Хазари

Мапа Хазарског каганата о периоду од 650. до 850. године.

Хазари су били номадско туркијско племе, које је створило политички ентитет који је за вријеме свог постојања био најмоћнија земља произашла од бившег Западног туркијског каганата.^[1] Налазећи се на главној артерији трговине између сјеверне Европе и југозападне Азије, Хазарија је постала једна од најистакнутијих трговачких империја средњовјековног свијета, управљајући западном рутом Пута свиле и играјући кључну комерцијалну улогу као раскрсница између Кине, Средњег истока и Кијевске Русије.^[2]^[3] Током отприлике три вијека (око 650—965) Хазари су доминирали пространим подручјем које се протезало од Волшко-донске степе до источног Крима и Сјеверног Кавказа.^[4]

Хазарија је дуго служила као тампон држава између Византијског царства на једној страни и номада из сјеверних степа и Омејадског калифата на другој; касније је служила као заступник Византије против Сасадинске Персије. Савез је престао да постоји око 900. године када је Византија почела да охрабрује Алане да нападају Хазарију и ослабе њене посједе на Криму и Кавказу, покушавајући да прибаве савез са растућом моћи Руса на сјеверу, које су жељели да преведу у хришћанство.^[5] Између 965. и 969. године, кнез Кијевске Русије Свјатослав I освојио је пријестолницу Итилу и уништио хазарску државу.

Одређивање поријекла и природе Хазара блиско је повезано са теоријама о њиховом језику, али то ствара сложене потешкоће јер не постоје хазарски записи на матерњем језику, а држава је била полиглотска и полиетничка. Сматра се да је изворна религија Хазара био тенгризам, као и код сјевернокавкаских Хуна и осталих туркијских народа.^[6] Полиетничке становништво Хазарског каганата чинило је мултиконфесионални мозаик пагана, тенгриста, јудаиста, хришћана и муслимана.^[7] Владајућа елита Хазара је према Јехуди Халевију и Ибн Дауду прешла на рабински јудаизам у 8. вијеку,^[8] али обим преласка осталог становништва на јудаизам у Каганату остаје неизвјестан

Могуће хазарско поријекло доводи се у везу са јудајским Суботницима, Бухарским Јеврејима, муслиманским Кумицима и Казасима, Донским козацима, туркијским Кримчацима и њиховим кримским сусједима Караимима, затим молдавским Чангима, Горским Јеврејима и другим.^[9]^[10]^[11] Крајем 19. вијека, појавила се теорије према којој је језгро данашњих Ашкенаских Јевреја генетски води поријекло од хипотетске хазарске јеврејске дијаспоре која се са простора данашње западне Русије и Украјине пресилила у данашњу Француску и Њемачку. Овe теорије наилазe на повремену подршку, али већина научника је сматра скептичном.^[12]^[13] Ова теорија се повремено повезује са антисемитизмом^[14] и антиционизмом.^[15]

Етимологија

Немет Гиула, према Гомбоц Золтану, изводи Xazar из хипотетског *Qasar који одражава туркијски коријен qaz- („лутати, скитати”) што је хипотетски самогласничка варијанта светуркијске ријечи kez-.^[16] На фрагменту Тариатског натписа Ујгуског каганата налази се облик Qasar, иако је непознато да ли то представља лично или племенско име, постепено се јављају друге хипотезе. Луј Базен изводи из туркијског коријена qas- („тиранисати, угњетавати, тлачити”) на основу фонетске сличности са ујгурским племенским именом, Касар.^[17] Андраш Ронаташ назив повезује са кесаром, пахлавском транскрипцијом римске титуле цезар..^[18]

Даглас Данлоп покушао је да повеже кинески термин за Хазаре са једним од племенских имена Токуз Огуз Ујгура, првенствено са Gésà.^[19]^[20] Замјерке су биле то што Gesa/Qasar није било племенско име него презиме поглавице Сираки племена Токуз Огуз Ујгура и да је на средњокинеском етноним „Хазари”, увијек ишао уз ријеч Tūjué (кин: 突厥可薩部; пин: Tūjué Kěsà bù; кин: 突厥曷薩; пин: Tūjué Hésà), што је транскрибовано знаковима разчитим од оних који се користе за коријен Qa- у ујгурској ријечи Qasar.^[21]^[22]^[23]

Након преобраћања Хазара на јудаизам забиљежено је да су усвојили хебрејско писмо,^[24] и да су вјероватно, иако су говорили туркијским језиком, хазарске канцеларије под јудаизмом вјероватно међусобно комуницирале на хебрејском.^[25] У Expositio in Matthaeum Evangelistam, Газари, вјероватно Хазари, називају се хунским народом који живи у земљи Гога и Магога и да су обрезани према законима јудаизма.

Лингвистика

Одређивање поријекла и природе Хазара блиско је повезано са теоријама о њиховом језику, али је то питање сложене природе јер не постоје домаћи записи на хазарском језику, а њихова земља је била полиглотска и полиетничка.^[26] Док су владар и владајућа елита вјероватно говорили источном варијантом шаз туркијског језика, племена су вјероватно говорила варијантом лир-туркијског језика, као што су огурски, који је идентификован са бугарским, чувашким и хунским (касније засновано на тврдњи персијског историчара Истахрија да је хазарски језик другачији од било ког познатог језика).^[27].^[28] Једна од метода за праћење његовог поријекла састоји се у анализи могућих етимологија етнонима Хазари.

Историја

Племенска организација и рана историја

Племена^[29] која су чинила Хазарски каганат нису била етничка заједница, него огранци степских номада и народа који су били потчињени и обавезани на кључно турскијско вођство.^[30] Многе турскијске скупине, као што су огурски народи, укључујући Сарагуре, Огуре, Оногуре и Булгаре који су раније били дио Тијеле конфедерације, а којој су пришли након што су их на запад отјерали Савири, а који су опет бјежали од азијских Авара, почели да се досељавају у Поволшко-каспијско-понтску област још од 4. вијека и то је забиљежио Приск, који је већ од 463. године живио у западном дијелу евроазијске степе.^[31]^[32] Они изгледа потичу из Монголије и јужног Сибира из периода након слома хунског/сјунгнског номадског субјекта. Разноврсна племенска федерација коју су предводили ови Туркијци, која се вјероватно састојала од сложеног скупа иранских,^[33] прамонголских, уралских и палеосибирских племена, покорила је Жоужански каганат средњоазијских Авара 552. године и отиснула се даље на запад, узимајући у свом походу друге степске номаде и народе Согдијане..^[34]

Владајућа породица ове конфедерације можда је потицала из клана Ашина из западнотуркијских племена,^[35] иако Константин Цукерман гледа улогу Ашина и њихову кључну улогу у формирању Хазара са скептицизмом.^[36] Голден напомиње да су кинески и арапски извјештаји готово идентични, што везу чини јаком, и претпоставља да је њихов вођа можда био Ибрис-Шегуј кан, који је власт изгубио или је убијен око 651. године.^[37] Крећући се на запад, конфедерација је стигла до земље Акацира,^[38] који су били важни савезници Византије у борби против Атилине војске.

