Modra vodendevojčica
Modra vodendevojčica | |
---|---|
mužjak | |
ženka | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. puella
|
Биномно име | |
Coenagrion puella |
Modra vodendevojčica[1] ili Potkovičasta plava devica[2] (lat. Coenagrion puella) je vrsta vodene device iz porodice Coenagrionidae koja je široko rasprostranjena u Evropi. Najupečatljivija karakteristika jesu upečatljive crne i plave markacije na telu mužjaka.
Opis
[уреди | уреди извор]Dužina tela ovog vilinskog konjica varira od 33-35 mm, dok je dužina zadnjeg krila oko 20 mm. Imaju veoma izdužen i tanak abdomen. Mužjaci su svetlo plavi, sa uskim ali potpunim antehumeralnim prugama, "U" znakom na S2 abdominlnom segmentu i crnim prstenovima na S3-5 segmentima iz kojih polaze crni trnovi lateralno. Karakteristične ženke su zelene osnove sa abdomenom crne boje, dorzalno.[3] Mlade jedinke oba pola mogu biti svetloljubičaste. Kod ove vrste plava/zelena linija na gornjoj strani grudi nije prekinuta. Krila su providna sa malom, svetlom pterostigmom. Slična je sa C. pulchellum. Ovo je najčešća vrsta iz roda Coenagrion u Srbiji[4].
Rasprostranjenje i stanište
[уреди | уреди извор]Coenagrion puella je prisutna u većem delu centralne i južne Evrope, a česta je i u centralnoj Aziji.[5] Ova vrsta je prisutna u sledećim državama: Albanija; Alžir; Andora; Jermenija; Austrija; Azerbejdžan; Belorusija; Belgija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Kipar; Češka; Danska; Finska; Francuska; Gruzija; Nemačka; Grčka; Mađarska; Irska; Italija; Kazahstan; Latvija; Litvanija; Luksemburg; Makedonija, Bivša Jugoslovenska Republika; Malta; Moldavija; Monako; Mongolija; Maroko; Holandija; Norveška; Poljska; Portugal; Rumunija; Ruska Federacija; Slovačka; Slovenija; Srbija; Španija; Švedska; Švajcarska; Tunis; Turska; Turkmenistan.[6]
Naseljavaju bare i jezera različite veličine.
Životni ciklus
[уреди | уреди извор]Posle parenja mužjak i ženka u tandemu polažu jaja. Ženka ih polaže ubušivanjem u potopljenu ili plivajuću vodenu vegetaciju. Po završetku larvenog razvića eklodiraju i ostavljaju egzuviju na priobalnoj vegetaciji.
Sezona letenja
[уреди | уреди извор]Sezona letenja traje od aprila do septembra.
Biologija
[уреди | уреди извор]Odrasle jedinke forrmiraju kopule na zemlji ili okolnoj vegetaciji. Ženke jaja polažu dok su u tandemu sa mužjakom. Larvalni razvoj traje jednu do dve godine.
-
Teneral i egzuvija
-
Kopula
-
Polaganje jaja u tandemu
-
Polaganje jaja u tandemu
-
Razmnožavanje
-
Deformitet
-
Lalinačka slatina
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Crvena lista zaštićene flore i faune Republike Srpske” (PDF). стр. 5.
- ^ Jović, M. (2013). A proposal of Serbian names for dragonfly species (Insecta: Odonata) of the Balkan Peninsula, with the checklist of Odonata of Serbia. Acta entomologica serbica, 18(1/2), 1-10.
- ^ Field Guide to the dragonflies of Britaind and Europe
- ^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.
- ^ Fauna europaea
- ^ IUCN
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018.
- ^ [1]