Олово-сулфид
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
олово(II) сулфид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.861 |
| |
| |
| Својства | |
| PbS | |
| Моларна маса | 239,28 g/mol |
| Густина | 7700 kg/m3 |
| Тачка топљења | 1390 K |
| Тачка кључања | 1281°C |
| Растворљивост у води | нерастворан |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Олово-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле PbS. Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.
Налажење
[уреди | уреди извор]Олово-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.[1]
Добијање
[уреди | уреди извор]Настаје:
- редукцијом сулфата угљеником;
- загревањем олова у пари сумпора;
- провођењем водоник-сулфида кроз неутралан, кисео или алкалан раствор неке соли олова (ако је присутна хлороводонична киселина у вишку, онда настаје наранџаст, жут или црвен талог оловотиохлорида Pb2SCl2).[1]
Особине
[уреди | уреди извор]Оловосулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.[1]
Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.[1]
Значај
[уреди | уреди извор]У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.[2]
Галенит је главна руда за добијање олова.[3]
