Led Zeppelin III
Led Zeppelin III | ||||
---|---|---|---|---|
Led Zeppelin | ||||
Издат | 5. 10. 1970. | |||
Жанр | фолк рок | |||
Трајање | 43:04 | |||
Издавач | Atlantic Records | |||
Продуцент | Џими Пејџ | |||
Дискографија | ||||
|
Led Zeppelin III је трећи студијски албум енглеске рок групе Лед Зепелин. Oбјављен je 5. октобра 1970. године. Снимљен је на три локације. Велики део посла је обављен у Headley Grange, сеоској кући, користећи Rolling Stones Mobile Studio. Додатне сесије су одржане у Исланд Студиос и Олимпик Студиос у Лондону.
Као и код претходног албума, бенд је избегавао коришћење гостујућих музичара, а сву музику су изводили чланови бенда Роберт Плант (вокал), Џими Пејџ (гитаре), Џон Пол Џонс (бас, клавијатуре) и Џон Бонам (бубњеви). Опсег инструмената које је бенд свирао увелико је повећан на овом албуму, а Џонс се посебно показао као талентовани мултиинструменталиста и свирао је широк спектар клавијатура и жичаних инструмената, укључујући разне синтисајзере, мандолину и контрабас, поред својих уобичајених бас гитара. Као и на претходним албумима, Пејџ је био продуцент на албуму, а миксовање су урадили Енди Џонс и Тери Менинг.
Албум је показао напредовање од жанра уобичајеног рока ка народној и акустичној музици. Док су утицаји хард рока и даље били присутни, као на пример на „Immigrant Song“, песме засноване на акустици као што су „Gallows Pole“ и „That's the Way“ показале су да је Лед Зепелин способан да успешно изводи музику различитих стилова. Група је сама написала већину материјала, али као и код претходних плоча, укључила је две песме које су биле реинтерпретације ранијих дела: „Gallows Pole“, засновану на традиционалној енглеској народној песми, америчког певача Фреда Герлаха; и Hats Off to (Roy) Harper, прерада блуз песме Бука Вајта. Акустични материјал се развио из сесије писања песама између Планта и Пејџа у колиби у Велсу, што је утицало на музички правац албума.
Албум је био један од најишчекиванијих 1970. године. Одмах по објављивању био је комерцијални успех одмах и нашао се на врху британских и америчких топ листа. Иако су многи критичари у почетку били збуњени због промене музичког стила и дали су албуму помешане реакције, Led Zeppelin III је од тада признат као важан догађај у историји бенда и прекретница у њиховој музици.
Историјат
[уреди | уреди извор]До 1970. Лед Зепелин је постигао комерцијални успех и у Великој Британији и у САД са своја два албума. Били су одлучни да оду на прави годишњи, пошто су снимили већину Led Zeppelin II на различитим локацијама током турнеје, финансирајући сесије продајом албума и рачунима за турнеју.[2] Након исцрпљујуће концертне турнеје по Северној Америци тог пролећа, певач Роберт Плант препоручио је гитаристи и продуценту Џимију Пејџу да се повуку у Брон-Ир-Аур, викендицу из 18. века у Сноудонији, у Велсу, на врху брда са погледом на долину Дифи, 4,8 километара северно од трговачког места Мачинлет. Плант је тамо провео празнике са својом породицом.[2][3]
Место није имало текућу воду или струју, што је подстакло благу промену музичког правца бенда ка нагласку на акустичним аранжманима.[2][4] Пејџ је касније објаснио да је спокој Брон-Ир-Аур-а био у оштром контрасту са континуираним турнејама из 1969. године, утичући на укупан тон писања песама и доминацију акустичних гитара.[5] На његово свирање утицали су фолк гитаристи Дејви Грејем и Берт Јанш, који су редовно користили алтернативне штимове гитаре. Плант је такође подсетио да је бенд био опседнут променама и да је уживао у слушању Џона Фахија.[6] Бенд је посебно желео промену смера, како би показао да могу да свирају било који стил музике који желе.[7]
Песме
[уреди | уреди извор]- А страна
№ | Назив | Трајање | |
---|---|---|---|
1. | Immigrant Song | 2:26 | |
2. | Friends | 3:55 | |
3. | Celebration Day | 3:29 | |
4. | Since I've Been Loving You | 7:25 | |
5. | Out on the Tiles | 4:04 |
- Б страна
№ | Назив | Трајање | |
---|---|---|---|
1. | Gallows Pole | 4:58 | |
2. | Tangerine | 3:12 | |
3. | That's the Way | 5:38 | |
4. | Bron-Y-Aur Stomp | 4:20 | |
5. | Hats Off to (Roy) Harper | 3:41 | |
Укупно трајање: |
43:04 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Phil Sutcliffe (2003). „Back to Nature”. Q Magazine Special Led Zeppelin Edition. стр. 34.
- ^ а б в Lewis 1990, стр. 16.
- ^ McParland 2018, стр. 29.
- ^ Welch 1994, стр. 52, 55.
- ^ Schulps, Dave (октобар 1977). „Interview with Jimmy Page”. Trouser Press. Архивирано из оригинала 20. 8. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2008.
- ^ Williamson, Nigel (мај 2005). „Good Times...Bad Times”. Uncut. стр. 56.
- ^ Lewis 2012, стр. 96.
Литература
[уреди | уреди извор]- Alfred (2010). Led Zeppelin – III Platinum Edition Piano/Vocal/Chords. Van Nuys, California: Alfred Music. ISBN 978-1470637989.
- Lewis, Dave (1990). Led Zeppelin: A Celebration. Omnibus Press. ISBN 978-0-711-92416-1. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 25. 9. 2020.
- Lewis, Dave (2012). From a Whisper to a Scream: The Complete Guide to the Music of Led Zeppelin. Omnibus Press. ISBN 978-0-857-12788-4.
- McParland, Robert (2018). Myth and Magic in Heavy Metal Music. McFarland. ISBN 978-1-476-63298-8.
- Welch, Chris (1994). Led Zeppelin. London: Orion Books. ISBN 978-1-85797-930-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Led Zeppelin III (мастер) на сајту Discogs (језик: енглески)