Успон хазарске државе

Успон Русије и слом хазарске државе

Ископине Хазарског утврђења Саркел из 1930.

У 9. веку, по извештају Константина VII Порфирогенита, група од три хазарска племена, Кабари, се побунила против хазарске централне власти. Разлог побуне је по неким изворима^[39], била верска несугласица. После ратног сукоба и пораза Кабари су се придружили Мађарима и њиховој федерацији од седам мађарских племена.

Крајем 9. века Хазари су напали Печењезе који су их угрожавали. Печењези су били приморани да се повуку западније где су дошли у сукоб са тамошњим мађарским племенима. Печењези су успели да истисну Мађаре из Донско-Дњепарског базена. Под вођством Леведа а касније Арпада, Мађари крећу према Панонској низији и остављају празан простор у Хазарском каганату.

Хазари су у 10. веку ушли у савез са Византијом где су се истакли у борбама против Арапа. Године 965, војвода од Кијева, Свјатослав, је потукао Хазаре и њихова држава је пропала.

Поједина хазарска племена су наставила живети ван бившег Хазарског каганата и утопила се у народе нових држава.^{[тражи се извор]}

Опис народа

Хазари су били степски ратници: на коњима, наоружани копљем, луком и стрелом, сабљом уобичајеним за степу а имали су и неку врсту секире. Сами су себе у борбама штитили примитивним кожним оклопима. Њихова утврђења у којима су живели су била чврста и већином изграђена од камена. Тврђава у Саркелу, изграђена од цигала показује византијски утицај, уз чију помоћ су је и саградили.

Види још

Референце

^ Sneath 2007, стр. 25.
^ Noonan 1999, стр. 493.
^ Golden 2011, стр. 65.
^ Noonan 1999, стр. 498.
^ Noonan 1999, стр. 499, 502–3.
^ Golden 2007a, стр. 131.
^ Golden 2007a, стр. 28.
^ Golden 2007a, стр. 149.
^ Kizilov 2009, стр. 335.
^ Patai & Patai 2987, стр. 73.
^ Wexler 1987, стр. 70.
^ Wexler 2002, стр. 536.
^ Rubin 2013.
^ Davies 1992, стр. 242.
^ Vogt 1975.
^ Golden 2007a, стр. 15.
^ Golden 2007a, стр. 16 и n.38, citing L. Bazin, 'Pour une nouvelle hypothèse sur l'origine des Khazar,' in Materialia Turcica, 7/8 (1981—1982): 51–71..
^ Golden 2007a, стр. 16, Compare Tibetan dru-gu Gesar (the Turk Gesar)..
^ Dunlop 1954, стр. 34–40.
^ Golden 2007a, стр. 16.
^ Golden 2007a, стр. 17, Kěsà (可薩) would have been pronounced something like k^ha'sat in both Early Middle Chinese/EMC and Late Middle Chinese/LMC while Hésà (曷薩) would yield γat-sat in (EMC) and xɦat sat (LMC) respectively, where final 't' often transcribes –r- in foreign words. Thus, while these Chinese forms could transcribe a foreign word of the type *Kasar/*Kazar, *Gatsar, *Gazr, *Gasar, there is a problem phonetically with assimilating these to the Uyğur word Qasar/ Gesa (EMC/LMC Kat-sat= Kar sar= *Kasar)..
^ Shirota 2005, стр. 235, 248.
^ Brook 2010, стр. 5.
^ Golden 2007b, стр. 148, Ibn al-Nadīm commenting on script systems in 987-8 recorded that the Khazars wrote in Hebrew..
^ Erdal 2007, стр. 98–99, "The chancellery of the Jewish state of the Khazars is therefore also likely to have used Hebrew writing even if the official language was a Turkic one.".
^ Erdal 2007, стр. 75, n.2.'there must have been many different ethnic groups within the Khazar realm … These groups spoke different languages, some of them no doubt belonging to the Indo-European or different Caucasian language families.'. The high chancery official of the en:Abbasid Caliphate under en:Al-Wathiq, Sallām the interpreter (Sallam al-tardjuman), famous for his reputed mastery of thirty languages, might have been both Jewish and a Khazar.Wasserstein 2007, стр. 376, and n.2 referring to.Dunlop 1954, стр. 190–193.
^ Golden 2006, стр. 91, 'Oğuric Turkic, spoken by many of the subject tribes, doubtless, was one of the linguae francae of the state. Alano-As was also widely spoken. Eastern Common Turkic, the language of the royal house and its core tribes, in all likelihood remained the language of the ruling elite in the same way that Mongol continued to be used by the rulers of the Golden Horde, alongside of the Qipčaq Turkic speech spoken by the bulk of the Turkic tribesmen that constituted the military force of this part of the en:Činggisid empire. Similarity, Oğuric, like Qipčaq Turkic in the Jočid realm, functioned as one of the languages of government..
^ Golden 2007a, стр. 13–14, 14 n.28, al-Iṣṭakhrī 's account however then contradicts itself by likening the language to Bulğaric..
^ Golden 2001b, стр. 78.'The word tribe is as troublesome as the term clan. It is commonly held to denote a group, like the clan, claiming descent from a common (in some culture zones eponymous) ancestor, possessing a common territory, economy, language, culture, religion, and sense of identity. In reality, tribes were often highly fluid sociopolitical structures, arising as "ad hoc responses to ephemeral situations of competition," as Morton H. Fried has noted.'
^ Whittow 1996, стр. 220–223
^ Golden 2007a, стр. 14
^ Szádeczky-Kardoss 1994, стр. 206
^ Golden 2007a, стр. 40–41;Brook 2010, стр. 4 note that Dieter Ludwig, in his doctoral thesis Struktur und Gesellschaft des Chazaren-Reiches im Licht der schriftlichen Quellen, (Münster,1982) suggested that the Khazars were Turkic members of the Hephthalite Empire, where the lingua franca was a variety of Iranian.
^ Golden 2006, стр. 86
^ Golden 2007a, стр. 53,
^ Zuckerman 2007, стр. 404.Cf.'The reader should be warned that the A-shih-na link of the Khazar dynasty, an old phantom of . . Khazarology, will . .lose its last claim to reality'.
^ Golden 2006, стр. 89.
^ Golden 2006, стр. 89–90. In this view, the name Khazar would derive from a hypothetical *Aq Qasar.
^ Артамонов, Михаил Илларионович је вршио ова истраживања

Литература

Abu El-Haj, Nadia (2012). The Genealogical Science: The Search for Jewish Origins and the Politics of Epistemology. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20142-9. Приступљено 26. 7. 2013.
Abulafia, David (1987) [First published 1952]. „Asia, Africa and the Trade of Medieval Europe”. Ур.: Postan, Michael Moïssey; Habakkuk, H.J.; Miller, Edward. The Cambridge Economic History of Europe: Trade and industry in the Middle Ages. 2. Cambridge University Press. стр. 402—473. ISBN 978-0-521-08709-4.
Altschüler, Boris (1994). Geheimbericht aud der Grossen Steppe. Die Wahrheit über das Reich der Russen. Saarbrücken: Altschüler. ISBN 978-3-9803917-0-2. Приступљено 10. 2. 2013.
Barkun, Michael (1997). Religion and the Racist Right: The Origins of the Christian Identity Movement. UNC Press. ISBN 978-0-8078-4638-4. Приступљено 26. 7. 2013.
Barkun, Michael (2012). „Anti-Semitism from Outer Space: The Protocols in the UFO Subculture”. Ур.: Landes, Richard Allen; Katz, Steven T. The Paranoid Apocalypse: A Hundred-year Retrospective on the Protocols of the Elders of Zion. NYU Press. стр. 163—171. ISBN 978-0-8147-4945-6. Приступљено 1. 9. 2013.
Baron, Salo Wittmayer (1957). A Social and Religious History of the Jews. 3. Columbia University Press. Приступљено 26. 7. 2013.
Barthold, Vasili (1993) [First published 1936]. „Khazar”. Ур.: Houtsma, Martijn Theodoor; Bosworth, C.E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W.P. First Encyclopedia of Islam, 1913–1936. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 4. BRILL. стр. 935—937. ISBN 978-90-04-09790-2.
Bauer, Susan Wise (2010). The History of the Medieval World: From the Conversion of Constantine to the First Crusade. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-07817-6. Приступљено 12. 2. 2013.
Beckwith, Christopher I. (2011) [First published 2009]. Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15034-5. Приступљено 10. 2. 2013.
Behar, Doron; Skorecki, Karl; Hammer, Michael F (октобар 2003). „Multiple Origins of Ashkenazi Levites: Y Chromosome Evidence for Both Near Eastern and European Ancestries”. European Journal of Human Genetics. 73 (4): 768—779. PMC 1180600 . PMID 13680527. doi:10.1086/378506.
Boller, Paul F.. (1992). Memoirs of an Obscure Professor: And Other Essays. TCU Press. ISBN 978-0-87565-097-5. Приступљено 26. 7. 2013.
Bowman, Stephen B.; Ankori, Zvi (2001). The Jews of Byzantium 1204–1453. Bloch Publishing Company. ISBN 978-0-8197-0703-1. Приступљено 10. 2. 2013.
Brook, Kevin Alan (2010) [First published 1999]. The Jews of Khazaria (2nd изд.). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-4982-1. Приступљено 10. 2. 2013.
Brook, Kevin Alan (2018). The Jews of Khazaria (3rd изд.). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-5381-0342-5.
Browning, Robert (1992) [First published 1980]. The Byzantine Empire (2 изд.). Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0754-4. Приступљено 10. 2. 2013.
Cahen, Claude (2011) [First published 1997]. L'Islam, des origines au début de l'Empire ottoman (2 изд.). Hachette. ISBN 978-2-8185-0155-9. Приступљено 28. 7. 2013.
Cameron, Averil; Herrin, Judith (1984). Constantinople in the Early Eighth Century: The Parastaseis Syntomoi Chronikai : Introduction, Translation, and Commentary. Columbia Studies in the Classical Tradition. 10. Brill Archive. ISBN 978-90-04-07010-3. Приступљено 14. 2. 2013.
Cameron, Averil (1996). „Byzantines and Jews: some recent work on early Byzantium”. BMGS. 20: 249—274. doi:10.1179/byz.1996.20.1.249. Приступљено 10. 2. 2013.
Cohen, Mark R. (2005). The Voice of the Poor in the Middle Ages: An Anthology of Documents from the Cairo Geniza. Jews, Christians, and Muslims from the Ancient to the Modern World Series. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09271-3. Приступљено 10. 2. 2013.
Cokal, Susann (28. 10. 2007). „Jews With Swords”. The New York Times. Приступљено 5. 8. 2013.
Costa, M. D.; Pereira, Joana B.; Richards, Martin B. (8. 10. 2013). „A substantial prehistoric European ancestry amongst Ashkenazi maternal lineages”. Nature Communications. 4: 2543. PMC 3806353 . PMID 24104924. doi:10.1038/ncomms3543.
Davies, Alan (1992). „The Keegstra Affair”. Ур.: Davies, Alan. Antisemitism in Canada: History and Interpretation. Wilfrid Laurier University Press. стр. 227—248. ISBN 978-0-889-20216-0.
DeWeese, Devin A. (1994). Islamization and Native Religion in the Golden Horde:Baba Tükles and Conversion to Islam in Historical and Epic Tradition. Hermeneutics, Studies in the History of Religions. Penn State Press. ISBN 978-0-271-04445-3. Приступљено 10. 2. 2013.
Dubnov, Simon (1980). History of the Jews: From the Roman Empire to the Early Medieval Period. 2. Associated University Presses. ISBN 978-0-8453-6659-2. Приступљено 5. 8. 2013.
Dunlop, Douglas Morton (1954). History of the Jewish Khazars. New York: Schocken Books. Приступљено 10. 2. 2013.
Elhaik, Eran (децембар 2012). „The Missing Link of Jewish European Ancestry: Contrasting the Rhineland and the Khazarian Hypotheses.” (PDF). Genome Biology and Human Evolution. 5 (1): 61—74. PMC 3595026 . PMID 23241444. doi:10.1093/gbe/evs119. Приступљено 16. 12. 2010.
Erdal, Marcel (2007). „The Khazar Language”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 75—108. ISBN 978-90-04-16042-2.
Feldman, Louis H. (1996). Jew and Gentile in the Ancient World: Attitudes and Interactions from Alexander to Justinian. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-2080-1. Приступљено 26. 7. 2013.
Geanakoplos, Deno John (1984). Byzantium: Church, Society, and Civilization Seen through Contemporary Eyes (2 изд.). University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-28461-3. Приступљено 10. 2. 2013.
Gil, Moshe (July—December 2011). „Did the Khazars Convert to Judaism?”. Revue des Études Juives. 170 (3–4): 429—441. doi:10.2143/REJ.170.3.2141801. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Golb, Norman; Pritsak, Omeljan (1982). Khazarian Hebrew Documents of the Tenth Century. Cornell University Press. Приступљено 10. 2. 2013.
Golden, Peter Benjamin (1980). Khazar Studies: An Historio-Philological Inquiry into the Origins of the Khazars. 1,2. Budapest: Akademia Kiado. ISBN 978-0-226-28461-3. Приступљено 10. 2. 2013.
