Koloidni rastvori
Koloidni rastvori | |
---|---|
ICD-9-CM | 38.93 |
Koloidni rastvori su molekularni rastvori sa česticama velike molekularne težine (preko 130.000 daltona), koji se zbog veličine čestica duže zadržavaju u intravaskularnom prostoru, jer ne prolaze kroz polupropustljive kapilarne membrane. Koloidni rastvori sadrže koloidne makromolekule, kao što su ugljeni hidrati (hidroksietil skrob, dekstran) ili proteine (želatinske ili humane albumine).[1]
Svojim prisustvom i dužim zadržavanjem u krvnim sudovima oni povećavaju volumen cirkulišuće tečnosti kroz krvni sistem, i na taj način koriguje gubitak veće količine tečnosti i popravlja mikrocirkulaciju tokom hipovolemijskog šoka.[2]
Značaj
[уреди | уреди извор]Za razliku od kristaloidnih rastvora, koloidni elementi ovih rastvora, ne mogu slobodno da prolaze kroz neoštećene kapilarne membrane i ne izlaze u ekstracelularni prostor. To ima praktični značaj jer je potrebno 2 do 5 puta manja količina koloidnog rastvora u odnosu na kristaloidni da bi se postigla ista ekspanzija intravaskularnog volumena (npr kod gubitaka krvi izotoni kristaloidni rastvor potrebno je dati u količini od 3 ml na 1 ml gubitka, a ukoliko se koristi koloidni rastvor taj odnos je 1:1). Mada se kod bolesnika u stanju hipovolemije, mogu uspešno popraviti hemodinamski parametri i samo kristaloidnim rastvorima, neophodan je veći volumen i duže vreme za postizanje istih ciljeva.[3]
Kristaloidi predstavljaju inicijalni izbor za trauma pacijente, pogotovo za pacijente sa udruženom neurotraumom.
Intravaskularni poluživot kristaloida je 20 do 30 minuta, dok kod većine koloida on prevazilazi 3 časa.
Teški, akutni deficit intravaskularnog volumena, značajno se brže normalizuju infuzijom koloidnih rastvora, jer se koloidnim rastvorima mnogo brže uspostavlja mikrocirkulatorni protok.[4]
Nedostaci
[уреди | уреди извор]Glavni nedostaci koloidnih rastvora su:
- Brzi, intravenski unos velike zapremine kristaloidnih rastvora (preko 4-5 l), povećava učestalost javljanja tkivnog (intersticijalnog) edema.
- Ekonomski gledano, kristaloidni rastvori imaju prednost nad koloidnim rastvorima, a neproteinski koloidi prednost nad humanim albuminima.
- Moguće nuspojave koje uključuju promene u zgrušavanje krvi (krvarenje), anafilaksiju i akutna bubrežna insuficijencija.
- Rizik od prenošenja virusnih infekcija, kod primene ljudski albumina.
Vrste koloidnih rastvora
[уреди | уреди извор]Koloidni rastvori se dele u dve podgrupe:
Prirodni koloidni rastvori
[уреди | уреди извор]U prirodne koloidne rastvore spadaju rastvori humanog albumina. Prirodnim koloidnim rastvorima se, osim rastvora humanih albumina mogu smatrati i frakcije proteina plazme, sveža smrznuta plazma i rastvori imunoglobulina.
Rastvor humanog albumina predstavlja standard sa kojim se upoređuju svi drugi koloidni rastvori. U svakodnevnoj kliničkoj upotrebi su 4%, 5%, 20% i 25% rastvori humanog albumina u fiziološkom rastvoru, od čega albuminu pripada 95%; ili kao proteinska plazmatska frekacija (PPF), dostupna samo kao 5% rastvor, kod koga najmanje 83% treba da pripada molekulima albumina.[5]
Nakon infuzije albumin održava onkotski pritisak plazme i njegov učinak je efikasnija od infuzije kristaloidnih rastvora u ekspanziji intravaskularnog volumena. Najčešće 5% rastvor koristi za lečenje hipovolemije, a 20% rastvor lečenje hipoalbuminemije.[6]
Potrebna količina albumina pri nadoknadi volumena može se izračunati prema ovoj formuli:
- Indikacije
Glavne indikacije za primenu infuziju humanog albumina su:[7][8]
- Terapija teškog deficita intravaskularnog volumena (šok, respiratornog distresa (ARDS), kardiopulmonalni bajpas).[9]
- Održavanje onkotskog pritiska plazme kod velikog gubitka proteina iz krvi (hipoalbuminemija, bolesnik sa opsežnim opekotinama), povrede.[10][11]
- Brza nadoknada velikog gubitka tečnosti iz organizma (akutna insuficijencija jetre, ciroze jetre, ascitesa, pankreatitisa, teškog nefrotskog sindroma, edema mozga)
- Hiperbilirubinemija i kernikterus kod novorođenčeta
- Toksična infekcija, u toku koje treba koristiti 20% ili 50% rastvor albumina.
