Пређи на садржај

Крути смрчак

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Morchella esculenta)

Крути смрчак
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Поддивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. esculenta
Биномно име
Morchella esculenta
Мапа дистрибуције гљиве Morchella esculenta
Синоними

Helvella esculenta (L.) Sowerby
Phallus esculentus L.

Крути смрчак је јестива гљива. Синоним је жути смрчак. Распрострањен је дуж кречњачких ријека: Сава, Драва, Дунав и притоке.[1]

Клобук је величине 4-12(16) сантиметара, на наједбљем мјесту изнад доњег руба 4-9-(12) сантиметара широк. Округласт је или чак спљоштен као глобус, или је ипак јако и кривудаво издужен, често чак и чуњаст. У раној фази развоја јамисце су сиве, а ребра свјетлија, готово бијела, убрзо обоје све жуће, најприје жућкастосиво, па окер, на крају често и риђежуто. Алвеоле су полигоналне, сасвим неправилно распоређене и вијугаве, до 1 сантиметар широке, равног дна; секундарна ребра већином нецјеловита, прекидају се прије него што дођу до сусједног примарног. Ова гљива нема валекуле.[1]

Отрусина

[уреди | уреди извор]

Отрусина је окер боје.

Стручак 6-12-(14)/2,5-6(8) сантиметара у дну, које је јако задебљано и дубоко избраздано (и до 12 бразди). У дну је често и јамичаст. Површина му је зрнаста, бијела, код старијих и жута, па шак и риђожута. Жилав, шупаљ, постепено прелази у клобук, не чинећи валекулу.[1]

Месо је код крупнијих примјерака и до 2,5 милиметра дебело, воштано, еластично-жилаво, посебно у стручку, старије ломљиво. Укус је угодан (не јести сирово), мирис је непримјетан.

Микроскопија

[уреди | уреди извор]

Споре су hyaline, с низом спјених капљица понекад попут заставице изван стијенки, издужено елиптичне: (16)-18-24-(27,5)/(9,5)-10,5-14,5 mi. Asci неамилоидни унисеријатни или непријатно бисеријатни 225-310 mi дуги, а 17-24 mi широки. Парафизе гисту септиране, у врху широке 8,5-13 mi.[1]

Станиште и распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Распрострањена је дуж наших кречњачких ријека (Сава, Драва, Дунав и притоке), у пијеску и близу топола најзаступљенији је смрчак; премда на његовим теренима расту и чуњасти и високи смрчак, никад се не јављају у толиким количинама. На једној малој парцели може га бити на стотине, затим километрима да нема ни једног. Најлакше се може наћи на ниским обалама, гдје ријека плави и тиме доноси кречњак.[1]

Период диобе је април - мај.

Јестивост

[уреди | уреди извор]

Укусна је гљива, али прилично жилава. Препоручљиво је бирати млађе примјерке. Спрма се као и остали смрчци.[1] Прије употребе неопходна је термичка обрада.

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Веома тешко га је разликовати од обичног смрчка.[1]

Могућност замјене

[уреди | уреди извор]

Крути, жућкасти смрчак је могуће замјенити са отровним хрчком (лат. Gyromitra esculenta).

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Кључ за гљиве; Иван Фоцхт; Итро "Напријед"; Загреб 1986.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зекић В. (2024). Свијет гљива, (Бања Лука: Markos Design & Print Studio) ISBN 978-99955-665-6-2. стр. 70.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]