OPUS (софтвер)

OPUS
Програмер(и)	KOBV
Стабилно издање	4.4.5 / октобар 2014.
Репозиторијум	github.com/OPUS4/application;
Написан у	PHP, XSLT, JavaScript
Оперативни систем	Вишеплатформски
Тип	софтвер за дигиталне репозиторијуме
Лиценца	ГНУ-ова општа јавна лиценца
Веб-сајт	www.opus-repository.org

OPUS је софтвер отвореног кода који служи као платформа за израду репозиторијума у отвореном приступу у складу са Протоколом за прикупљање метаподатака Иницијативе за отворене архиве (OAI PMH). Дистрибуира се у складу са Општом јавном лиценцом. Најчешће се користи на научним установама као платформа за институционалне репозиторијуме.

Историја и развој

OPUS, изворно акроним назива Online Publikationsverbund der Universität Stuttgart (Дигитални репозиторијум Универзитета у Штутгарту), резултат је пројекта којим су руководиле Централна библиотечка служба покрајине Баден-Виртемберг и Универзитетска библиотека из Штутгарта, а који је финасирала Немачка истраживачка фондација (Deutsches Forschungsnetz). Од краја 2010. године, за његов развој задужени су Кооперативна библиотечка мрежа покрајине Берлин-Бранденбург и Центар за информациону технику „Конрад Цузе“ из Берлина. Највећи број институционалних репозиторијума у Немачкој користи OPUS као софтверску платформу.^[1] За сада, само две институције ван Немачке користе OPUS као основу за своје институционалне репозиторијуме: Институт техничких наука САНУ^[2]и Институт за филозофију и друштвену теорију Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)^[3] из Београда.

За развој актуелне верзије, OPUS 4, задужени су Кооперативна библиотечка мрежа покрајине Берлин-Бранденбург и Центар за информациону технику „Конрад Цузе“ из Берлина.

Технички детаљи

OPUS 3.x написан је у програмском језику PHP 4. Актуелна верзија, OPUS 4, написана је у програмском језику PHP (верзија 5.3) и заснива се на развојном окружењу Zend Framework и систему за претраживање Solr. Подаци се похрањују у MySQL базу података. Обе верзије OPUS-а развијене су у LAMP окружењу.

OPUS је једноставна платформа која омогућава депоновање различитих типова докумената у различитим дигиталним форматима. Депоновање докумената, формирање колекција и унос метаподатака обављају се посредством веб интерфејса. Метаподаци се лако могу преузимати од стране других сервиса (нпр. OAI service providers, Google Scholar, WorldCat) посредством OAI PMH протокола.
OPUS подржава URN (Uniform Resource Names – Јединствени назив ресурса) атрибуте за трајну идентификацију дигиталних објеката.
OPUS има има уграђен систем лиценцирања докумената и допушта коришћење различитих типова лиценци (Digital Peer Publishing, Creative Commons, etc.).
OPUS подржава OAI-PMH 2.0 протокол.
OPUS подржава XmetaDiss формат за метаподатке, заснован на Dublin Core стандарду за метаподатке.
OPUS подржава XmetaDissPlus, формат за метаподатке, заснован на Dublin Core стандарду за метаподатке
OPUS користи контролни збир (checksum) на крај блока података.

Референце

^ „2012 Census of Open Access Repositories in Germany”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015.
^ „Digitalni repozitorijum”. Institut tehničkih nauka SANU. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015.
^ „Digitalni repozitorijum IFDT-a” (PDF). Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Приступљено 30. 3. 2015. ^{[мртва веза]}

Спољашње везе

[1] „2012 Census of Open Access Repositories in Germany”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015.

[2] „Digitalni repozitorijum”. Institut tehničkih nauka SANU. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015.

[3] „Digitalni repozitorijum IFDT-a” (PDF). Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Приступљено 30. 3. 2015. ^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]