- Nedostaci
- Upotreba albumina je ograničena njihovom visokom cenom.
Sintetski koloidni rastvori
[уреди | уреди извор]Sintetski koloidni rastvori su makromolekulske supstance u rastvoru elektrolita. Njihov onkotski potencijal i trajanje dejstva posle infuzije tih rastvora određuje veličina makromolekula u rastvoru. Manji molekuli imaju manji početni onkotski efekat)nadoknađuju isti ili veći volumen krvi od infundovanog) omogućuju bolju kapilarnu perfuziju zbog svoje sposobnosti da da vezuju vodu i reološkim svojstvima, ali imaju kratko poluvreme boravka u cirkulaciji, brzo se odstranjuju mokraćom, a dejstvo im traje 2 časa i 30 minuta.[12]
Naziv | Osobine |
---|---|
| |
| |
| |
|
- Indikacije
Glavne indikacije za primenu sintetski koloidni rastvora su:
- Ekspanzija volumena plazme kod hemoragičnog šoka,[15] opekotina, sepse, traume...
- Nadoknada velikog gubitka tečnosti tokom operativnog lečenja.
- Nedostaci
- Brzo izlučivanje mokraćom, pa im je dejstvo relativno kratko
- Mogu izazvati alergijske i anafilaktoidne reakcije, ali retko i anafilaktične.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Sabljak V, Stefanović B, Simić B, Đorđević D, Mandraš A, Kalezić N. Infuzioni rastvori u inicijalnom zbrinjavanju, U: Kalezić N: Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini, drugo izdanje, Medicinski fakultet, Beograd, 7 406–24.
- ^ Holcomb, III GW, Murphy JP.(ed.) Ashcraft's Pediatric Surgery, fifth ed. Saunders Phiiladelphia, 2010.
- ^ Rossaint, Rolf; Nollert, Ute, ур. (2008). Die Anästhesiologie: allgemeine und spezielle Anästhesiologie, Schmerztherapie und Intensivmedizin ; [plus Filme im Web] (2., aktualisierte und erw. Aufl изд.). Heidelberg: Springer Medizin. ISBN 978-3-540-76301-7.
- ^ „Kolloide oder Kristalloide als Flüssigkeitsersatz bei schwerkranken Menschen”. www.cochrane.org (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12.
- ^ Byrne L, Van Haren F. Fluid resuscitation in human sepsis: Time to rewrite history? Ann Intensive Care. 2017; 7: 4;
- ^ Reddy S, Weinberg L, Young P. Crystalloid fluid therapy. Critical Care, 2016. 20: 59;
- ^ Finfer S, Myburgh J, Bellomo R. Intravenous fluid therapy in critically ill adults. Nat Rev Nephrol, 2018; 14(9): 541-57;
- ^ Perner A, Hjortrup PB, Arabi Y. Focus on fluid therapy in critically ill patients Intensive Care Medicine, 2019; 45(10): 1469–71.
- ^ Perel P, Roberts I, Ker K, et al. Colloids vs crystalloids for fluid resuscitation in critically ill patients. Cochrane Database Syst Rev 2013; (2):CD000567.
- ^ Stefanović B. Infuzioni rastvori u traumi. U: Popović N. (ed). Anestezija u traumi. 2010. Wind press, Beograd. стр. 241—257..
- ^ Argiris Papathanasopoulos, Vassilios Nikolaou, Georgios Petsatodis, Peter V. Giannoudis : ”Multiple trauma: An ongoing evolution of treatment modalities?”, Injury 2009 ; 40 (2) : 115-119
- ^ Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1998, pp. 253–259
- ^ Lewis (2008). Medical Surgical Nursing (7th изд.).
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Annane D, Siami S, Jaber S, et al. „Effects of fluid resuscitation with colloids vs crystalloids on mortality in critically ill patients presenting with hypovolemic shock: the CRISTAL randomized trial”. JAMA. 310: 1809—1817. 2013..
Literatura
[уреди | уреди извор]- Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |