Lepila u grafičkoj industriji

Lepila u grafičkoj industriji su čiste supstance ili smeše koje se zbog svoje osobine adhezije koriste za slepljivanje materijala kao što su papir ili polimeri.

Definicija lepila

Lepila su čiste supstance ili smeše supstanci organskog ili neorganskog porekla koje su pogodne za spajanje predmeta napravljenih od istih ili različitih materijala. Ona omogućavaju čvrstu i trajnu vezu između slepljenih predmeta pri čemu ne menjaju oblik i osobine materijala koji se lepe.^[1]

Osobine lepila

Supstance koje se koriste kao lepila moraju da imaju izraženu adheziju prema materijalima koje spajaju, ali i koheziju i hemijsku i termičku stabilnost da bi veza koju stvaraju bila kvalitetna.

Podela lepila

Lepila koja se koriste u grafičkoj industriji dele se na:

lepila u užem smislu
veziva

Lepila u užem smislu se koriste za povezivanje predmeta sa obrađenim površinama.

Veziva se koriste za povezivanje predmeta nepravilnog oblika čije površine nisu prethodno obrađene.

Lepila u užem smislu

Lepila u užem smislu mogu se podeliti prema sledećim kriterijumima:

poreklu
temperaturi primene
oblasti primene.^[1]

Teorija lepljenja

Pri kontaktu lepila i predmeta koji se slepljuju dolazi do privlačenja molekula lepila i molekula u površinskom sloju predmeta. Sile privlačenja između različitih vrsta molekula su adhezione sile. Vezivanje lepila za površinu predmeta je rezultat specifične i mehaničke adhezije.

Proces lepljenja

Ovaj proces se sastoji iz četiri faze:

priprema lepila za nanošenje
priprema površina predmeta koji se slepljuju
nanošenje lepila na površine
spajanje površina na koje je naneto lepilo.^[2]

Primena lepila u grafičkoj industriji

U grafičkoj industriji koriste se:

lepila na bazi prirodnih polimera biljnog porekla
lepila na bazi prirodnih polimera životinjskog porekla
lepila na bazi sintetskih polimera
termoreaktivna lepila
termolepila.

Reference

^ ^а ^б Jovanović, Slobodan (2005). Tehnologija grafičkog materijala za treći razred grafičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 72—84. ISBN 86-17-13103-9.
^ Krgović, Milorad (2005). Grafički materijali. Beograd: TMF. стр. 189—195. ISBN 86-7401-212-4.

[TGM-1] а ^б Jovanović, Slobodan (2005). Tehnologija grafičkog materijala za treći razred grafičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 72—84. ISBN 86-17-13103-9.

[Grafički_materijali-2] Krgović, Milorad (2005). Grafički materijali. Beograd: TMF. стр. 189—195. ISBN 86-7401-212-4.

[1]

[2]