Kobalt(II) hidroksid

Kobalt(II) hidroksid
Nazivi
	IUPAC naziv Kobalt(II) hidroksid
	Drugi nazivi Kobaltni hidroksid, kobalt hidroksid, kobaltni hidrat
Identifikacija
CAS broj	21041-93-0 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	8305419 ;
ECHA InfoCard	100.040.136
PubChem C ID	10129900;
	SMILES [Co+2].[OH-].[OH-]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Co(OH)2
Molarna masa	92,948 g/mol
Agregatno stanje	crveni ili plavo-zeleni prah
Gustina	3,597 g/cm3
Tačka topljenja	168 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	3,20 mg/L
Ksp	1,0×10-15
Rastvorljivost	rastvoran u kiselinama, amonijaku; nerastvoran u razblaženim alkalijama
Struktura
Geometrija molekula	romboedralna
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	79,0 J·mol−1·K−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-539,7 kJ·mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	Oxford University
EU klasifikacija (DSD)	Štetan (H)
R-oznake	R20 R21 R22 R36 R37 R38 R43
S-oznake	S24 S26 S36 S37 S39
NFPA 704	0 1 2
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kobalt(II) hlorid; Kobalt(II) bromid; Kobalt(II) jodid
Drugi katjoni	Gvožđe(II) hidroksid; Nikal(II) hidroksid ; bakar(II) hidroksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kobalt(II) hidroksid (kobaltni hidroksid) je hemijsko jedinjenje koje se sastoji od jona kobalta i hidroksida sa formulom Co(OH)₂. Javlja se u dve forme, bilo kao crven prah, koja se stabilnija, ili kao plavo-zeleni prah.^[3]^[6] Oni ima brucitnu ili kadmijum jodidnu kristalnu strukturu.^[7]

Upotreba

On nalazi primenu kao agens za suženje boja, lakova i mastila, u pripremi drugih kobaltnih jedinjenja, kao katalizator i u proizvodnji elektroda baterija^[3].

Reakcije

Kobalt(II) hidroksid se taloži kad se doda alkalni hidroksid u vodeni rastvor Co²⁺ jona:

CoCl₂ (aq) + 2 NaOH → Co(OH)₂ (s) + 2 NaCl

Kobalt(II) hidroksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 168 °C pod vakuumom i oksiduje su u vazduhu da formira kobalt(III) hidroksid, Co(OH)₃.^[3] Termalna dekompozicija produkta u vazduhu iznad 300 °C je Co₃O₄.^[8]^[9]^[10]

Poput gvožđe(II) hidroksida, kobalt(II) hidroksid je primarno bazni hidroksid, mada on ne formira slabo kiseli crvenkasti heksaakvakobalt(II) jon, [Co(H₂O)₆]²⁺, u kiselim vodenim rastvorima. U jakim bazama, kobalt(II) hidroksid prihvata dodatne hidroksidne jone da formira tamno plave kobaltate(II) [Co(OH)₄]^2- i [Co(OH)₆]^4-^[7].

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в ^г Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill Professional. стр. 243. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 27. 3. 2009.
^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 513. ISBN 0-8493-0594-2.
^ „Safety (MSDS) data for cobalt (II) hydroxide”. Oxford University. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2009.
^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 454. ISBN 0-8493-0594-2.
^ ^а ^б Wiberg Nils; Wiberg Egon; Holleman A. F. (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 1478—1479. ISBN 0-12-352651-5. Приступљено 27. 3. 2009.
^ R. S. Jayashree & P. Vishnu Kamath (1999). „Electrochemical synthesis of a-cobalt hydroxide”. Journal of Materials Chemistry. 9: 961—963. doi:10.1039/A807000H.
^ Synthesis of Co3O4 during thermolysis of cobalt hydroxide and binary hydroxides Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. март 2012), L.A. Paikina, S.M. Rakhovskaya, L.A. Vereshchagina, Neorganicheskie Materialy. Vol. 19, no. 9, pp. 1508–11. 1983
^ Z. P. Xu & H. C. Zeng (1998). „Thermal evolution of cobalt hydroxides: a comparative study of their various structural phases”. Journal of Materials Chemistry. 8 (11): 2499—2506. doi:10.1039/A804767G.

Literatura

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[icc-3] а ^б ^в ^г Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill Professional. стр. 243. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 27. 3. 2009.

[hand2-4] Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 513. ISBN 0-8493-0594-2.

[ox-5] „Safety (MSDS) data for cobalt (II) hydroxide”. Oxford University. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. Приступљено 27. 3. 2009.

[hand-6] Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 454. ISBN 0-8493-0594-2.

[inorg-7] а ^б Wiberg Nils; Wiberg Egon; Holleman A. F. (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 1478—1479. ISBN 0-12-352651-5. Приступљено 27. 3. 2009.

[8] R. S. Jayashree & P. Vishnu Kamath (1999). „Electrochemical synthesis of a-cobalt hydroxide”. Journal of Materials Chemistry. 9: 961—963. doi:10.1039/A807000H.

[9] Synthesis of Co3O4 during thermolysis of cobalt hydroxide and binary hydroxides Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. март 2012), L.A. Paikina, S.M. Rakhovskaya, L.A. Vereshchagina, Neorganicheskie Materialy. Vol. 19, no. 9, pp. 1508–11. 1983

[10] Z. P. Xu & H. C. Zeng (1998). „Thermal evolution of cobalt hydroxides: a comparative study of their various structural phases”. Journal of Materials Chemistry. 8 (11): 2499—2506. doi:10.1039/A804767G.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]