Palaeogale
| Palaeogale | |
|---|---|
| |
| илустрација доње стране лобање врсте Palaeogale sectoria | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Породица: | †Palaeogalidae |
| Род: | †Palaeogale von Meyer, 1846 |
| Типска врста | |
| Palaeogale minuta Gervais, 1848
| |
| Врсте[1] | |
| |
| Синоними | |
|
синоними рода:
синоними врсте:
| |
Palaeogale (Палаеогале — „древна ласица”) је изумрли род мачколиких звијери из изумрле породице Palaeogalidae који је у периоду од касног Еоцена до раног Миоцена настањивао подручје Европе, Сјеверне Америке и Азије.[5]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог рода води поријекло од:
- старогрчке ријечи палеос (стгрч. παλαιός), која значи древанили прастар
- и старогрчке ријечи гале (стгрч. γαλῆ), која значи ласица.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Palaeogale по свом изгледу сличиле на представнике породице куне.[6][7] Врста Palaeogale sectoria је у просјеку тежила мање од 1 kg, и највјероватније је била семифосоријалан организам[8] Врсте Palaeogale sanguinarius и Palaeogale dorothiae су биле највеће врсте из овог рода, и врста Palaeogale sanguinarius је била већа од врсте Palaeogale dorothiae.[6]
Еволуција
[уреди | уреди извор]Најранији представници овог изумрлог рода су се појавили на подручју данашње Монголије, одакле су се проширила на подручје Европе и Сјеверне Америке.[9][10]
Систематика
[уреди | уреди извор]Историја класификације
[уреди | уреди извор]Од самог открића, положај рода Palaeogale унутар реда звијери је био непознат, те је дуго био означен као Incertae sedis група.[11][6][7] Једно вријеме, овај род је заједно са породицом Viverravidae био уврштавани унутар натпородице Viverravoidea.[12] Након истраживања из 2015. године, род Palaeogale препознати као примитивни преставник подреда мачколики звијери, и заједно са родом Cryptailurus уврштен у породицу Palaeogalidae.[5]
Класификација
[уреди | уреди извор]| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †P. dorothiae (Macdonald, 1963) |  САД (Јужна Дакота и Небраска)
|
30,8 до 26,3 мил. год. |
| †P. hyaenoides (Dehm, 1950) |  Француска
|
16,90 до 15,97 мил. год. |
| †P. minuta (Gervais, 1848) |  Њемачка САД (Небраска и Флорида) Француска
|
22,40 до 15,97 мил. год. |
| †P. praehyaenoides (Morlo, 1996) | Њемачка
|
22,40 до 20,0 мил. год. |
| †P. sanguinarius (Loomis, 1932) | САД (Вајоминг)
|
30,80 до 20,43 мил. год. |
| †P. sectoria (Gervais, 1852) |  Кина (Унутрашња Монголија) Монголија САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Колорадо и Монтана) Француска
|
33,90 до 15,97 мил. год. |
Филогенија
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Palaeogale.[5]
| Carnivora |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg){kind=small}
.png){kind=small}
Временска распрострањенст
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Palaeogale”. Fossilworks. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 17. 7. 2017.
- ^ Simpson 1946, стр. 4
- ^ Schlosser 1888, стр. 157
- ^ а б в Simpson 1946, стр. 9–11
- ^ а б в Wang, Jian; Zhang, Zhaoqun (2015). „Phylogenetic analysis on Palaeogale (Palaeogalidae, Carnivora) based on specimens from Oligocene strata of Saint-Jacques, Nei Mongol”. Vertebrata PalAsiatica. 53 (4): 310—334.
- ^ а б в Baskin 1998, стр. 165
- ^ а б Hayes 2000, стр. 23–26
- ^ Nagel & Morlo 2003, стр. 424; Morlo & Nagel 2007, стр. 227, Fig. 2; Legendre & Roth 1988
- ^ Baskin & Tedford 2005, стр. 496
- ^ Morlo & Nagel 2007, стр. 228
- ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015.
- ^ Flynn, John J.; Galiano, Henry (1982). „Phylogeny of Early Tertiary Carnivora, With a Description of a New Species of Protictis From the Middle Eocene of Northwestern Wyoming”. American Museum Novitates. 2725: 1—64.
Литература
[уреди | уреди извор]- von Meyer, Christian Erich Hermann (1846). „Mittheilungen an Professor Bronn gerichtet”. Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefaktenkunde Jahrgang 1846: 462—476.
