Kobalt(II) hidroksid

Kobalt(II) hidroksid
Nazivi
	IUPAC naziv Kobalt(II) hidroksid
	Drugi nazivi Kobaltni hidroksid, kobalt hidroksid, kobaltni hidrat
Identifikacija
CAS broj	21041-93-0 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	8305419 ;
ECHA InfoCard	100.040.136
PubChem C ID	10129900;
	SMILES [Co+2].[OH-].[OH-]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Co(OH)2
Molarna masa	92,948 g/mol
Agregatno stanje	crveni ili plavo-zeleni prah
Gustina	3,597 g/cm3
Tačka topljenja	168 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	3,20 mg/L
Ksp	1,0×10-15
Rastvorljivost	rastvoran u kiselinama, amonijaku; nerastvoran u razblaženim alkalijama
Struktura
Geometrija molekula	romboedralna
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	79,0 J·mol−1·K−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-539,7 kJ·mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	Oxford University
EU klasifikacija (DSD)	Štetan (H)
R-oznake	R20 R21 R22 R36 R37 R38 R43
S-oznake	S24 S26 S36 S37 S39
NFPA 704	0 1 2
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kobalt(II) hlorid; Kobalt(II) bromid; Kobalt(II) jodid
Drugi katjoni	Gvožđe(II) hidroksid; Nikal(II) hidroksid ; bakar(II) hidroksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kobalt(II) hidroksid (kobaltni hidroksid) je hemijsko jedinjenje koje se sastoji od jona kobalta i hidroksida sa formulom Co(OH)₂. Javlja se u dve forme, bilo kao crven prah, koja se stabilnija, ili kao plavo-zeleni prah.^[3]^[6] Oni ima brucitnu ili kadmijum jodidnu kristalnu strukturu.^[7]

Upotreba

On nalazi primenu kao agens za suženje boja, lakova i mastila, u pripremi drugih kobaltnih jedinjenja, kao katalizator i u proizvodnji elektroda baterija^[3].

Reakcije

Kobalt(II) hidroksid se taloži kad se doda alkalni hidroksid u vodeni rastvor Co²⁺ jona:

CoCl₂ (aq) + 2 NaOH → Co(OH)₂ (s) + 2 NaCl

Kobalt(II) hidroksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 168 °C pod vakuumom i oksiduje su u vazduhu da formira kobalt(III) hidroksid, Co(OH)₃.^[3] Termalna dekompozicija produkta u vazduhu iznad 300 °C je Co₃O₄.^[8]^[9]^[10]

Poput gvožđe(II) hidroksida, kobalt(II) hidroksid je primarno bazni hidroksid, mada on ne formira slabo kiseli crvenkasti heksaakvakobalt(II) jon, [Co(H₂O)₆]²⁺, u kiselim vodenim rastvorima. U jakim bazama, kobalt(II) hidroksid prihvata dodatne hidroksidne jone da formira tamno plave kobaltate(II) [Co(OH)₄]^2- i [Co(OH)₆]^4-^[7].

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в ^г Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill Professional. стр. 243. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 27. 3. 2009.
^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 513. ISBN 0-8493-0594-2.
^ „Safety (MSDS) data for cobalt (II) hydroxide”. Oxford University. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2009.
^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 454. ISBN 0-8493-0594-2.
^ ^а ^б Wiberg Nils; Wiberg Egon; Holleman A. F. (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 1478—1479. ISBN 0-12-352651-5. Приступљено 27. 3. 2009.
^ R. S. Jayashree & P. Vishnu Kamath (1999). „Electrochemical synthesis of a-cobalt hydroxide”. Journal of Materials Chemistry. 9: 961—963. doi:10.1039/A807000H.
^ Synthesis of Co3O4 during thermolysis of cobalt hydroxide and binary hydroxides Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012), L.A. Paikina, S.M. Rakhovskaya, L.A. Vereshchagina, Neorganicheskie Materialy. Vol. 19, no. 9, pp. 1508–11. 1983
^ Z. P. Xu & H. C. Zeng (1998). „Thermal evolution of cobalt hydroxides: a comparative study of their various structural phases”. Journal of Materials Chemistry. 8 (11): 2499—2506. doi:10.1039/A804767G.

Literatura

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[icc-3] а ^б ^в ^г Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill Professional. стр. 243. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 27. 3. 2009.

[hand2-4] Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 513. ISBN 0-8493-0594-2.

[ox-5] „Safety (MSDS) data for cobalt (II) hydroxide”. Oxford University. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2009.

[hand-6] Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 454. ISBN 0-8493-0594-2.

[inorg-7] а ^б Wiberg Nils; Wiberg Egon; Holleman A. F. (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 1478—1479. ISBN 0-12-352651-5. Приступљено 27. 3. 2009.

[8] R. S. Jayashree & P. Vishnu Kamath (1999). „Electrochemical synthesis of a-cobalt hydroxide”. Journal of Materials Chemistry. 9: 961—963. doi:10.1039/A807000H.

[9] Synthesis of Co3O4 during thermolysis of cobalt hydroxide and binary hydroxides Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012), L.A. Paikina, S.M. Rakhovskaya, L.A. Vereshchagina, Neorganicheskie Materialy. Vol. 19, no. 9, pp. 1508–11. 1983

[10] Z. P. Xu & H. C. Zeng (1998). „Thermal evolution of cobalt hydroxides: a comparative study of their various structural phases”. Journal of Materials Chemistry. 8 (11): 2499—2506. doi:10.1039/A804767G.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]