Пређи на садржај

Paladijum(II,IV) fluorid

С Википедије, слободне енциклопедије
Paladijum(II,IV) fluorid
Nazivi
Drugi nazivi
paladijum(II) heksafluoropaladat(IV)
Identifikacija
Svojstva
F3Pd
Molarna masa 163,42 g·mol−1
Agregatno stanje crna čvrsta materija
+1760.0·10−6 cm3/mol
Struktura
Kristalna rešetka/struktura romboedralna
Geometrija molekula oktaedralna
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni
Nikal(III) fluorid
Srodna jedinjenja
Paladijum(II) fluorid
Paladijum(IV) fluorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Paladijum(II,IV) fluorid, takođe poznat kao paladijum trifluorid, je hemijsko jedinjenje paladijuma i fluora. Njegova empirijska formula je PdF3, ali je bolji opis jedinjenje mešovite valence paladijum(II) heksafluoropaladat(IV), PdII[PdIVF6] i često se zapisuje kao Pd[PdF6] ili Pd2F6.[1][2]

Pd[PdF6] je najstabilniji produkt reakcije fluora i metalnog paladijuma.[1]

2Pd + 3F2 → Pd[PdF6]

Struktura i svojstva

[уреди | уреди извор]

Pd[PdF6] je paramagnetan. Oba, Pd(II) i Pd(IV), zauzimaju oktaedralna mesta u kristalnoj strukturi.[2][3] PdII-F rastojanje je 2.17 Å, dok je PdIV-F rastojanje 1.90 Å.[4]

  1. ^ а б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 1152—1153. ISBN 0080379419. 
  2. ^ а б Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. стр. 788. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Hepworth, M. A.; Jack, K. H.; Peacock, R. D.; Westland, G. J. (1957). „The crystal structures of the trifluorides of iron, cobalt, ruthenium, rhodium, palladium and iridium”. Acta Crystallogr. 10: 63—69. doi:10.1107/S0365110X57000158. 
  4. ^ Tressaud, A.; Bartlett, N. (2001). „Preparation, Magnetic Properties, and Pressure-Induced Transitions of Some MIIMIVF6 (MII=Ni, Pd, Cu; MIV=Pd, Pt, Sn) Complex Fluorides”. J. Solid State Chem. 162: 333—340. doi:10.1006/jssc.2001.9331.