Пређи на садржај

Lexus LFA

С Википедије, слободне енциклопедије
Lexus LFA
Преглед
ПроизвођачЛексус (Тојота)
Производња2010-2012
Каросерија и шасија
КласаСпортски аутомобил (S)
Каросерија2 врата купе
Погонски агрегат
МоторV10 4.8L
Величине
Међуосовинско
растојање		2605
Дужина4505
Ширина1895
Висина1220
Маса1614 kg

Lexus LFA је спортски ауто произведен од стране лексуса, као део луксузног ауто огранка Тојоте. Производња је почела у раној 2000. години ( под кодним именом TXS ). Три концепт аутомобила су представљена на Северноамеричком међународном сајму аутомобила. Први концепт је био премијерно приказан 2005. године, затим испраћен 2007. године са другим концептом који је имао мало лепше урађен ентеријер и екстеријер. Трећи концепт LF-A је имао више спортски изглед и представњен је 2008. године.

Акио Тојода, власник дела компаније Тојота мотор је видео LFA као прилику да буде икона бренда Лексус.[1]

Lexsus LFA има V10 мотор са 412 kW и произведен је у сарадњи са Yamahom ексклузивно само за LFA. Тело аутомобила је направљено од полимер ојачаних угљених влакана.[2] LFA је кренуо у производњу 2010 године[3] и уједно је један од најскупљих јапанских аутомобила икада произведених.[4] Производња се завршила у децембру 2012. године са 500 аутомобила произведених.[5]

Развој

[уреди | уреди извор]
LF-A концепт

2000-2004

[уреди | уреди извор]
LF-A Концепт

Спортски ауто LF-A је почео развој под кодним именом TXS, чији је цињ био да покаже перформанце компаније Тојота мотор и њиховог бренда Лексус.[6] Први прототип је направљен у јуну 2003. године. Прототипи LF-A редовно су били тестирани на стази нирбуроринг познатој тркачкој стази у граду Нирбургу, Немачка.[7]

2005-2006

[уреди | уреди извор]

У јануару 2005. први концепт LF-A је представљен на Северноамеричком међународном сајму аутомобила у Детроиту.[8] Концепт је имао кров направљен од стакла и камере уграђене у ретровизор. На задњем бранику је имао три ауспуха обликована тако да изгледају као троугао док су фелне биле направљене у облику турбина.[8] Због великог интересовања публике развој аутомобила се наставио са могућим планом производње.[9]

LF-A родстер

2007-2008

[уреди | уреди извор]

Пратећи оригинални LF-A концепт, развој се продужио више него очекивано због замене алуминијумског тела аутомобила, са полимер ојачаним угљеним влакнима ради бољег баланса и тежине аутомобила.[10] Спомињано је да је LF-A користио инжењерске податке Тојотиног Формула 1 тима.[11] Планирана је и хибридна верзија LF-A са V8 мотором.[12]

У јануару 2008. године Лексус је приказао своју родстер верзију LF-A концепта на Северноаметичком међународном сајму аутомобила. Овај концепт су назвали LF-AR ili LF-A родстер. Оригиналне спецификације аутомобила су биле V10 мотор са максималном брзином преко 322 km/h и снагом од 373 kW.[13]

2009

[уреди | уреди извор]

Августа 2009. године, власник Тојоте , Акио Тојода званично је потврдио производњу LF-A на његовом говору који је држао у Ценру за ауто-мото истраживање.[14] Очекивало се да ауто има V10 мотор што би га ставило у конкуренцију са Ламборгинијем Галардом, Фераријем Ф430 и Поршеом 911 (977).[15][16]

Два Lexus LFA прототипа су се такмичила на трци издржљивости у Нурбурорингу .[17]

Због пуно новца који је био потребан да се један ауто произведе, аналитичари нису очекивали да ће се производња овог аута исплатити .[3] Ипак то и није био циљ Лексуса, они су желели да поставе нове границе у развоју технологије аутомобила са својим LFA.[18]

Производња

[уреди | уреди извор]

Лексус је почео да узима поруџбине 23. октобра 2009. године. Купци су били ручно бирани половином 2010. године.[19] Производња је почела 2010 године са планом да само 500 аутомобила буде произведено. Сваки купац је могао сам да бира како је желео да његов ауто изгледа.[20] Лексус је направио посебан LFA сајт за конфигурацију аутомобила где је било могуће одабрати боју ентеријера и екстеријера,кочних дискова, кожу волана и других изгледа ентеријера.[21][22] Укупно је било 30 милиона комбинација.[22] Сваки ауто је посебно прављен са посебним инжењерским тимом задуженим само за тај ауто.[23][24]

Сваки LFA V10 мотор је имао посебан потпис специјалисте који га је направио.[24] Због тога што су се само по 20 аутомобила месечно правила, производња се продужила од децембра 2010 до децембра 2012. године. Производња се завршила 14. децембра 2012 године. где је последњи ауто направљен у потпуно белом дизајну и са Нурбороринг пакетом. Када се производња завршила Лексус није најавио ниједног наследника за LFA.[25]

