Пређи на садржај

Milenko A. Perović

С Википедије, слободне енциклопедије
Milenko A. Perović
Datum rođenja(1950-11-14)14. новембар 1950.
Mesto rođenjaVrbas
 FNR Jugoslavija
Datum smrti25. децембар 2023.(2023-12-25) (73 год.)
Mesto smrtiNovi Sad
 Srbija
Državljanstvosrpsko
ObrazovanjeFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu

Milenko A. Perović (Vrbas, 14. novembar 1950 — Novi Sad, 25. decembar 2023) bio je srpski i crnogorski filozof i profesor univerziteta. Perović je osnivač i prvi šef Katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.[1] Većinu svojih knjiga i radova posvetio je problematici istorije filozofije, etike i praktičke filozofije. Hegelova filozofija je njegova stalna filozofska preokupacija.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Rodio se u Vrbasu 14. novembra 1950. godine, u kome je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije završava u Beogradu 1974. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Vrijednosni sistem i moralna svijest malograđanstva”, pod mentorstvom Milana Kangrge, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1984. godine.

Od 1987. godine, kada je izabran za docenta filozofije, do odlaska u penziju 2016. godine radio je kao profesor filozofskih predmeta (etika, filozofija njemačkog idealizma, praktička filozofija, antička filozofija, filozofija prava, filozofija ekonomije) na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.[1]

Osnovao je Studijsku grupu za filozofiju i Katedru, a potom i Odsek za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1988. godine.[2]

Utemeljio je magistarske i doktorske studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Suosnivač je filozofskog časopisa „Arhe”[3] koji izlazi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 2004. godine.

Suosnivač je Bioetičkog društva Srbije koje djeluje od 2008. godine.[4]

Bio je predsjednik Komisije za standardizaciju crnogorskog jezika koja je 2010. godine objavila Pravopis crnogorskoga jezika i Gramatiku crnogorskoga jezika.[5]

Perović je, 2012. godine, u ponovljenom postupku pravosnažnom presudom osuđen za mobing prema tadašnjem asistentu.[6]

Davao je podršku Milu Đukanoviću a neki mediji su ga optuživali za anti-srpske stavove.[7][8][9][10]

Preminuo je 25. decembra 2023. godine u Novom Sadu.[11]

Odabrana djela

[уреди | уреди извор]

Objavio je oko sto pedeset filozofskih članaka, preko pet stotina kolumnističkih članaka, kao i 20 knjiga na srpskohrvatskom, odnosno, crnogorskom jeziku, od koji se mogu izdvojiti:

  • Svijet malograđanina (Zagreb, 1989),
  • Hegel i problem savjesti (Novi Sad, 1989),
  • Granica moraliteta (Novi Nad, 1992),
  • Problem početka u filozofiji. Uvođenje u Hegelovu filozofiju (Novi Sad, 1992)
  • Istorija filozofije (Novi Sad, 1994, 1997, 2003)
  • Etika (Novi Sad, 2001)
  • Praktička filozofija (Novi Sad, 2004),
  • Vrijeme cinizma (Podgorica, 2007),
  • Filozofske rasprave (Zagreb 2011),
  • Pet studija o Hegelu (Novi Sad, 2012),
  • Karakteri. Etička parerga (Podgorica, 2012),
  • Filozofija morala (Novi Sad, 2013),
  • Filozofski brevijar (Novi Sad, 2014).
  • Montenegrinski eseji (Podgorica 2014),
  • Studije iz filozofije jezika (Cetinje, 2017).[12]

Tekstovi

[уреди | уреди извор]
  • Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte (Über das Fundament der Heidegger'schen Auseinandersetzung mit Hegel, 2007),
  • Hegel und die Frage der philosophischen Begründung der Bioethik (2007);[13]
  • Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik (2009);[14]
  • Die philosophisch-axiologischen Grundlagen der Bioethik (2010);[15]
  • Ethik gegen Bioethik (2010);[16]
  • Der Begriff des Lebens bei Kant und Hegel (2014).[17]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Milenko A. Perović Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2017) - Filozofski fakultet u Novom Sadu
  2. ^ Filozofski fakultet NS
  3. ^ „Časopis »Arhe«”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  4. ^ Bioetička (re)konstrukcija, Republika
  5. ^ „Intervju Pobjede: Prof. dr Milenko A. Perović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ „Profesor etike koji je osuđen za mobing: Presuda je politička, razlog je crnogorski jezik”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ Karvak, Edmond (2023-02-19). „MILENKO PEROVIĆ: Svetosavlje je put u antihrišćanski klerofašizam”. Autonomija (на језику: српски). Приступљено 2023-04-01. 
  8. ^ „Perović: Nema dogovora sa SPC dok ne prizna Crnu Goru i crnogorsku naciju”. CDM. Приступљено 2023-04-01. 
  9. ^ nacionalist.rs. „KADA SRBIJA PLAČE, BALKAN SE RADUJE! Kontroverzni profesor Milenko Perović na platnom spisku naše zemlje, a pljuje po svemu što je srpsko!”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 2023-04-01. 
  10. ^ „Perović: SPC je najubojitije oružje velikosrpske ideologije u Crnoj Gori”. CDM. Приступљено 2023-04-01. 
  11. ^ „Preminuo profesor Milenko Perović”. Aktuelno. Приступљено 2023-12-25. 
  12. ^ „U Podgorici predstavljena nova knjiga Milenka A. PerovićaFilozofija jezika”. Portal Analitika. Приступљено 3. 2. 2020. 
  13. ^ „Academia Verlag: Integrative Bioethik”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  14. ^ „Das Methodenproblem in der Ethik und Bioethik” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  15. ^ Das Deutsche Referenzzentrum für Ethik in den Biowissenschaften[мртва веза] (DRZE)
  16. ^ "Bioethics as Metapolitics" in: W. Schweidler (Hrsg.) Bioethik-Medizin-Politik, Bioethics-Medicine-Politics, Proceedings of the 6th Southeast European Bioethics Forum, Belgrade 2010, Academia Verlag, Sankt Augustin, 2012.
  17. ^ Milenko A. Perović: Der moderne Begriff der Zeit und der Begriff der Geschichte[мртва веза]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Milenko_A._Perović&oldid=28523011”