Натурализам (књижевност)

КЊИЖЕВНОСТ

антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна ренесанса треченто петраркизам барок рококо класицизам нови век просветитељство сентиментализам преромантизам романтизам реализам надреализам натурализам парнасизам симболизам импресионизам модернизам постмодернизам савремена

Натурализам је књижевни правац који је настао у Француској, али и у другим европским земљама у последњој четвртини 19. века. Заснива се на учењима природних наука и на филозофији позитивизма и сматра се наставком реализма. Овај правац је био заступљен све до 1890. године. Заступа тезу да је човек производ наслеђа (расе), средине и историјског тренутка.

Главни представник је француски писац Емил Зола. Он је обликовао теорију натурализма у расправама Романописци и натуралисти и у Експерименталном роману и то су први натуралистички облици писања у европској књижевности. Временом су око Золе почели да се окупљају млади књижевници, што је резултирало заједничком збирком приповедака Меданске вечери.

Натуралистички романсијери избегавали су субјективност и стварали дела са намером да постигну тачност и прецизност природних наука. Натуралисти су тежили да реалистичке захтеве о објективности доведу до крајњих граница. Тако је често тематика њихових дела обухватала "клиничке случајеве", људе код којих се испољава абнормална или болесна психа. Писало се о проституцији, пијанству, лудилу, дегенерацији и психозама. Генерално, орјентација је била на ликовима који су били представници најнижих друштвених слојева. Уметничка дела од тог периода почињу да имају програмско-социјалну функцију. Зато је овај књижевни правац и постао занимљив људима, јер је почео да открива социјалну и моралну изопаченост друштва.

У српске представнике натурализма убрајају се Симо Матавуљ, Светолик Ранковић и други.

Види још

• Натурализам (уметност)
• Иполит Тен
• Књижевни родови и врсте