Пређи на садржај

mASIAfucker

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

mASIAfucker
roman
Настанак
Ориг. насловmASIAfucker
АуторIlja Stogov
ЗемљаRusija
Језикruski
Садржај
Жанр / врста делаpikarski roman
Темаputopis po zemljama bivšeg Sovjetskog saveza
Издавање
Издавање2002: Eksmo (ruski)
2005: Amfora (ruski)
Број страница317
Тип медијаštampani
Превод
ПреводилацNatalija Nenezić
Датум
издавања		2010 (srpski)
Класификација
ISBN ?978-581-4201-409
Korica knjige u izdanju Foruma slovenskih kultura (Arhipelag)

mASIAfucker je putopisni roman ruskog autora Ilje Stogova. U Rusiji je izdan 2002. godine, srpski prevod dobija 2010 (Arhipelag) u okviru projekta 100 slovenskih romana. [1] Roman je u Rusiji nominiran za prestižnu nagradu „Nacionalni bestseller”. Lucidan naslov je u stvari poštapalica, koju je čuo od drugog čoveka i ne zna šta u stvari znači. [2] U predgovoru (Alekseja Ivanova) knjiga je, u ruskoj literaturi, smeštena između Kavkaskog zarobljenika (Lav Tolstoj, 1872) i Začaranog putnika (Nikolaj Ljeskov, 1873).

Sažetak

[уреди | уреди извор]

„mASIAfucker” je putopisno-avanturistički roman o postsovjetskoj, tranzicionoj Rusiji i bivših sovjetskih zemalja u Evroaziji. Roman je kao nekakav Džek Keruak sa Istoka [а], koji umesto auta večinom koristi voz. Autor veoma živim, gotovo razgovornim stilom vodi čitaoca preko širokih prostranstava evropske i azijske Rusije, kao i susednih država koje su nekada predstavljale obode Sovjetskog Saveza. Priča u romanu Ilje Stogova ima sva obeležja pikarskog romana, u kome se iz perspektive stranca približavaju daleki predeli sovjetske Azije, Krima i Berlina za vreme pada berlinskog zida. Na autora se raspad Sovjetskog Saveza odrazi kao civilizacijski i kulturni šok, na kojeg utiče i njegov fizički izgled (skinhead sa minđušama i kozjom bradicom) na kojeg Azijati gledalu sa prezirom. [3] [б] Stogov u ovom romanu ispisuje uzbudljivu predstavu žitelja velikog grada (Leningrad, danas Sankt Peterburg)[в] [4] koji doživljava šok suočen s teškim životnim uslovima udruženim s kafkijanskim totalitarizmom i sveopštom korupcijom. [1] U Srednjoj Aziji shvati, da 1991. nije raspala samo država, več je nastupila i (zatajivana) pakost do Rusa i da „put ima smisao ako je to put kući”. Jedini koju su mu na putovanju pomogli bili su „evropski” Rusi; graničar u uzbekistanskom Termezu [г], koji je pomogao da se avionom odlepi od Srednje Azije, prenatrpane sa ljudskim lubanjama i pravoslavni pop u Novosibirsku. [д]

Putopis ne ide redom, več se i vrača u istoriju; Volgograd (1986), Zapadni Berlin (1990), Krim-Kazantip (1993-1998), u ostalim krajevima bio je oko godine 2001. (star 30-31. godinu). [5]

Podnaslovi redom:

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Fusnote

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kerouakov roman Na putu
  2. ^ Pogotovo jer je dosta Azijata (Uzbeci, Kazasi, Tadžici) u Rusiji prihvačeno na veoma loš način od ruskih skinheda
  3. ^ Sankt Peterburg u Rusiji predstavlja proevropski grad, dok je Moskva (kulturno) uvek više okrenuta prema Aziji
  4. ^ graničar je dozvolio da avionom napusti Termez uprkos kršenju lokalnih predpisa; kašnjenje sa odjavom koja se radi samo u Taškentu
  5. ^ Pop je prodao svoj zlatni prsten da prikupi pare za voz kartu Novosibirsk-Moskva, uprkos tome da se autor izjasnio kao katolik

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „mASIAfucker”. arhipelag.rs. Приступљено 10. 2. 2022. 
  2. ^ „Objavljen "mASIAfucker" u hrvatskom prijevodu”. jutarnji.hr. Jutranji list. Приступљено 11. 2. 2022. 
  3. ^ mASIAfucker. Ljubljana: Društvo slovenskih pisateljev. 2013. стр. 49. ISBN 978-961-6547-72-7. 
  4. ^ Figes, Orlando (2002). Natasha's Dance: A Cultural History of Russia. Holt & Company, Henry. стр. 544. ISBN 9780805057836. Приступљено 11. 2. 2022. 
  5. ^ mASIAfucker. Ljubljana: Društvo slovenskih pisateljev. 2013. стр. 15. ISBN 978-961-6547-72-7. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MASIAfucker&oldid=26759864”