Metabolit
Metaboliti su intermedijeri i produkti metabolizma. Termin metabolit je obično ograničen na male molekule. Primarni metaboliti direktno učestvuju u normalnom rastu, razvoju, i reprodukciji.[1][2] Sekundarni metaboliti nisu direktno obuhvaćeni tim procesima, ali obično imaju važnu ekološku funkciju. Primeri takvih metabolita su antibiotici i pigmenti.
Metabolom formira velike mreže metaboličkih reakcija, gde proizvodi jedne enzimske hemijske reakcije postaju supstrati drugih hemijskih reakcija.[3]
Metaboliti hemijskih jedinjenja, bilo da su nasledni ili farmaceutski, se formiraju kao deo prirodnog biohemijskog procesa degradacije i eliminacije jedinjenja. Brzina degradacije jedinjenja je važna odrednica dugotrajnosti i intenziteta njegovog dejstva. Profilisanje metabolita farmaceutskih jedinjenja, metabolizam lekova, je važan deo procesa prolaženja lekova, koji omogućava potpunije razumevanje nepoželjnih sporednih efekata
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Oliver SG, Winson MK, Kell DB, Baganz F (1998). „Systematic functional analysis of the yeast genome”. Trends in Biotechnology. 16 (9): 373—8. PMID 9744112. doi:10.1016/S0167-7799(98)01214-1.
- ^ Griffin JL, Vidal-Puig A (2008). „Current challenges in metabolomics for diabetes research: a vital functional genomic tool or just a ploy for gaining funding?”. Physiol. Genomics. 34 (1): 1—5. PMID 18413782. doi:10.1152/physiolgenomics.00009.2008.
- ^ Pearson H (2007). „Meet the human metabolome”. Nature. 446 (7131): 8. PMID 17330009. doi:10.1038/446008a.
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Sekundarni metaboliti
- Antimetaboliti
- Analiza metaboličke kontrole
- Metabolom
- Metabolomika – studija globalnih profila metabolita u sistemu (ćeliji, tkivu, organizmu) pod određenim uslovima.
