Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti
Medicinske dokumentacije potrebne za veštačenje invalidnosti odnosi se na medicnske dokaze u skladu sa podzakonskim aktima kojima se uređuje evidencija u oblasti zdravstva i odredbama međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Celokupma medicinska dokumentacija za veštačenje podnosi se u originalu ili od nadležnog organa overenoj fotokopiji. Medicinska dokumentacija potrebna za verifikaciju bolesti koje utiču na invalidnost i treba da dokaže sadašnje stanje anatomskog i funkcionalnog oštećenja organizma ne sme biti starija od šest meseci.[1]
Vrsta dokumentacije
[уреди | уреди извор]Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti, veštačenjem, obuhvata:[2]
- otpusne liste koje moraju sadržati podatke o svim nalazima i izvršenim pregledima,
- specijalističke nalaze na propisanim obrascima, u kojima, osim utvrđene dijagnoze, moraju biti opisane i anatomske i funkcionalne promene utvrđene prilikom specijalističkog pregleda,
- dijagnostičke testove,
- laboratorijske nalaze.
Medcinska dokumentacija za veštačenje profesionalne bolesti
[уреди | уреди извор]Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, a u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti u Republici Srbiji, pored napred navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza:
- Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" - Beograd,
- Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad,
- Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš,
- Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije.
Ukoliko je obavljanje određene profesije uslovljeno posebnim psihofizičkim sposobnostima, za veštačenje se prilaže i propisana dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi postojanje odgovarajućih psihofizičkih sposobnosti.
Medicinska dokumentacija za verifikaciju dijagnoze
[уреди | уреди извор]Medicinska dokumentacija potrebna za verifikaciju dijagnoze osnovne bolesti mora da sadrži podatke o:[3][4]
- početku i uzroku bolesti, odnosno uzroku i okolnostima pod kojima je povreda nastala;
- toku lečenja (ambulantno ili stacionarno), sa naznakom dana početka lečenja,
dijagnoze, rezultata lečenja, kao i perioda privremene sprečenosti za rad;
- toku medicinske rehabilitacije (ustanova u kojoj je rehabilitacija sprovedena, uspešnost
rehabilitacije i period rehabilitacije) i
- sadašnjem zdravstvenom stanju, a posebno podatke o vrsti anatomskog oštećenja, funkcionalnom oštećenju, i prognozi bolesti.
Za sporedne bolesti koje ne utiču na invalidnost dovoljna je zatečena medicinska dokumentacija koja verifikuje dijagnozu
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ "Sl. glasnik RS", br. 58/2019
- ^ „Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje: 58/2019-69”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2020-12-05.
- ^ Radošević, Vesna; Jelić, Dragana; Matanović, Jelena; Popov, Boris (2018-03-22). „ZAHTEVI POSLA I RESURSI NA RADU KAO PREDIKTORI IZGARANJA NA RADU I RADNE ANGAŽOVANOSTI: GLAVNI I INTERAKTIVNI EFEKTI”. Primenjena psihologija. 11 (1): 105—125. ISSN 2334-7287. doi:10.19090/pp.2018.1.105-125.
- ^ „Ko i na koji način vrši procenu radne sposobnosti ili kako do posla ako imate zdravstvene smetnje”. Poslovi Infostud (на језику: српски). 2018-11-27. Приступљено 2020-12-05.