Пређи на садржај

Nik Bostrom

С Википедије, слободне енциклопедије
Nik Bostrom
Bostrom in 2020
Bostrom 2020.
Ime po rođenjuNiklas Boström
Datum rođenja(1973-03-10)10. март 1973.
Mesto rođenjaHelsingborg
 Švedska
DelovanjeAntropska pristrasnost
Test preokreta
Hipoteza simulacije
Studije egzistencijalnog rizika
Singleton
Simulacija predaka
Opasnost od informacija
Infinitarna paraliza[1]
Pretpostavka samoindikacije
Pretpostavka o samostalnom uzorkovanju
Analitička filozofija[2]
RadoviFilozofija veštačke inteligencije
bioetika
SupružnikSusan[2]
Nagrade
  • Profesorska nagrada Univerziteta u Oksfordu
  • FP 100 najboljih globalnih mislilaca
  • Prospektova Lista najboljih svetskih mislilaca[3]
Veb-sajtnickbostrom.com

Nick Bostrom (rođen 10. marta 1973. u Švedskoj)[4] je filozof poznat po svom radu o egzistencijalnom riziku, antropskom principu, etici ljudskog poboljšanja, emulaciji celog mozga, rizicima superinteligencije i testu preokreta. Bio je osnivački direktor sada raspuštenog Instituta za budućnost čovečanstva na Univerzitetu u Oksfordu,[5] a sada je glavni istraživač u Inicijativi za istraživanje makrostrategije.[6]

Bostrom je autor knjiga Antropska pristrasnost: Efekti selekcije posmatranja u nauci i filozofiji (2002),[7] Superinteligencija: putevi, opasnosti, strategije (2014) i Duboka utopija: Život i značenje u rešenom svetu (2024).

Bostrom veruje da napredak u veštačkoj inteligenciji (VI) može dovesti do superinteligencije, koju on definiše kao „svaki intelekt koji u velikoj meri prevazilazi kognitivne performanse ljudi u praktično svim domenima interesovanja“. On to vidi kao glavni izvor mogućnosti i egzistencijalnih rizika.[5][8]

Članci iz časopisa

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Infinite Ethics” (PDF). nickbostrom.com. Приступљено 21. 2. 2019. 
  2. ^ а б Khatchadourian, Raffi (23. 11. 2015). „The Doomsday Invention”. The New Yorker. св. XCI бр. 37. стр. 64—79. ISSN 0028-792X. 
  3. ^ Skeptic (2024-04-16). „Nick Bostrom — Life and Meaning in a Solved World”. Skeptic (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-30. 
  4. ^ „nickbostrom.com”. Nickbostrom.com. Архивирано из оригинала 30. 8. 2018. г. Приступљено 16. 10. 2014. 
  5. ^ а б Shead, Sam (25. 5. 2020). „How Britain's oldest universities are trying to protect humanity from risky A.I.”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 5. 6. 2023. 
  6. ^ „Nick Bostrom's Home Page”. nickbostrom.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-19. 
  7. ^ „Nick Bostrom on artificial intelligence”. Oxford University Press. 8. 9. 2014. Приступљено 4. 3. 2015. 
  8. ^ „Nick Bostrom on the birth of superintelligence”. Big Think (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-14. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]