Пређи на садржај

LIGO

С Википедије, слободне енциклопедије
LIGO
ЛокацијаHanford Sajt, Vašington i Livingston, Luizijana, SAD
Таласна дужина43 km (7.0 kHz)-10,000 km (30 Hz)
Изграђен1994-2002.
Врста телескопа Teleskop za detekciju gravitacionih talasa
Вебсајтwww.ligo.caltech.edu

Laserska interferometarska opservatorija gravitacionih talasa (LIGO) je projekat velikih razmera čija je svrha otkrivanje kosmičkih gravitacionih talasa i razvoj astronomskog alata za istraživanje gravitacionih talasa[1]. U okviru projekta izgrađene su dve opservatorije u Sjedinjenim Američkim Državama, sa ciljem da se detektuju gravitacioni talasi tehnikom laserske interferometrije. Opservatorije koriste 4 kilometara udaljena ogledala koja mogu da detektuju promene manje od 1/10.000 prečnika protona.[2]

Prva istraživanja u LIGO opservatoriji finansirala je Nacionalna Naučna Fondacija (NSF), a izgradili su je i njome upravljaju Kalifornijski Tehnološki Institut i MIT. Podaci su sakupljani u periodu od 2002. do 2010. godine, ali nisu detektovani gravitacioni talasi. Projekat za unapređenje LIGO detektora započet je 2008. uz podršku NSF, Saveta za naučno-tehnološki razvoj iz Ujedinjenog Kraljevstva (STFC), Nemačkog instituta Maks Plank i Istraživačkog odbora iz Australije, a otpočeo je 2015. godine. [3] Prva detekcija gravitacionog talasa zabeležena je već 2016. godine, a na ovom otkriću je radilo preko 1000 naučnika širom sveta organizovanih od strane LIGO i Virgo organizacija[4], kao i 440.000 aktivnih korisnika Einstein@home mreže.[5][6]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Početak

[уреди | уреди извор]

Prototip interferometrijskih detektora gravitacionih talasa (sa ogledalima postavljenim na ploči izolovanoj od vibracija) izgradio je krajem šezdesetih godina Robert Forvard sa kolegama iz istraživačkih laboratorija Hags, a sedamdesetih godina (sa neizolovanim ogledalima od kojih se svetlost odbijala višestruko) Rejner Vejs sa Tehnološkog Instituta u Masačusetsu.[7] Godine 1980. NSF je finansirala istraživanje sa velikim interferometrom, vođeno od strane Pola Linseja, Pitera Salsona i Rejnera Vejsa sa MIT-a, a već naredne godine su Ronald Drever i Sten Vitkomb sa Kalifornijskog Tehnološkog Instituta konstruisali i 40 metara širok prototip.[8]

Pod pritiskom od strane NSF, MIT i Kalifornijski Tehnološki Institut se udružuju da vode LIGO projekat koji je baziran na istraživanjima sa MIT-a i eksperimentalnom radu sa Kalifornijskog Tehnološkog instituta, Glazgova i MIT-a. Drever, Torn i Vejs formiraju LIGO upravni odbor, ali ne dobijaju finansije 1984. i 1985. Iduće godine je zatraženo da napuste upravni odbor i umesto njih je postavljen jedan direktor, Rokus E. Vogt sa Kalifornijskog Tehnološkog Instituta. 1988. godine. odobrene su finansije za projekat istraživanja i razvoja.[8]

Prve opservacije

[уреди | уреди извор]

U toku prvih LIGO istraživanja u periodu 2002-2010. godine nije detektovan nijedan gravitacioni talas. Od 2004. godine, pod vođstvom Bariša, finansije i radovi usmeravaju se ka narednoj fazi razvoja LIGO-a koja je dobila naziv "Unapređeni LIGO".[9] Ova promena je propraćena prekidom rada na nekoliko godina, dok su detektori zamenjivani znatno poboljšanim verzijama. Dobar deo LIGO istraživanja se zasnivao na pionirskom radu na detektoru GEO600 u Hanoveru, u Nemačkoj. Februara 2015. godine LIGO detektori su bili spremni za rad na obe lokacije.[10]

Detekcije

[уреди | уреди извор]

11. februara 2016. godine LIGO i Virgo organizacija su objavile rad o detekciji gravitacionih talasa. Signal je uhvaćen 14. septembra 2015. u 09:51 UTC i potiče od sudara dve crne rupe pojedinačnih masa od oko 30 Sunčeve mase, udaljenih 1,3 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.[11]

2. Maja 2016. godine članovi LIGO organizacije i drugi učesnici nagrađeni su Specijalnom nagradom za otkrića u fundamentalnoj fizici, za doprinos direktnoj detekciji gravitacionih talasa.[12]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bariš, Bari. „LIGO and the Detection of Gravitational Waves”. Physics today. 
  2. ^ „Činjenice o LIGO”. LIGO caltech. 
  3. ^ Šumejker, Dejvid (2012). „Evolucija naprednog LIGO-a” (PDF). LIGO Magazin. 
  4. ^ „LIGO/Virgo cenzus”. LIGO. 
  5. ^ „Početak projekta Einstein@home”. APS Physics. 2005. Архивирано из оригинала 07. 07. 2019. г. 
  6. ^ Dejvid, Kastelveči (15. septembar 2015). „Nastavak potrage za gravitacionim talasima”. Nature. 
  7. ^ „Kratka istorija LIGO-a” (PDF). Wayback Machine. 3. jul 2017. Архивирано из оригинала 03. јул 2017. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  8. ^ а б Buderi, Robert (18. septembar 1988). „Potraga za gravitacijom: Kako je rizičan projekat dobio finansije?”. The Scientist. 
  9. ^ „Korak bliže otkriću gravitacionih talasa uz Unapređeni LIGO”. SPIE. 4. januar 2016. 
  10. ^ „Napredak LIGO detektora”. Wazback Machine. Februar 2015. Архивирано из оригинала 22. 09. 2015. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „Otkriveni gravitacioni talasi”. Nature. 11. februar 2016. 
  12. ^ „Nagrade u fundamentalnoj fizici”. Breakthrough Prize. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=LIGO&oldid=28266203”