Golden, Peter Benjamin (1992). An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis Ans State Formation in the Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East. Turcologica. 9. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 978-3-447-03274-2. Приступљено 14. 2. 2013.
Golden, Peter B. (1994) [First published 1990]. „The Peoples of the South Russian steppes”. Ур.: Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia. 1. Cambridge University Press. стр. 256—283. ISBN 978-0-521-24304-9.
Golden, Peter B. (1994) [First published 1990]. „The peoples of the Russian forest belt”. Ур.: Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia. 1. Cambridge University Press. стр. 230—255. ISBN 978-0-521-24304-9.
Golden, Peter B. (2001a). „Nomads in the Sedentary World: The Case of Pre-Chinggisid Rus' and Georgia”. Ур.: Khazanov, Anatoly M.; Wink, Andre. Nomads in the Sedentary World. Curzon-IIAS Asian studies series. Routledge. стр. 24—74. ISBN 978-0-7007-1369-1.
Golden, Peter B. (2001b). „Nomad and Sedentary societies in Eurasia”. Ур.: Adas, Michael. Agricultural and Pastoral Societies in Ancient and Classical History. Critical Perspectives on the Past Series. American Historical Association. 2. Temple University Press. стр. 71—115. ISBN 978-1-56639-832-9. Приступљено 15. 2. 2013.
Golden, Peter B. (2003). Nomads and their neighbours in the Russian steppe: Turks, Khazars and Qipchaqs. Ashgate. ISBN 978-0-86078-885-0. Приступљено 10. 2. 2013.
Golden, Peter B. (2006). „The Khazar Sacral Kingship”. Ур.: Reyerson, Kathryn Von; Stavrou, Theofanis George; Tracy, James Donald. Pre-modern Russia and its world:Essays in Honour of Thomas S. Noonan. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 79—102. ISBN 978-3-447-05425-6.
Golden, Peter B. (2007a). „Khazar Studies: Achievements and Perspectives”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars: New Perspectives. Handbook of Oriental Studies. 17. BRILL. стр. 7—57. ISBN 978-90-04-16042-2. Приступљено 13. 2. 2013.
Golden, Peter B. (2007b). „The Conversion of the Khazars to Judaism”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars: New Perspectives. Handbook of Oriental Studies. 17. BRILL. стр. 123—161. ISBN 978-90-04-16042-2. Приступљено 13. 2. 2013.
Golden, Peter Benjamin (2010). Turks and Khazars: Origins, Institutions, and Interactions in Pre-Mongol Eurasia. Variorum Collected Studies Series. 952. Ashgate Publishing. ISBN 978-1-4094-0003-5. Приступљено 10. 2. 2013.
Golden, Peter Benjamin (2011). Central Asia in World History. New Oxford World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-979317-4. Приступљено 16. 10. 2013.
Goldstein, Eric L. (2006). The Price of Whiteness: Jews, Race, and American Identity. Princeton University Press. ISBN 978-0691121055. Приступљено 26. 7. 2013.
Goodman, David G.; Miyazawa, Masanori (2000) [First published 1995]. Jews in the Japanese Mind: The History and Uses of a Cultural Stereotype. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-0167-4. Приступљено 26. 7. 2013.
Goodrick-Clarke, Nicholas (2003) [First published 2001]. Black Sun: Aryan cults, esoteric nazism, and the politics of identity. NYU Press. ISBN 978-0-8147-3155-0. Приступљено 26. 7. 2013.
Gow, Andrew Colin (1995). The " Red Jews": Antisemitism in the Apocalyptic Age 1200–1600. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-10255-2. Приступљено 26. 7. 2013.
Halevy, Yehuda (1998). Korobkin, N. Daniel, ур. The Kuzari. In defense of the Despised Faith. Jason Aronson. ISBN 978-0-7657-9970-8. Приступљено 26. 7. 2013.
Harkabi, Yehoshafat (1987) [First published 1968]. „Contemporary Arab Anti-Semitism: its Causes and Roots”. Ур.: Fein, Helen. The Persisting Question: Sociological Perspectives and Social Contexts of Modern Antisemitism. Walter de Gruyter. стр. 412—427. ISBN 978-3-11-010170-6.
Herlihy, David (1984). „Demography”. Ур.: Strayer, Joseph R. Dictionary of the Middle Ages. 4. Charles Scribner's Sons. стр. 136—148. ISBN 978-0-684-17024-4.
Kaegi, Walter Emil (2003). Heraclius, Emperor of Byzantium (2 изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81459-1. Приступљено 12. 2. 2013.
Kizilov, Mikhail (2009). The Karaites of Galicia: An Ethnoreligious Minority Among the Ashkenazim, the Turks, and the Slavs, 1772–1945. BRILL. ISBN 978-90-04-16602-8. Приступљено 26. 7. 2013.
Kizilov, Mikhail (2014). „National Inventions:The Imperial Emancipation of the Karaites from Jewishness”. Ур.: Cvetkovski, Roland; Hofmeister, Alexis. An Empire of Others: Creating Ethnographic Knowledge in Imperial Russia and the USSR. Central European University Press. стр. 369—393. ISBN 978-6-155-22576-5. Приступљено 28. 5. 2016.
Koestler, Arthur (1977) [First published 1976]. The Thirteenth Tribe: The Khazar Empire and Its Heritage. London: Pan Books. ISBN 978-0-09-125550-3. Приступљено 10. 2. 2013. ^{[мртва веза]}
Kohen, Elli (2007). History of the Byzantine Jews: A Microcosmos in the Thousand Year Empire. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3623-0. Приступљено 10. 2. 2013.
Kovalev, R.K. (2005). „Creating Khazar Identity through Coins: the Special Issue Dirhams of 837/838”. Ур.: Curta, Florin. East Central and Eastern Europe in the Early Middle Ages. Ann Arbor. стр. 220–251.
Leviant, Curt (2008) [First published 1969]. Masterpieces of Hebrew Literature: Selections from 2000 Years of Jewish Creativity. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0954-9. Приступљено 4. 8. 2013.
Lewis, Bernard (1987) [First published 1986]. Semites and Anti-Semites: An Inquiry Into Conflict and Prejudice. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-30420-6. Приступљено 10. 2. 2013.
Lewis, Bernard (2013). The Jews of Islam. Routledge. ISBN 978-1-135-03021-6. Приступљено 26. 7. 2013.
Litman, Jacob (1984). The Economic Role of Jews in Medieval Poland: The Contribution of Yitzhak Schipper. University Press of America. Приступљено 26. 7. 2013.
Lobel, Diana (2000). Between Mysticism and Philosophy: Sufi Language of Religious Experience in Experience in Judah Ha-Levi's Kuzari. SUNY Press. Приступљено 9. 12. 2013.
Logan, F. Donald (1992) [First published 1983]. The Vikings in History (2 изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-08396-6. Приступљено 10. 2. 2013.
Luttwak, Edward N. (2009). The Grand Strategy of the Byzantine Empire. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03519-5. Приступљено 10. 2. 2013.
Mako, Gerald (2010). „The Possible Reasons for the Arab-Khazar Wars”. Archivum Eurasiae Medii Aevi. 17: 45—57. Приступљено 10. 2. 2013.
