Пређи на садржај

Manjaro

С Википедије, слободне енциклопедије
Manjaro
OS porodicaJuniksoliki
Radno stanjeRazvija se
Izvorni modelSoftver otvorenog kôda
Pušten u
proizvodnju		10. jul 2011. god.; pre 13 godina (2011-07-10)[1][2]
Marketinški ciljLični računari
Metoda ažuriranjaPamac
Platforme
Tip kernelaMonolitan kernel
Korisnički prostorGNU
Zvanični veb-sajtmanjaro.org

Manjaro (/mænˈdʒɑːroʊ/) je besplatna Linux distribucija otvorenog kôda zasnovana na Arch Linux operativnom sistemu. Manjaro je fokusiran na jednostavnost i pristupačnost, a sam sistem je dizajniran da odmah potpuno radi sa svojim raznovrsnim unapred instaliranim softverom. Poseduje model ažuriranja u pokretnom izdanju i koristi Pacman kao svoj menadžer paketa.[3] Manjaro je uglavnom razvijan u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj.[4]

Zvanične verzije

[уреди | уреди извор]

Manjaro Xfce, koji sadrži Manjaro-ovu sopstvenu tamnu temu, kao i Xfce korisničko okruženje.[5]

Manjaro KDE, koji sadrži Manjaro-ovu sopstvenu tamnu Plasma temu, kao i najnoviju verziju KDE Plasma 5 korisničkog okruženja, aplikacija i okvira.[6]

Manjaro GNOME je postao treća zvanična verzija sa “Gellivara” izdanjem i nudi GNOME korisničko okruženje zajedno sa Manjaro temom.[7]

Iako nisu zvanične verzije, Manjaro Community Editions održavaju članovi zajednice Manjaro. One nude dodatna korisnička okeuženja preko zvaničnih verzija, uključujući Budgie, Cinnamon, Deepin[8], i3, MATE i Sway.[9]

Manjaro takođe ima verzije za uređaje sa ARM procesorima, kao što su jednopolni računari ili Pinebook laptopovi.[10]

Karakteristike

[уреди | уреди извор]

Manjaro dolazi sa CLI i grafičkim instalaterom. Pokretni model izdanja znači da korisnik ne mora da nadogradi/reinstalira ceo sistem da bi sve bio ažuran u skladu sa najnovijim izdanjem.[11] Pacman upravlja paketima preko komandne linije (terminala) i grafičkih alata za upravljanje paketima kao što je unapred instalirani Pamac.[12]

Repozitorijumima se upravlja pomoću sopstvenog alata koji se zove BokIt, koji je kao Git.[13]

Manjaro uključuje sopstveni menadžer grafičkih podešavanja gde opcije poput jezika, drajvera i verzije kernela mogu biti jednostavno konfigurisane.[14]

Određeni često korišćeni Arch uslužni programi kao što je Arch Build Sistem (ABS) su dostupni, ali imaju alternativne implementacije u Manjaro-u.[15]

Manjaro Architect je CLI mrežni instalater koji omogućava korisniku da odabere sopstvenu verziju kernela, drajvere i korisničko okruženje tokom procesa instalacije. Za izbor su dostupna i zvanična i korisnička okruženja izdanja zajednice.[16] Za grafičke instalacije, Manjaro koristi GUI instalater Calamares.[17]

Snimak ekrana Manjaro-a 17.0 - Cinnamon verzija
Snimak ekrana Manjaro-a 17.0 - i3 verzija

Izdanja

[уреди | уреди извор]

Izdanja serije 0.8.x bile su poslednje verzije Manjaro-a koje su koristile broj verzije. Ponuđena korisnička okruženja, kao i broj programa u paketu, varirali su u različitim izdanjima.