- Gervais, Paul (1848). Zoologie et paléontologie françaises (animaux vertébrés): ou nouvelles recherches sur les animaux vivants et fossiles de la France. Paris: Arthus Bertrand.
- Cope, Edward Drinker (1873). „Synopsis of New Vertebrata from the Tertiary of Colorado: Obtained During the Summer of 1873”. Unclassified Publications of the U.S. Geological and Geographical Survey of the Territories.
- Filhol, Henri (1877). „Recherches sur les phosphorites du Quercy. Étude des fossiles qu'on y recontre et spécialement des mammifères”. Annales des Sciences Géologiques, Paris. 8 (1): 1—562.
- Schlosser, Max (1888). „Die affen, lemuren, chiropteren, insectivoren, marsupialier, creodonten und carnivoren des Europäischen Tertiärs und deren Beziehungen zu ihren lebenden und fossilen Aussereuropäischen verwandten”. Beiträge zur Paläontologie Österreich-Ungarns und des Orients. 7 (1–2): 1—224. OCLC 488976994.
- Matthew, William Diller (1902). „On the skull of Bunaelurus, a musteline from the White River Oligocene”. Bulletin of the AMNH. 16. hdl:2246/1549.
- Matthew, W. D.; Granger, Walter W. (1924). „New Carnivora from the Tertiary of Mongolia”. American Museum Novitates. 104. hdl:2246/3213.
- Loomis, Frederic Brewster (1932). „The small carnivores of the Miocene”. American Journal of Science. 5. 24 (142): 316—329. Bibcode:1932AmJS...24..316L. doi:10.2475/ajs.s5-24.142.316.
- Simpson, George Gaylord (1946). „Palaeogale and allied early mustelids”. American Museum Novitates. 1320. hdl:2246/2311. Генерални сажетак.
- Baskin, J. A. (1998). „Mustelidae”. Ур.: Janis, C. M.; Scott, K. M.; Jacobs, L. L. Evolution of Tertiary Mammals of North America: Terrestrial carnivores, ungulates, and ungulatelike mammals. 1. Cambridge University Press. стр. 152—173. ISBN 9780521355193. Генерални сажетак (novembar 2014).
- Morlo, M. (1996). „Carnivoren aus dem Unter-Miozän des Mainzer Beckens”. Senckenbergiana Lethaea. 76 (1–2): 193—249. doi:10.1007/BF03042850. Генерални сажетак.
- Dehm, R. (1950). Die Raubtiere aus dem Mittel-Miocän (Burdigalium) von Wintershof-West bei Eichstätt in Bayern. Munich: Verlag der Bayerischen Akademie der Wissenschaften. OCLC 21918472.
- Macdonald, J. R. (1963). „The Miocene faunas from the Wounded Knee area of western South Dakota”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 125 (3): 139—238. OCLC 2638176. hdl:2246/1259. Генерални сажетак.
- de Bonis, L. G. (1981). „Contribution à l'étude du genre Palaeogale Meyer (Mammalia, Carnivora)”. Annales de Paléontologie (Vertébrés). 63: 37—56. Генерални сажетак (novembar 2014).
- Legendre, Serge; Roth, Claudia (1988). „Correlation of carnassial tooth size and body weight in recent carnivores (mammalia)”. Historical Biology. 1 (1): 85—98. doi:10.1080/08912968809386468.
- Hayes, F. G. (2000). „Brooksville 2 local fauna (Arikareean, latest Oligocene) Hernando County, Florida”. Bulletin - Florida Museum of Natural History. 43 (1). OCLC 45207686.
- Nagel, D.; Morlo, M. (2003). „Guild structure of the carnivorous mammals (Creodonta, Carnivora) from the Taatsiin Gol area, Lower Oligocene of Central Mongolia” (PDF). Deinsea. 10: 419—429.
- Baskin, J. A.; Tedford, R. H. (2005). „Small Arctoid and Feliform Carnivorans”. Ур.: Prothero, Donald R.; Emry, R. J. The Terrestrial Eocene-Oligocene Transition in North America. Cambridge University Press. ISBN 9780521021098. Генерални сажетак (novembar 2014).
- Morlo, M.; Nagel, D. (2007). „The carnivore guild of the Taatsiin Gol area: Hyaenodontidae (Creaodonta), Carnivora, and Didymoconida from the Oligocene of Central Mongolia” (PDF). Ann. Naturhist. Mus. Wien. 108: 217—231.
