Килва
Килва Kilwa Kisiwani | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Рушевине Килва Кисивани и Сонго Мнара |
Место | Kilwa District, Танзанија |
Координате | 8° 58′ 54″ Ј; 39° 31′ 02″ И / 8.98173° Ј; 39.51722° И |
Критеријум | културна: iii |
Референца | 144. |
Упис | 1981. (5. седница) |
Угроженост | 2004 |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/144 |
Килва или Килва Кисивани (свах. Kilwa Kisiwani - Велика Килва) је географски појам који се односи на три локалитета у Танзанији - на град Килва Масоко, на острво Килва Кисивани које се налази 1,5 километар удаљено од овог града и насеље Килва Кивиње које се налази 20 километара северно од града Килва Масоко. Сва три локалитета се налазе на обали Индијског океана у Килва дистрикту који је један од шест дистрикта региона Линди.
Килва Масоко
[уреди | уреди извор]Килва Масоко је лучки градић на обали Индијског океана који је по попису из 2002. године имао 12.324 становника. Реч masoko на свахили језику се односи на пијацу. Значајна активност у насељу је риболов.
Килва Кисивани
[уреди | уреди извор]Килва Кисивани је острво које се налази насупрот града Килва Масоко. На свахили језику реч kisiwani значи острво. Данас на острву живи око 500 становника, а на њему се налазе остаци утврђења из времена некадашњег султаната који су уписани на листу Светске баштине 1981. године, а због угрожености природним факторима (ерозија и плављење) и на листу угрожених места Светске баштине 2004. године.
Килва Кивиње
[уреди | уреди извор]Град Килва Кивиње је основан у 17. веку након уништења великог дела насеља на острву Килва. Према попису из 2002. године у насељу живи 13.374 становника. Kivinje је реч на свахили језику која се односи на врсту дрвета (тамарис).
Историја
[уреди | уреди извор]Као први становници Килве спомињу се Мтаката, Мранга и Мчинга са краљем Мримба. Султанат Килва је основао у 11. веку персијски принц Али-ибн-ал-Хасан из Шираза.[1] Висок ниво развоја султаната забележио је 1331. године путописац Ибн Батута наводећи гостопримство тадашњег султана Хасана-ибн-Сулејмана. Из истог периода датирају и палата Хусуни Кубва и проширење Велике џамије.
Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал је 26. јула 1500. године упловио у луку Килва, али није успео да се нагоди са султаном око плаћања пореза португалском краљу, што је три године касније у својој другој експедицији за Индију постигао Васко да Гама. Португалци у то време описују град као утврђено насеље са око 12 хиљада становника, уских улица са високим кућама које имају терасе и унутрашње вртове и луком у којој се налазио већи број бродова. Португалци су град први пут разорили 1505. године, а Килва је потом плаћала порез португалском краљу до 1512. године када је освајају Арапи.
Град се поново развија, до оманског освајања 1874. године. Током 19. века Килва је напуштена и запуштена. Средином 20. века почињу археолошка истраживања на острву да би локалитет био стављен 1981. године на листу Светске баштине.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ James Hastings, Encyclopedia of Religion and Ethics Part 24, (Kessinger Publishing: 2003), pp. 847