Izdanje Datum izdanja Codename Kernel Napomene
0.1 2011-07-10
0.8.0[18][19] 2012-08-20 Askella 3.4.9 Samo Xfce i KDE Plasma verzije
0.8.1[20] 2012-09-21 3.4.x
0.8.2[21] 2012-11-10 3.4.x
0.8.3[22] 2012-12-24 3.4.x
0.8.4[23] 2013-02-25 3.7.x
0.8.5[24] 2013-04-13 3.8.5
0.8.6[25] 2013-06-02 3.9.x
0.8.7[26] 2013-08-26 3.4.59 LTS
0.8.8[27][28] 2013-11-24 3.10.20
0.8.9[29][30][31] 2014-02-23 3.10.30
0.8.10[32] 2014-06-09 3.12.20
0.8.11 2014-12-01
0.8.12 2015-02-06
0.8.13 2015-06-14
15.09[33] 2015-09-27 Bellatrix
15.12[34] 2015-12-22 Capella
16.06 2016-06-06 Daniella
16.06.1 2016-06-11
16.08[35] 2016-08-31 Ellada
16.10[36][37] 2016-10-31 Fringilla
17.0[5][6][38] 2017-03-07 Gellivara 4.9 LTS Prva zvanična GNOME verzija.[7]
17.1[39][40] 2017-12-31 Hakoila 4.14 LTS Prvi put napravljen Manjaro notebook sa unapred instaliranim Manjaro-m sa stanice X, Spitfire.
18.0[41] 2018-10-30 Illyria[42] 4.19 LTS
18.1.0[43] 2019-09-12 Juhraya[44] 4.19 LTS Izbor između LibreOffice-a i FreeOffice-a u toku instalacije
19.0[45] 2020-02-25 Kyria 5.4 LTS
20.0 2020-04-26 Lysia 5.6.7
20.1 2020-09-11 Mikah 5.8
20.2 2020-12-03 Nibia[46] 5.9[46]
21.0[47] 2021-03-24 Ornara 5.10 LTS
21.1 2021-08-17 Pahvo 5.13
21.2.0[48] 2021-12-23 Qonos 5.15

Veza sa Arch Linux-om

[уреди | уреди извор]

Glavna razlika u poređenju sa Arch Linux-om su repozitorijumi.

Manjaro koristi tri skupa repozitorijuma:[49]

  • Nestabilan: sadrži najažurnije Arch Linux pakete.
  • Testiranje: sadrži pakete iz nestabilnih repozitorijuma nakon što su ih testirali korisnici nestabilnog repozitorijuma.
  • Stabilan: sadrži samo pakete koje razvojni tim smatra stabilnim, što može značiti kašnjenje od nekoliko nedelja pre dobijanja velikih nadogradnji.

Od januara 2019. ažuriranja paketa koja nisu povezana sa bezbednošću izvedena iz Arch Linux stabilne grane u Manjaro stabilnu granu obično imaju kašnjenje od nekoliko nedelja.[Note 1]

Hardver

[уреди | уреди извор]
Manjaro na PinePhone-u

Iako se Manjaro može instalirati na većinu sistema, neki dobavljači prodaju računare sa unapred instaliranim Manjaro-m. Dobavljači računara na kojima je unapred instaliran Manjaro uključuju StarLabs Sistems, Tukedo Computers, manjarocomputer.eu i Pine64.

Manjaro je takođe zvanični podrazumevani operativni sistem koji se koristi u PinePhone-u, pametnom telefonu sa ARM procesorom koji je objavio Pine64. [50]

Pregled

[уреди | уреди извор]

Manjaro Linux je poznat kao jednostavan operativni sistem za postavljanje i korišćenje, pogodan i za početnike i za iskusne korisnike. Opisuje se kao lak i jednostavan za instaliranje i održavanje. Takođe se opisuje kao najsavremenija Arch Linux distribucija. Neki korisnici će naći privlačnost u širokom spektru softvera dostupnog od strane AUR-a, koji ima reputaciju po tome što se redovno ažurira iz izvora navedenih gore.

Veoma rane verzije Manjaro-a nisu imale reputaciju zbog poteškoća sa instalacijom, ali je prijavljeno da se to poboljšalo sa kasnijim verzijama, a do 2014. godine se, prema Džesi Smitu iz DistroWatch-a, „pokazalo da je Manjaro verovatno najsjajniji derivat Arch Linux-a koji sam koristio do sada. Distribucija nije samo laka za podešavanje, već je i prijateljski nastrojena zajedno sa lepim grafičkim menadžerom paketa, kvalitetnim instalaterom i korisnim ekranom dobrodošlice. Manjaro dolazi sa puno korisne softverske i multimedijalne podrške.“

Smit je napravio recenziju Manjaro 17.0.2 Xfce u julu 2017. i primetio da je mnogo stvari dobro urađeno. On je nastavio da veliča neke od značajnih karakteristika kao deo svog zaključka:

„Utvrdio sam da je Manjaro Xfce verzija veoma brza i neobično laka po memoriju. Distribucija je funkcionisala glatko i dobro je radila i sa mojim fizičkim hardverom i sa mojim virtuelnim okruženjem. Takođe sam uživao u Manjaro-voj navici da mi govori kada se pojavi novi softver (naročito nove verzije Linux kernel-a). Malo sam petljao Manjaro panelom, sa pronalaženjem nekih podešavanja, ali na kraju sam bio zadovoljan opsegom konfiguracije koje sam mogao da postignem sa distribucijom. Posebno mi se sviđa što Manjaro olakšava blokiranje obaveštenja i sprečava da prozori ukradu fokus. Distribucija se može napraviti tako da prijatno ne ometa."