Мото-спорт

[уреди | уреди извор]

2008

[уреди | уреди извор]
VLN LF-A прототип

Lexus LF-A прототип је пријављен за трку на Нурборорингу 2008. године. Ауто је трку завршио на седамдесетседмом месту, пет кругова иза водећег тима, али су били први тим у својој класи.[26] Испред Поршеа 997 и Астон мартин вантиџа који нису завршили трку.[27] Учествовали су на трци 24 сата Нурбороринг 24/25. маја 2008. године, са четири Јапанска тркачка возача укључујући и Акира Лида који је водио тим.[28] Ауто је био у судару пре самог почетка трке и брзо је био поправљен да би стартовао трку као 27.[29] од 223 тркача. Трку су завршили на 7. месту у SP8 класи, а на 121. месту у односу на све тркаче.

2009

[уреди | уреди извор]

Априла 2009. године LF-A и Лексус IS F прототип су учествовали у трци издржљивости VLN.[30] Завршили су на првом и другом месту пошто Галардо, Корвета и Ауди R8 нису завршили трку. Поред победе на VLN трци Лексус је побољшао своје најбрже време на стази.[31] Поред тога Лексус је накнадно био укључен и у трци на 24h нурбороринг како би скупили информације за њихову коначну верзију аутомобила који је требао да буде пуштен у продају.[32]

LFA тркачки ауто на Нурборорингу.

2010

[уреди | уреди извор]

Lexus/Gazoo је поново учествовао на 24. сата Нурбороринга, у класи SP8 где су победили.[33] Завршили су 18.[34] укупно од свих возила на стази и укупно су одвезли 142. круга. Ауто са бројем 50 и своја четири Јапанска возача поставио је најбржи круг који је био 20 секунди спорији од топ 10 возача.[34]

Главни тест возач и инжењер Хирому Нарусе који је обучавао LFA тркачки тим преминуо је у трагичном инциденту јуна 23. 2010. године.[35] Према полицијским истраживањима његов ауто је нагло и неочекивано скренуо у супротан смер где је ударио у BMW 3 серије близу стазе Нурбороринг.[36] BMW је такође био тест ауто.[37]

Нурбороринг Пакет

[уреди | уреди извор]

Марта 2010. године Лексус је објавио тркачку верзију LFA. Ова варијанта се званично звала LFA Нурбороринг пакет. Тестирана је јуна 2011. године, возио га је Акира Лида. Ауто је поставио 10. најбрже време за продукционо возило.[38] LFA је постигао максималну брзину од 292 km/h на последњем правцу. То је уједно и најбржа максимална брзина достигнута на том делу стазе.[39]

Модерна култура

[уреди | уреди извор]

Гејминг

[уреди | уреди извор]

Први LF-A концепт се појавио у игрици Паклене улице. Поред те игрице LF-A се појављује у Форзи хорајзон 1,2,3 и 4, форза моторспорт 4,5 и 6. у гранд туризмо 5[40] за PlayStation 3. LFA се појављује и у игрицама Need for Speed.[41][42]

Топ Гир

[уреди | уреди извор]

Lexus LFA се појављује у епизодама Топ Гира. У епизоди седам сезоне 14 Ричард Хамонд је тестирао ауто. Касније у тој истој епизоди Lexus LFA је поставио најбржи круг на мокрој Топ Гир стази. У епизоди два сезоне 19 Џереми Кларксон је рекао да је Lexus LFA најбољи ауто који је икада возио и да ако може да одабере било који ауто који је икада направљен он би одабра тамно плавог Lexsus-a LFA. Поред тога Lexus LFA се појављује и у епизоди шест сезоне 22.

Филм

[уреди | уреди извор]

Ауто је могао на тренутак да се види у филму Паклене улице 5 где га је возио Сунг Канг који је глумио улогу Хан Лу. Ауто је вожен на Немачком Аутобану на путу ка Берлину.[43]