Malkiel, David (2008). Reconstructing Ashkenaz: The Human Face of Franco-German Jewry, 1000–1250. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-8684-3. Приступљено 21. 8. 2013.
Mango, Cyril, ур. (2002). The Oxford History of Byzantium. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814098-6. Приступљено 10. 2. 2013.
Mariner, Rodney (1999). „Conversion to Judaism: a tale of the good, the bad and the ungrateful”. Ур.: Lamb, Christopher; Bryant, M. Darroll. Religious Conversion: Contemporary Practices and Controversies. A&C Black. стр. 89—101. ISBN 978-0-826-43713-6.
Maroney, Eric (2010). The Other Zions: The Lost Histories of Jewish Nations. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0045-6.
Melammed, Avraham (2003). Goodman, Lenn Evan, ур. The Philosopher-King in Medieval and Renaissance Jewish Political Thought. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8770-9. Приступљено 29. 7. 2013.
Meserve, Margaret (2009). Empires of Islam in Renaissance Historical Thought. Harvard Historical Series. 158. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02656-8.
Morris, Benny (2003) [First published 2002]. The Road to Jerusalem: Glubb Pasha, Palestine and the Jews. I. B. Tauris. ISBN 978-1-86064-989-9. Приступљено 1. 3. 2014.
Moss, Walter (2002) [First published 1997]. A History of Russia: To 1917. Anthem Russian and Slavonic studies. 1. Anthem Press. ISBN 978-0-85728-752-6. Приступљено 30. 7. 2013.
Nebel, Almut; Filon, Dvora; Brinkmann, B (2001). „The Y chromosome pool of Jews as part of the genetic landscape of the Middle East”. American Journal of Human Genetics. 69 (5): 1095—1112. PMC 1274378 . PMID 11573163. doi:10.1086/324070.
Nebel, Almut; Filon, Dvora; Faerman, Marina (март 2005). „Y chromosome evidence for a founder effect in Ashkenazi Jews”. European Journal of Human Genetics. 13 (3): 388—391. PMID 15523495. doi:10.1038/sj.ejhg.5201319.
Noonan, Thomas S. (1999). „European Russia c500-c1050”. Ур.: Reuter, Timothy; McKitterick, Rosamond. The New Cambridge Medieval History: Volume 3, C.900-c.1024. 3. Cambridge University Press. стр. 485—534. ISBN 978-0-521-36447-8. Приступљено 4. 8. 2013.
Noonan, Thomas S. (2001). „The Khazar Qaghanate and its impact on the early Rus' state: the Translatio Imperii from Itil to Kiev”. Ур.: Khazanov, Anatoly M.; Wink, André. Nomads in the Sedentary World. Curzon-IIAS Asian studies series. Routledge. стр. 76—102. ISBN 978-0-7007-1369-1.
Noonan, Thomas S. (2007). „The Economy of the Khazar Khaganate”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 207—244. ISBN 978-90-04-16042-2.
Olsson, Joshua T. (2013). „Coup d'état, Coronation and Conversion: Some Reflections on the Adoption of Judaism by the Khazar Khaganate”. Journal of the Royal Asiatic Society. 23 (4): 495—526. doi:10.1017/S1356186313000266.
Oppenheim, Samuel A (1994). „Jews”. Ур.: Olson, James Stuart; Pappas, Lee Brigance; Pappas, Charles. An Ethnohistorical Dictionary of the Russian and Soviet Empires. Greenwood Publishing Group. стр. 305—328. ISBN 978-0-313-27497-8. Приступљено 28. 2. 2013.
Ostrer, Harry (2012). Legacy: A Genetic History of the Jewish People. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-997638-6. Приступљено 12. 2. 2013.
Ostrogorski, George (1969). History of the Byzantine State. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-0599-2. Приступљено 10. 2. 2013.
Patai, Raphael; Patai, Jennifer (1989) [First published 1975]. The Myth of the Jewish Race. Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-1948-2. Приступљено 10. 2. 2013.
Peacock, Andrew C.S. (2010). Early Seljūq History: A New Interpretation. Routledge. ISBN 978-0-415-54853-3. Приступљено 26. 7. 2013.
Petrukhin, Vladimir; Flyorov, Valeriy (2010). Иудаизм в Хазарии по данным археологии [Judaism in Khazaria according to Archaeological Data]. Ур.: Bartal, Israel; Kulik, Alexander. История еврейского народа в России. От древности до раннего Нового времени [History of Jewish People in Russia. From Antiquity to the Early Modern Period] (на језику: руски). 1. Moscow; Jerusalem: Bridges of Culture; Gerashim. стр. 149—161.
Petrukhin, Vladimir (2007). „Khazaria and Rus': An Examination of their Historical Relations”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 245—268. ISBN 978-90-04-16042-2.
Piltz, Elisabeth (2004) [First published 1997]. „Middle Byzantine Court Costume”. Ур.: Maguire, Henry. Byzantine Court Culture from 829 To 1204. Dumbarton Oaks. стр. 39—52. ISBN 978-0-88402-308-1. Приступљено 10. 2. 2013.
Poliakov, Léon (2005) [1955/1975]. The History of Anti-semitism: From the time of Christ to the court Jews. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1863-3. Приступљено 20. 10. 2013.
Polonsky, Antony; Basista, Jakub; Link-Lenczowski, Andrzej, ур. (1993). The Jews in Old Poland: 1000–1795. I. B. Tauris. ISBN 978-1-85043-342-2.
Rossman, Vadim Joseph (2002). Russian Intellectual Antisemitism in the Post-Communist Era. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-3948-7. Приступљено 26. 7. 2013.
Rossman, Vadim Joseph (2007). „Anti-Semitism in Eurasian Historiography: The Caser of Lev Gumilev”. Ур.: Shlapentokh, Dmitry. Russia Between East and West: Scholarly Debates on Eurasianism. International Studies in Sociology and Social Anthropology. 102. BRILL. стр. 121—188. ISBN 978-90-04-15415-5. Приступљено 30. 7. 2013.
Rubin, Rita (7. 5. 2013). „'Jews a Race' Genetic Theory Comes Under Fierce Attack by DNA Expert”. The Jewish Daily Forward. Приступљено 9. 6. 2014.
Russell, Josiah C. (1972). „The Population in Europe”. Ур.: Cipolla, Carlo M. The Fontana Economic History of Europe: The Middle Ages. 1. Collins/Fontana. стр. 25—71. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 29. 07. 2019.
Róna-Tas, András (1999). Hungarians & Europe in the Early Middle Ages: An Introduction to Early Hungarian History. Central European University Press. ISBN 978-963-9116-48-1. Приступљено 13. 2. 2013.
Sand, Shlomo (2010) [First published 2009]. The Invention of the Jewish People. London: Verso Books. ISBN 978-1-84467-623-1. Приступљено 10. 2. 2013.
Schama, Simon (2013). The Story of the Jews: Finding the Words (1000 BCE – 1492). Random House. ISBN 978-1-409-04004-0. Приступљено 1. 11. 2014.
Shapira, Dan D.Y. (2006). „Remarks on Avraham Firkovicz and the Hebrew Mejelis "Document"”. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 59 (2): 131—180. doi:10.1556/AOrient.59.2006.2.1.
