Klobetason
(преусмерено са Klobetazon)
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 54063-32-0  |
| ATC kod | D07AB01 (WHO) S01BA09 |
| PubChem | CID 71387 |
| ChemSpider | 64482 |
| UNII | LT69WY1J6D |
| KEGG | D07717 |
| Sinonimi | (8S,9R,10S,13S,14S,16S,17R)-17-(2-Chloroacetyl)-9-fluoro-17-hydroxy-10,13,16-trimethyl-7,8,12,14,15,16-hexahydro-6H-cyclopenta[a]phenanthrene-3,11-dione |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C22H26ClFO4 |
| Molarna masa | 408,89 g·mol−1 |
| |
| |
Klobetason (INN[1]) jeste kortikosteroid koji se koristi u dermatologiji, za tretman kožnih zapaljenja koja se javljaju pri ekcemu, psorijazi i drugim formama dermatitisa, kao i u oftalmologiji. Topikalni klobetason butirat pokazuje minimalnu supresiju hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežne osovine.[2]
On je dostupan kao klobetason butirat pod prodajnim imenima Eumosone ili Eumovate.[3] Ovaj lek proizvodi i prodaje preduzeće GlaxoSmithKline.
Osobine
[уреди | уреди извор]Klobetason je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 408,891 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 3,0 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -5,2 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 71,4 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „United Nations Statistics Division - Classifications Registry - Alphabetical index for HS 2002 Entries starting with 'C' (page 310 of 422)”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2011. г. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ Munro, D. D.; Wilson, L (1975). „Clobetasone butyrate, a new topical corticosteroid: Clinical activity and effects on pituitary-adrenal axis function and model of epidermal atrophy”. British Medical Journal. 3 (5984): 626—8. PMC 1674413
. PMID 1164639. doi:10.1136/bmj.3.5984.626.
- ^ „Eumovate cream/ointment, NetDoctor.co.uk”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2011. г. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