LFA се на тренутак појављује у комедији Девет живота, где га је Кевин Спејси возио.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ says, Gary (10. 7. 2019). „Untold history of the Lexus LFA”. Lexus (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  2. ^ „Road & Track Magazine - Technical Analysis: 2011 Lexus LFA (12/2009)”. web.archive.org. 24. 10. 2009. Архивирано из оригинала 24. 10. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  3. ^ а б „Lexus launches $375k LFA - BusinessWeek”. web.archive.org. 24. 10. 2009. Архивирано из оригинала 24. 10. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  4. ^ „Lexus LFA Supercar Gets More Expensive with Nurburgring Edition - Mobile Magazine | Mobile Magazine”. web.archive.org. 6. 10. 2014. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  5. ^ "Lexus LFA production ends". Autocar. Приступљено 10.5.2020.
  6. ^ „Tokyo auto show: The new Lexus LFA is one beautiful screamer”. web.archive.org. 9. 12. 2009. Архивирано из оригинала 09. 12. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  7. ^ „2011 Lexus LF-A”. Jalopnik (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  8. ^ а б http://www.automobilemag.com/auto_shows/2005_detroit/0501_lexus_lfa_concept/index.html Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012) Automobile magazine. Приступљено 10.05.2020.
  9. ^ „2009 Lexus LF-A - Car News - Car and Driver”. web.archive.org. 24. 10. 2009. Архивирано из оригинала 24. 10. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  10. ^ „Tokyo auto show: The new Lexus LFA is one beautiful screamer”. web.archive.org. 12. 9. 2009. Архивирано из оригинала 09. 12. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  11. ^ „2007 Lexus Lf-A - First Look - Motor Trend”. web.archive.org. 28. 10. 2009. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  12. ^ Campbell, Matt (20 November 2013). „Lexus hints at new hybrid supercar”. Stuff (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  13. ^ „Lexus High Performance Cars | Lexus.com”. Lexus. Приступљено 11. 5. 2020. 
  14. ^ „Toyota USA Newsroom”. Toyota USA Newsroom (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  15. ^ „Concept Vehicles”. web.archive.org. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 04. 01. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  16. ^ https://web.archive.org/web/20110713200027/http://www.leftlanenews.com/?p=203 leftlanenews.com приступљено 11.05.2020.
  17. ^ „Official: Lexus LF-A will carry a 550 hp 4.8-liter V10 engine”. web.archive.org. 17. 8. 2009. Архивирано из оригинала 17. 08. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  18. ^ „First Drive: 2011 Lexus LFA is wicked and this way comes”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  19. ^ „2012 Lexus LFA - First Drive Review - Auto Reviews - Car and Driver”. web.archive.org. 24. 10. 2009. Архивирано из оригинала 24. 10. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  20. ^ Lexus. „Lexus to lease, not sell, LFAs to foil speculators”. Motor1.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  21. ^ „Tickled pink over the Lexus LFA configurator”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  22. ^ а б „Car News - Latest Auto News, First Looks and First Drives”. Edmunds (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  23. ^ „The Making Of The Lexus LFA Supercar: Who, What, Where And Most Of All Why. An Inside The Industry Report, Chapter 1: From A Bar To Bar None”. The Truth About Cars (на језику: енглески). 9. 7. 2012. Приступљено 11. 5. 2020. 
  24. ^ а б „Ayr News - Latest news updates, pictures, video, reaction - Daily Record”. www.dailyrecord.co.uk. Приступљено 11. 5. 2020. 
  25. ^ „Sayonara, LFA”. The Truth About Cars (на језику: енглески). 17. 12. 2012. Приступљено 11. 5. 2020. 
  26. ^ „Rennauswertung”. web.archive.org. 17. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 07. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  27. ^ „Rennauswertung”. web.archive.org. 2. 9. 2009. Архивирано из оригинала 02. 09. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  28. ^ „Car News and Information”. Motor1.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  29. ^ „24h Rennen Tickets und mehr - 39. ADAC Zurich 24h-Rennen”. web.archive.org. 4. 6. 2011. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  30. ^ „VLN Langstreckenmeisterschaft Nürburgring - Chronologie 56. ADAC Westfalenfahrt”. web.archive.org. 22. 12. 2010. Архивирано из оригинала 22. 12. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  31. ^ „Rennauswertung”. web.archive.org. 9. 4. 2009. Архивирано из оригинала 09. 04. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  32. ^ Rana, Omar (21. 5. 2009). „2009 Lexus LF-A Nurburgring 24-Hour race version unveiled”. egmCarTech (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2020. 
  33. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом #1.
  34. ^ а б „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 26. 9. 2011. Архивирано из оригинала 26. 09. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  35. ^ „Lexus LFA Nurburgring Edition Chief Test/Engineer Hiromu Naruse Dies in Crash. :: Pistonspy Nurburgring and Motorsport Photography and News”. web.archive.org. 15. 7. 2011. Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  36. ^ „Lexus | LFA | test driver killed | Nurburgring”. web.archive.org. 29. 6. 2010. Архивирано из оригинала 29. 06. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  37. ^ „Boos/Nürburgring: Chef-Testingenieur stirbt bei Unfall mit Super-Lexus - Regionales - Rhein-Zeitung”. web.archive.org. 25. 6. 2010. Архивирано из оригинала 25. 06. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  38. ^ „LFA Nurburgring edition. 7:22:85”. ClubLexus - Lexus Forum Discussion (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2020. 
  39. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом #7.
  40. ^ „Lexus Gran Turismo 5 Car List | Lexus Enthusiast” (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020. 
  41. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом #8.
  42. ^ Arts, Electronic (19. 10. 2016). „Need for Speed Video Games - Official EA Site”. Electronic Arts Inc. (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020. 
  43. ^ „The Cars of Han Seoul-Oh”. Car Throttle (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Честер, Досон, Lexus: The Relentless Pursuit

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lexus_LFA&oldid=28463681”