Shapira, Dan D.Y. (2007a). „Iranian Sources on the Khazars”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars: New Perspectives. Handbook of Oriental Studies. 17. BRILL. стр. 291—305. ISBN 978-90-04-16042-2. Приступљено 13. 2. 2013.
Shapira, Dan D.Y. (2007b). „Armenian and Georgian Sources on the Khazars – A Re-Evaluation”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars: New Perspectives. Handbook of Oriental Studies. 17. BRILL. стр. 307—351. ISBN 978-90-04-16042-2. Приступљено 13. 2. 2013.
Shapira, Dan D. Y. (2009). „Jews in Khazaria”. Ур.: Ehrlich, Mark Avrum. Encyclopedia of the Jewish Diaspora: Origins, Experiences, and Culture. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 1. ABC-CLIO. стр. 1097—1104. ISBN 978-1-85109-873-6. Приступљено 13. 11. 2013.
Shepard, Jonathan (2006). „Closer Encounters with the Byzantine World:The Rus at the Straits of Kerch”. Ур.: Reyerson, Kathryn Von; Stavrou, Theofanis George; Tracy, James Donald. Pre-modern Russia and its world:Essays in Honour of Thomas S. Noonan. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 15—77. ISBN 978-3-447-05425-6.
Shingiray, Irina Lita (2012). „Ethos, Materiality and Paradigms of Political Action in Early Medieval Communities of the Northwestern Caspian Region”. Ур.: Hartley, Charles W.; Yazicioğlu, G. Bike; Smith, Adam T. The Archaeology of Power and Politics in Eurasia: Regimes and Revolutions. Cambridge University Press. стр. 188—216. ISBN 978-1-107-01652-1. Приступљено 5. 1. 2014.
Shirota, Shun (城田俊) (2005). Woods, John E.; Pfeiffer, Judith; Tucker, Ernest, ур. „The Chinese Chroniclers of the Khazars: Notes on Khazaria in Tang Period Texts”. Archivum Eurasiae Medii Aevi. Peter de Ridder Press. 14: 231—261.
Shnirelman, Victor A (2007). „The Story of an Euphemism:The Khazars in Russian Nationalist Literature”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 353—372. ISBN 978-90-04-16042-2.
Singerman, Robert (2004). „Contemporary Racist and Judeophobic Ideology Discovers the Khazars, or, Who Really Are the Jews?” (PDF). Rosaline and Myer Feinstein Lecture Series, 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014.
Sneath, David (2007). The Headless State: Aristocratic Orders, Kinship Society, and Misrepresentations of Nomadic Inner Asia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-51167-4. Приступљено 9. 3. 2014.
Somogyi, Péter (2008). „New remarks on the flow of Byzantine coins in Avaria and Walachia during the second half of the seventh century”. Ур.: Curta, Florin; Kovalev, Roman. The "Other" Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans. East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450–1450. 2. BRILL. стр. 83—149. ISBN 978-90-04-16389-8.
Spolsky, Bernard (2014). The Languages of the Jews: A Sociolinguistic History. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05544-5. Приступљено 3. 4. 2015.
Stampfer, Shaul (2013). „Did the Khazars Convert to Judaism?” (PDF). Jewish Social Studies: History, Culture, Society. 19 (3): 1—72. doi:10.2979/jewisocistud.19.3.1. Приступљено 16. 6. 2014.
Stampfer, Shaul (2014). „Are We All Khazars Now?”. Jewish Review of Books: 1—72. Приступљено 3. 4. 2016.
Szpiech, Ryan (2012). Conversion and Narrative: Reading and Religious Authority in Medieval Polemic. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-0761-3. Приступљено 15. 9. 2013.
Szyszman, Simon (1980). Le karaïsme: ses doctrines et son histoire. Éditions L'Âge d'Homme. Приступљено 9. 6. 2016.
Szádeczky-Kardoss, Samuel (1994) [First published 1990]. „The Avars”. Ур.: Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia. Handbook of Oriental Studies. 1. Cambridge University Press. стр. 206—228. ISBN 978-0-521-24304-9. Приступљено 13. 2. 2013.
Toch, Michael (2012). The Economic History of European Jews: Late Antiquity and Early Middle Ages. Études sur le Judaïsme Médiéval. 56. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-23534-2. Приступљено 10. 2. 2013.
Toynbee, Arnold (1962) [1934–1961]. A Study of History. 1—12. Oxford University Press.
Vogt, Judith (1975). „Left‐wing " anti‐Zionism " in Norway”. Patterns of Prejudice. 9 (6): 15—q8. doi:10.1080/0031322X.1975.9969275.
Wachtel, Andrew (1998). Making a Nation, Breaking a Nation: Literature and Cultural Politics in Yugoslavia. Stanford University Press. стр. 210—215. ISBN 978-0-8047-3181-2. Приступљено 3. 8. 2013.
Wasserstein, David (2007). „The Khazars and the World of Islam”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 373—386. ISBN 978-90-04-16042-2.
Weinryb, Bernard Dov (1973). The Jews of Poland: A Social and Economic History of the Jewish Community in Poland from 1100 to 1800 he non-Jewish origins of the Sephardic Jews. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0016-4.
Wells, H. G. (1973) [First published 1921]. The Outline of History: The Roman Empire to the Great War. 2. Barnes & Noble. ISBN 978-0-7607-5867-0.
Wexler, Paul. (1987). Explorations in Judeo-Slavic Linguistics. Contributions to the sociology of Jewish languages. 2. Brill Archive. ISBN 978-90-04-07656-3. Приступљено 10. 2. 2013.
Wexler, Paul (1996). The non-Jewish origins of the Sephardic Jews. SUNY. ISBN 978-1-4384-2393-7.
Wexler, Paul. (2002). Two-Tiered Relexification in Yiddish:Jews, Sorbs, Khazars and the Kiev-Polessian Dialect. Trends in linguistics / Studies and monographs: Studies and monographs. 136. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-017258-4. Приступљено 10. 2. 2013.
Wexler, Paul (2007). „Yiddish Evidence for the Khazar Component in the Ashkenazic ethnogenesis”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 387—398. ISBN 978-90-04-16042-2. Приступљено 19. 10. 2013.
Whittow, David (1996). The Making of Byzantium, 600–1025. University of California Press. ISBN 978-0-520-20496-6.
Zhivkov, Boris (2015). Khazaria in the Ninth and Tenth Centuries. BRILL. ISBN 978-9-004-29448-6.
Zuckerman, Constantine (1995). „On the date of the Khazars' Conversion to Judaism and the Chronology of the Kings of the Rus' Oleg and Igor”. Revue des Études Byzantines. 53. стр. 237—270.
Zuckerman, Constantine (2007). „The Khazars and Byzantium –The First Encounter”. Ур.: Golden, Peter B.; Ben-Shammai, Haggai; Róna-Tas, András. The World of the Khazars:New Perspectives. Handbuch der Orientalistik: Handbook of Uralic studies. 17. BRILL. стр. 399—431. ISBN 978-90-04-16042-2.

