Пређи на садржај

Hrom karbid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Methane)
Hrom karbid[1]
Nazivi
IUPAC naziv
Chromium(II) carbide
Drugi nazivi
Chromium carbide
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.031.420
  • [Cr]#C[Cr]C#[Cr]
Svojstva
Cr3C2
Molarna masa 180,009 g/mol
Agregatno stanje gray orthorhombic crystals
Gustina 6,68 g/cm3
Tačka topljenja 1.895 °C (3.443 °F; 2.168 K)
Tačka ključanja 3.800 °C (6.870 °F; 4.070 K)
reacts
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Orthorhombic, oP20
Kristalografska grupa Pnma, No. 62
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
2
1
1
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 1 mg/m3[4]
REL (preporučeno)
TWA 0.5 mg/m3[4]
IDLH (neposredna opasnost)
250 mg/m3[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hrom karbid je organsko jedinjenje, koje sadrži 2 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 188,073 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 2,8
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 3,0
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 0,0
  1. ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, Florida: CRC Press, стр. 4—52, ISBN 0-8493-0594-2 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в NIOSH Џепни водич хемијских хазарда. „#0141”. Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH). 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]