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Broj zaostajanja nije razlikovao ažuriranja paketa potrebna za ispravljanje bezbednosnih propusta.
  1. ^ Podršku za i686 održava projekat manjaro32.
  2. ^ Podršku za ARM održava projekat Manjaro ARM.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Singer, Roland (ying) (2011-07-10). „Manjaro Linux Distribution”. Community Contributions, Arch Linux Forums. Архивирано из оригинала 2016-09-26. г. Приступљено 2015-12-12. „Hi all, I am working now since a longer time on my arch linux livecd. It is called manjaro linux and uses the Desktop Environment Xfce. I uploaded a first testing livecd which is very experimental and many features are still missing. I would be thankful for any bugs reported,.... or if somebody wants to help and join the project he is always welcome.” 
  2. ^ „[0.8.8] Release Candidate 4 released (XFCE/Openbox) - Final images”. manjaro.org. Архивирано из оригинала 2016-09-17. г. Приступљено 2015-02-08. 
  3. ^ „About page on the Manjaro Wiki”. Архивирано из оригинала 2013-01-05. г. Приступљено 2013-01-08. 
  4. ^ „About Manjaro”. manjaro.org. 2021-03-21. Приступљено 2021-09-19. 
  5. ^ а б Müller, Philip (2017-03-07). „Manjaro XFCE 17.0 released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  6. ^ а б Müller, Philip (2017-03-07). „Manjaro KDE 17.0 released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  7. ^ а б Landauer, Bernhard (2017-03-07). „Manjaro GNOME 17.0 released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2018-07-10. г. Приступљено 2017-03-10. 
  8. ^ Nestor, Marius (2020-09-28). „First Look at Manjaro Deepin Edition: Deepin Beauty Powered by Arch Linux”. 9to5Linux (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-11. 
  9. ^ „Manjaro - Downloads”. Manjaro. Приступљено 28. 4. 2020. 
  10. ^ „Manjaro ARM is creating a rolling release Linux distribution for ARM devices”. Patreon (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-24. 
  11. ^ „Manjaro Linux Distribution”. Linux Magazine (Spanish Edition) (88). „Furthermore, Manjaro is a rolling distribution, i.e. it can be continually updated without ever having to install a new version. And speaking of installation, despite the primitive aspect of the text-based installer, the GUI process is very easy and has many assistants to detect and configure your hardware.” 
  12. ^ „About page on the Manjaro Wiki - features”. Архивирано из оригинала 2013-01-05. г. Приступљено 2013-01-08. 
  13. ^ Roland (2012-08-01). „What's happening behind the curtain?”. Архивирано из оригинала 2017-09-22. г. Приступљено 2016-10-31. 
  14. ^ „Manjaro Linux - enjoy the simplicity”. manjaro.github.io (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-09-22. г. Приступљено 2017-09-22. 
  15. ^ „Where is ABS?”. Manjaro Linux Forum (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-05-18. г. Приступљено 2018-05-16. 
  16. ^ „Install Manjaro as you want with Architect”. manjaro.org. 2017-03-27. Архивирано из оригинала 2018-09-28. г. Приступљено 2017-12-15. 
  17. ^ Installing Manjaro Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021), retrieved 31 August 2020
  18. ^ Müller, Philip (2012-08-20). „Finally! Manjaro XFCE edition is released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  19. ^ Müller, Philip (2012-08-20). „Last but not least! Manjaro KDE!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  20. ^ Müller, Philip (2012-09-21). „Manjaro 0.8.1 XFCE edition released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  21. ^ Müller, Philip (2012-11-10). „Manjaro 0.8.2 has been released!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  22. ^ Müller, Philip (2012-12-24). „Manjaro 0.8.3 has been unleashed!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  23. ^ Müller, Philip (2013-02-25). „Manjaro 0.8.4 has been released!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  24. ^ Müller, Philip (2013-04-13). „Manjaro 0.8.5 released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  25. ^ Müller, Philip (2013-06-02). „Manjaro 0.8.6 got unleashed!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  26. ^ Müller, Philip (2013-08-26). „Manjaro 0.8.7 hits the Wild!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-03-08. 