Спољашње везе

Хазари
Хазари, истраживања
The Kievan Letter scan in the Cambridge University Library collection.
Khazaria.com
Resources – Medieval Jewish History – The Khazars
Khazar Historic Maps на сајту Wayback Machine (архивирано 2009-10-26)
The Kitab al-Khazari of Judah Hallevi, full English translation at sacred-texts.com
Ancient lost capital of the Khazar kingdom found

[FOOTNOTESneath200725-1] Sneath 2007, стр. 25.

[FOOTNOTENoonan1999493-2] Noonan 1999, стр. 493.

[FOOTNOTEGolden201165-3] Golden 2011, стр. 65.

[FOOTNOTENoonan1999498-4] Noonan 1999, стр. 498.

[FOOTNOTENoonan1999499,_502–3-5] Noonan 1999, стр. 499, 502–3.

[FOOTNOTEGolden2007a131-6] Golden 2007a, стр. 131.

[FOOTNOTEGolden2007a28-7] Golden 2007a, стр. 28.

[FOOTNOTEGolden2007a149-8] Golden 2007a, стр. 149.

[FOOTNOTEKizilov2009335-9] Kizilov 2009, стр. 335.

[FOOTNOTEPataiPatai298773-10] Patai & Patai 2987, стр. 73.

[FOOTNOTEWexler198770-11] Wexler 1987, стр. 70.

[FOOTNOTEWexler2002536-12] Wexler 2002, стр. 536.

[FOOTNOTERubin2013-13] Rubin 2013.

[FOOTNOTEDavies1992242-14] Davies 1992, стр. 242.

[FOOTNOTEVogt1975-15] Vogt 1975.

[FOOTNOTEGolden2007a15-16] Golden 2007a, стр. 15.

[FOOTNOTEGolden2007a16_и_n.38citing_L._Bazin,_'Pour_une_nouvelle_hypothèse_sur_l'origine_des_Khazar,'_in_''Materialia_Turcica,''_7/8_(1981—1982):_51–71.-17] Golden 2007a, стр. 16 и n.38, citing L. Bazin, 'Pour une nouvelle hypothèse sur l'origine des Khazar,' in Materialia Turcica, 7/8 (1981—1982): 51–71..

[FOOTNOTEGolden2007a16Compare_[[:en:Tibetic_languages|Tibetan]]_''dru-gu_Gesar''_(the_Turk_Gesar).-18] Golden 2007a, стр. 16, Compare Tibetan dru-gu Gesar (the Turk Gesar)..

[FOOTNOTEDunlop195434–40-19] Dunlop 1954, стр. 34–40.

[FOOTNOTEGolden2007a16-20] Golden 2007a, стр. 16.

