Dekanska kiselina
(преусмерено са Kaprinska kiselina)
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Dekanska kiselina
| |
| Drugi nazivi
Kaprinska kiselina[1]
n-Kaprinska kiselina n-Dekanoinska kiselina Decilna kiselina n-Decilna kiselina C10:0 (Lipidni broj) | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.005.798 |
| KEGG[2] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C10H20O2 | |
| Molarna masa | 172,27 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Beli kristali jakog mirisa |
| Gustina | 0,893 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 316 °C (601 °F; 589 K) |
| Tačka ključanja | 269 °C (516 °F; 542 K) |
| ne meša se | |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | srednje toksična; može da uzrokuje respiratornu iritaciju; može da bude toksična ako se proguta |
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
| R-oznake | R36 R38 |
| S-oznake | S24 S25 S26 S36 S37 S39 |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne masne kiseline
|
Kaprilna kiselina Laurinska kiselina |
Srodna jedinjenja
|
Dekanol Dekanal |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Dekanska kiselina ili kaprinska kiselina (lat. capric) je zasićena masna kiselina. Njena formula je CH3(CH2)8COOH. Soli i estri dekanske kiseline se nazivaju dekanoatima ili kapratima. Termin kaprinska kiselina potiče od lat. capric - kozji, jer je sličnog mirisa.[6]
Dekanska kiselina se javlja u prirodi u kokosovom ulju (oko 10%) i ulju palminog semena (oko 4%), inače ona nije tipična za biljna ulja.[7] Ona je prisutna u mleku raznih sisara i u manjoj meri u drugim životinjskim mastima.[5]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Decanoic acid”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2021.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685.
- ^ „capri-, capr- +”. Приступљено 9. 2. 2012.
- ^ David J. Anneken, Sabine Both, Ralf Christoph, Georg Fieg, Udo Steinberner, Alfred Westfechtel "Fatty Acids" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a10_245.pub2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
