Романтизам (књижевност)
КЊИЖЕВНОСТ |
Романтизам је књижевноисторијски типолошки појам и књижевни покрет. С почетка 19. века поникао је као супротност класицизму, и који је предметом уметности и књижевности сматрао свет човекових осећања, и насупрот рационализму истицао ирационализам, оспоравајући тезе о античкој уметности као идеалној и тражећи своја изворишта у народној уметности и усменом стварању властитог народа, али и страних, често до тада егзотичних, народа, односно у удаљеним историјским раздобљима.
Настанак појма и ширење значења
[уреди | уреди извор]Романтизам се као књижевни правац развио у водећим европским књижевностима, најпре у Немачкој, а затим у Француској и Енглеској књижевности, а ускоро је захватио и књижевности народа који су у то време стварали своју националну свест добијајући подстицаје од романтичарских идеологија. Стилска формација романтизма мање је кохерентна од класицизма или класнијег реализма, превладава у европским књижевностима у епохи која обухвата последњу деценију 18. века - понегде с јаче наглашеним предромантичким стиловима и периодима - и траје кроз прву трећину 19. века (све до 40те године), али оставља своје трагове и у касније време, највише у лирском песништву, а дуже трајање романтизам бележи у књижевности с наглашеном националном функцијом.
Појам настаје као придев "романтичан" и означава нешто што је налик на средњовековни роман, дакле нешто фантастично, пустоловно, чудесно, затим и осећајно, и већ у своме настајању није био искључиво везан за књижевност и уметност, него је прокламовао одређени животни став и тип владања, а том је широком и многоврсном значењу допринела и романтичарска књижевност, па је његова употреба данас врло широка и у говорном језику.
Као књижевноисторијски појам појављује се у 17. веку у Енглеској (1674) и Француској (1669), најпре се примењује на италијанске песнике Ариоста, Бојарда и Пулчија, а код Вортона (On the origin of romantic fiction in Europe 1774) већ је схваћена супротност средњовековне и ренесансне књижевности класицизму. Из Енглеске прелази овај појам у Немачку, а употребљава га Хердер (1766), а затим и немачки историчар у значењу "све поезије написане у традицији другачијој од оне која потиче из класичне антике" (Велек). Као опозицију појму "класично" развили су термин "романтичан" и "романтично" браћа Шлегел посебно Август Вилхелм Шлегел у својим предавањима између 1798. и 1811. године, у којима су као романтична књижевност означена дела Шекспира, шпанска драма и романса, шкотске баладе, немачки епови и песништво италијанске ренесансе.
Начела романтизма
[уреди | уреди извор]- Доминација стиха: песма, балада, роман у стиховима, бајка у стиху, поема
- Напуштање класицистичких идеала
- Истиче се проблем генија
- Бег од стварности у свет снова, маште, у прошлост (средњи век)
- Субјективизам и индивидуализам
- Интересовање за необично, изузетно
- Женски ликови имају атрибут божанског бића
- Љубав је платонска, спиритуална
- Национална обележја
- Интересовање за фолклор
- Мотиви љубави, родољубља, природе
- Светски бол
- Језик је китњаст, сликовит
Представници
[уреди | уреди извор]Енглеска
[уреди | уреди извор]САД
Русија
Француска
Немачка
Србија
Литература
[уреди | уреди извор]- Николић, Љиљана; Милић, Босиљка (2016). Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Abrams, M. H. The Mirror and the Lamp (New York, 1953) Abrams, M. H, ed. English Romantic Poets: Modern Essays in Criticism (Oxford, London, New York, 1960)
- Abrams, M.H. Natural Supernaturalism: Tradition and Revolution in Ro- mantic Literature (New York, 1971)
- Ball, Patricia M. The Central Self: A Study in Romantic and Victorian Imagination (London, 1968)
- Bayley, John. The Romantic Survival: A Study in Poetic Evolution (Lon- don, 1969)
- Bloom, Harold. Romanticism and Consciousness: Essays in Criticism (New York, 1970)
- Bloom, Harold. The Ringers in the Tower: Studies in Romantic Tradition (Chicago, 1971)
- Bloom, Harold. Poetry and Repression: Revisionism from Blake to Stevens (New Haven, 1973)
- Bostetter, Edward E. The Romantic Ventriloquists: Wordsworth, Coleridge, Keats, Shelley, Byron (Seattle, London, 1963)
- Bowra, Maurice. The Romantic Imagination (London, 1950) Brisman, Leslie. Romantic Origins (Ithaca, London, 1978)
- Foakes, R. A. The Romantic Assertion: A Study of the Language of Nine- teenth-Century Poets (London, 1953)
- Frye, Northrop. Romanticism Reconsidered (New York, London, 1963) Furst, Lilian. The Contours of European Romanticism (Lincoln, 1969) Gérard, Albert S. English Romantic Poetry: Ethos, Structure and Symbol in Coleridge, Wordsworth, Shelley and Keats (Los Angeles,
- Berkeley, 1968)