[FOOTNOTEGolden2007a17Kěsà_(可薩)_would_have_been_pronounced_something_like_''k<sup>h</sup>a'sat''_in_both_[[:en:Middle_Chinese|Early_Middle_Chinese/EMC]]_and_[[:en:Middle_Chinese|Late_Middle_Chinese/LMC]]_while_Hésà_(曷薩)_would_yield_''γat-sat''_in_([[:en:Middle_Chinese|EMC]])_and_''xɦat_sat''_([[:en:Middle_Chinese|LMC]])_respectively,_where_final_'t'_often_transcribes_–r-_in_foreign_words._Thus,_while_these_Chinese_forms_could_transcribe_a_foreign_word_of_the_type_*Kasar/*Kazar,_*Gatsar,_*Gazr,_*Gasar,_there_is_a_problem_phonetically_with_assimilating_these_to_the_Uyğur_word_Qasar/_Gesa_(EMC/LMC_''Kat-sat''=_''Kar_sar''=_*Kasar).-21] Golden 2007a, стр. 17, Kěsà (可薩) would have been pronounced something like k^ha'sat in both Early Middle Chinese/EMC and Late Middle Chinese/LMC while Hésà (曷薩) would yield γat-sat in (EMC) and xɦat sat (LMC) respectively, where final 't' often transcribes –r- in foreign words. Thus, while these Chinese forms could transcribe a foreign word of the type *Kasar/*Kazar, *Gatsar, *Gazr, *Gasar, there is a problem phonetically with assimilating these to the Uyğur word Qasar/ Gesa (EMC/LMC Kat-sat= Kar sar= *Kasar)..

[FOOTNOTEShirota2005235,_248-22] Shirota 2005, стр. 235, 248.

[FOOTNOTEBrook20105-23] Brook 2010, стр. 5.

[FOOTNOTEGolden2007b148[[:en:Ibn_al-Nadim|Ibn_al-Nadīm]]_commenting_on_script_systems_in_987-8_recorded_that_the_Khazars_wrote_in_[[:en:Hebrew_letters|Hebrew]].-24] Golden 2007b, стр. 148, Ibn al-Nadīm commenting on script systems in 987-8 recorded that the Khazars wrote in Hebrew..

[FOOTNOTEErdal200798–99"The_chancellery_of_the_Jewish_state_of_the_Khazars_is_therefore_also_likely_to_have_used_Hebrew_writing_even_if_the_official_language_was_a_Turkic_one."-25] Erdal 2007, стр. 98–99, "The chancellery of the Jewish state of the Khazars is therefore also likely to have used Hebrew writing even if the official language was a Turkic one.".

[26] Erdal 2007, стр. 75, n.2.'there must have been many different ethnic groups within the Khazar realm … These groups spoke different languages, some of them no doubt belonging to the Indo-European or different Caucasian language families.'. The high chancery official of the en:Abbasid Caliphate under en:Al-Wathiq, Sallām the interpreter (Sallam al-tardjuman), famous for his reputed mastery of thirty languages, might have been both Jewish and a Khazar.Wasserstein 2007, стр. 376, and n.2 referring to.Dunlop 1954, стр. 190–193.

[FOOTNOTEGolden200691'Oğuric_Turkic,_spoken_by_many_of_the_subject_tribes,_doubtless,_was_one_of_the_[[:en:lingua_franca|linguae_francae]]_of_the_state._Alano-As_was_also_widely_spoken._Eastern_Common_Turkic,_the_language_of_the_royal_house_and_its_core_tribes,_in_all_likelihood_remained_the_language_of_the_ruling_elite_in_the_same_way_that_Mongol_continued_to_be_used_by_the_rulers_of_the_Golden_Horde,_alongside_of_the_[[:en:Kipchaks|Qipčaq_Turkic]]_speech_spoken_by_the_bulk_of_the_Turkic_tribesmen_that_constituted_the_military_force_of_this_part_of_the_[[:en:Činggisid]]_empire._Similarity,_Oğuric,_like_Qipčaq_Turkic_in_the_Jočid_realm,_functioned_as_one_of_the_languages_of_government.-27] Golden 2006, стр. 91, 'Oğuric Turkic, spoken by many of the subject tribes, doubtless, was one of the linguae francae of the state. Alano-As was also widely spoken. Eastern Common Turkic, the language of the royal house and its core tribes, in all likelihood remained the language of the ruling elite in the same way that Mongol continued to be used by the rulers of the Golden Horde, alongside of the Qipčaq Turkic speech spoken by the bulk of the Turkic tribesmen that constituted the military force of this part of the en:Činggisid empire. Similarity, Oğuric, like Qipčaq Turkic in the Jočid realm, functioned as one of the languages of government..

[FOOTNOTEGolden2007a13–14,_14_n.28al-Iṣṭakhrī_'s_account_however_then_contradicts_itself_by_likening_the_language_to_[[:en:Bulgars|Bulğaric]].-28] Golden 2007a, стр. 13–14, 14 n.28, al-Iṣṭakhrī 's account however then contradicts itself by likening the language to Bulğaric..

[29] Golden 2001b, стр. 78.'The word tribe is as troublesome as the term clan. It is commonly held to denote a group, like the clan, claiming descent from a common (in some culture zones eponymous) ancestor, possessing a common territory, economy, language, culture, religion, and sense of identity. In reality, tribes were often highly fluid sociopolitical structures, arising as "ad hoc responses to ephemeral situations of competition," as Morton H. Fried has noted.'

[30] Whittow 1996, стр. 220–223

[31] Golden 2007a, стр. 14

[32] Szádeczky-Kardoss 1994, стр. 206

[33] Golden 2007a, стр. 40–41;Brook 2010, стр. 4 note that Dieter Ludwig, in his doctoral thesis Struktur und Gesellschaft des Chazaren-Reiches im Licht der schriftlichen Quellen, (Münster,1982) suggested that the Khazars were Turkic members of the Hephthalite Empire, where the lingua franca was a variety of Iranian.

[34] Golden 2006, стр. 86

[35] Golden 2007a, стр. 53,

[36] Zuckerman 2007, стр. 404.Cf.'The reader should be warned that the A-shih-na link of the Khazar dynasty, an old phantom of . . Khazarology, will . .lose its last claim to reality'.

[Golden_2006_89-37] Golden 2006, стр. 89.

[38] Golden 2006, стр. 89–90. In this view, the name Khazar would derive from a hypothetical *Aq Qasar.

[39] Артамонов, Михаил Илларионович је вршио ова истраживања

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Чешка
Остале	Енциклопедија Британика