mASIAfucker
mASIAfucker | |
---|---|
Настанак | |
Ориг. наслов | mASIAfucker |
Аутор | Ilja Stogov |
Земља | Rusija |
Језик | ruski |
Садржај | |
Жанр / врста дела | pikarski roman |
Тема | putopis po zemljama bivšeg Sovjetskog saveza |
Издавање | |
Издавање | 2002: Eksmo (ruski) 2005: Amfora (ruski) |
Број страница | 317 |
Тип медија | štampani |
Превод | |
Преводилац | Natalija Nenezić |
Датум издавања | 2010 (srpski) |
Класификација | |
ISBN ? | 978-581-4201-409 |
mASIAfucker je putopisni roman ruskog autora Ilje Stogova. U Rusiji je izdan 2002. godine, srpski prevod dobija 2010 (Arhipelag) u okviru projekta 100 slovenskih romana. [1] Roman je u Rusiji nominiran za prestižnu nagradu „Nacionalni bestseller”. Lucidan naslov je u stvari poštapalica, koju je čuo od drugog čoveka i ne zna šta u stvari znači. [2] U predgovoru (Alekseja Ivanova) knjiga je, u ruskoj literaturi, smeštena između Kavkaskog zarobljenika (Lav Tolstoj, 1872) i Začaranog putnika (Nikolaj Ljeskov, 1873).
Sažetak
[уреди | уреди извор]„mASIAfucker” je putopisno-avanturistički roman o postsovjetskoj, tranzicionoj Rusiji i bivših sovjetskih zemalja u Evroaziji. Roman je kao nekakav Džek Keruak sa Istoka [а], koji umesto auta večinom koristi voz. Autor veoma živim, gotovo razgovornim stilom vodi čitaoca preko širokih prostranstava evropske i azijske Rusije, kao i susednih država koje su nekada predstavljale obode Sovjetskog Saveza. Priča u romanu Ilje Stogova ima sva obeležja pikarskog romana, u kome se iz perspektive stranca približavaju daleki predeli sovjetske Azije, Krima i Berlina za vreme pada berlinskog zida. Na autora se raspad Sovjetskog Saveza odrazi kao civilizacijski i kulturni šok, na kojeg utiče i njegov fizički izgled (skinhead sa minđušama i kozjom bradicom) na kojeg Azijati gledalu sa prezirom. [3] [б] Stogov u ovom romanu ispisuje uzbudljivu predstavu žitelja velikog grada (Leningrad, danas Sankt Peterburg)[в] [4] koji doživljava šok suočen s teškim životnim uslovima udruženim s kafkijanskim totalitarizmom i sveopštom korupcijom. [1] U Srednjoj Aziji shvati, da 1991. nije raspala samo država, več je nastupila i (zatajivana) pakost do Rusa i da „put ima smisao ako je to put kući”. Jedini koju su mu na putovanju pomogli bili su „evropski” Rusi; graničar u uzbekistanskom Termezu [г], koji je pomogao da se avionom odlepi od Srednje Azije, prenatrpane sa ljudskim lubanjama i pravoslavni pop u Novosibirsku. [д]
Putopis ne ide redom, več se i vrača u istoriju; Volgograd (1986), Zapadni Berlin (1990), Krim-Kazantip (1993-1998), u ostalim krajevima bio je oko godine 2001. (star 30-31. godinu). [5]
Podnaslovi redom:
- Moskva
- Volgograd (1986)
- Moskva-Taškent
- Taškent-Samarkand
- Samarkand
- Samarkand-Buhara-Samarkand
- Samarkand-Termez
- Zapadni Berlin (1990)
- Južno-Sahalinsk - Čita
- Čita-Irkutsk
- Transsibirski ekspres: Irkutsk-Novosibirsk
- Krim-Kazantip (1993-1998)
- Moskva
Vidi još
[уреди | уреди извор]- ruska književnost
- Возом за Самарканд (роман)
- Forum slovenskih kultura
- Transsibirska železnica
- Železnica Turkestan-Sibir
Fusnote
[уреди | уреди извор]- ^ Kerouakov roman Na putu
- ^ Pogotovo jer je dosta Azijata (Uzbeci, Kazasi, Tadžici) u Rusiji prihvačeno na veoma loš način od ruskih skinheda
- ^ Sankt Peterburg u Rusiji predstavlja proevropski grad, dok je Moskva (kulturno) uvek više okrenuta prema Aziji
- ^ graničar je dozvolio da avionom napusti Termez uprkos kršenju lokalnih predpisa; kašnjenje sa odjavom koja se radi samo u Taškentu
- ^ Pop je prodao svoj zlatni prsten da prikupi pare za voz kartu Novosibirsk-Moskva, uprkos tome da se autor izjasnio kao katolik
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б „mASIAfucker”. arhipelag.rs. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Objavljen "mASIAfucker" u hrvatskom prijevodu”. jutarnji.hr. Jutranji list. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ mASIAfucker. Ljubljana: Društvo slovenskih pisateljev. 2013. стр. 49. ISBN 978-961-6547-72-7.
- ^ Figes, Orlando (2002). Natasha's Dance: A Cultural History of Russia. Holt & Company, Henry. стр. 544. ISBN 9780805057836. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ mASIAfucker. Ljubljana: Društvo slovenskih pisateljev. 2013. стр. 15. ISBN 978-961-6547-72-7.