  27. ^ Müller, Philip (2013-11-24). „Manjaro 0.8.8 lands on our servers”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2016-09-13. г. Приступљено 2017-03-08. 
  28. ^ „Manjaro Smooths Out Arch's Rough Edges” (Reviews). LinuxInsider. Архивирано из оригинала 2018-06-22. г. Приступљено 2018-07-01. 
  29. ^ Müller, Philip (2014-02-23). „Manjaro 0.8.9 hit our Servers”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-05-18. г. Приступљено 2017-03-08. 
  30. ^ „Manjaro 0.8.9 review – KDE and Xfce desktops”. LinuxBSDos.com. Архивирано из оригинала 2018-06-28. г. Приступљено 2018-07-01. 
  31. ^ „Manjaro 0.8.9 KDE Review - Gorgeous & Beginner Friendly, But Not Responsive Under Stress”. Архивирано из оригинала 2018-06-21. г. Приступљено 2018-07-01. 
  32. ^ Müller, Philip (2014-06-09). „Manjaro 0.8.10 is online!”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-05-18. г. Приступљено 2017-03-08. 
  33. ^ „Hands-on with Manjaro Linux 15.09: A new favourite”. ZDNet. Архивирано из оригинала 2018-02-25. г. Приступљено 2018-07-01. 
  34. ^ „Manjaro 15.12 Xfce - It started almighty but then”. Dedoimedo. Архивирано из оригинала 2018-06-20. г. Приступљено 2018-07-01. 
  35. ^ Müller, Philip (2016-08-31). „Manjaro Ellada finally released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  36. ^ Müller, Philip (2016-10-31). „Manjaro Fringilla finally released”. Manjaro. Архивирано из оригинала 2017-03-09. г. Приступљено 2017-03-08. 
  37. ^ „Manjaro Linux 16.10 Xfce - Surprised me, I like”. Dedoimedo. Архивирано из оригинала 2018-06-20. г. Приступљено 2018-07-01. 
  38. ^ „Manjaro 17.0.1 Gellivara (Che Guevara) - Pretty decent”. Dedoimedo. Архивирано из оригинала 2018-06-20. г. Приступљено 2018-07-01. 
  39. ^ „Manjaro 17.1.6 Hakoila Plasma - A rollercaster of Tux”. Dedoimedo. Архивирано из оригинала 2018-06-20. г. Приступљено 2018-07-01. 
  40. ^ „Manjaro 17.1.6 Hakoila Xfce - Whither goest thou?”. Dedoimedo. Архивирано из оригинала 2018-06-20. г. Приступљено 2018-07-01. 
  41. ^ „Manjaro v18.0 released!”. Архивирано из оригинала 2018-11-01. г. Приступљено 2018-11-01. 
  42. ^ „Manjaro Linux on Twitter”. 2018-04-08. Приступљено 2018-04-26 — преко Twitter. 
  43. ^ „Manjaro 18.1.0 - Juhraya finally released!”. Архивирано из оригинала 2019-09-12. г. Приступљено 2019-09-12. 
  44. ^ „Manjaro Linux on Twitter”. 2019-09-12. Приступљено 2019-09-12 — преко Twitter. 
  45. ^ „Manjaro 19.0 released (Gnome, KDE, XFCE, Architect)”. Manjaro Linux Forum. 25. 2. 2020. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 28. 4. 2020. 
  46. ^ а б „Manjaro 20.2 Nibia got released”. 3. 12. 2020. Приступљено 3. 12. 2020. 
  47. ^ „Manjaro 21.0 Ornara released!”. Manjaro Linux Forum (на језику: енглески). 2021-03-23. Приступљено 2021-04-01. 
  48. ^ „Manjaro 21.2.0 Qonos released!”. Manjaro Linux Forum (на језику: енглески). 2021-12-23. Приступљено 2021-12-25. 
  49. ^ „Switching Branches - Manjaro Linux”. wiki.manjaro.org. Приступљено 2020-06-19. 
  50. ^ „PinePhones picks Manjaro as the default OS”. Manjaro Linux Forum (на језику: енглески). 2021-02-24. Приступљено 2021-06-06. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Manjaro&oldid=28328471”