Непарнопрсти копитари
| Непарнопрсти копитари Временски распон: горњи палеоцен — данас
| |
|---|---|
| |
| непарнопрсти копитари | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Мироред: | Euungulata |
| Кладус: | Pan-Perissodactyla |
| Кладус: | Perissodactylamorpha |
| Ред: | Perissodactyla Owen, 1848 |
| Подгрупе | |
| |
Непарнопрсти копитари (лат. Perissodactyla) су ред биљоједих унгулатних сисара који се карактеришу непарним бројем прстију.[1][2] Иако се хране слично преживарима (папкарима), имају једноставно грађен желудац и целулозу варе у цревима. Међу непарнопрстим копитарима има и доместификованих врста — магарац и коњ.
Еволуциона историја
[уреди | уреди извор]Најранији поуздани фосилни остаци непарнопрсти копитара потичу из еоцена, али се претпоставља да је ова група сисара настала током горњег плеистоцена на територији Азије[2]. Већ током еоцена, непарнопрсти копитари насељавају неколико континената где доживљавају и адаптивну радијацију. Развијају се џиновски организми попут бронтотера (Brontotheriidae) и великих носорога (Paraceratherium), као и ситне групе (нпр. примитивни коњи). Од отприлике 15 еоценских фамилија, до данас су преживеле 3 — коњи, тапири и носорози. Коњи и тапири су настали на северноамеричком континенту, а носорози вероватно у Азији па су накнадно колонизовали Северну Америку[3].
Непарнопрсти копитари су бројношћу и диверзитетом доминирали до миоцена, када се десило нагло распростирање трава по континентима. Ово распростирање је донело предност преживарима, чији је систем органа за варење прилагођенији на исхрану травама. Веома брзо, доминацију травнатим биомима од непарнопрсти копитара преузимају папкари-преживари.
Систематика савременик представника
[уреди | уреди извор]
|
У савременом добу, ред непарнопрсти копитари обухвата три фамилије сврстане у два подреда:
- подред Hippomorpha
- фамилија Equidae: коњи, 1 род са 9 савремених врста
- домаћи коњ, Equus caballus
- дивљи коњ, Equus ferus
- коњ Пржевалског, Equus przewalskii
- афрички магарац Equus asinus
- онагер или азијски магарац, Equus hemionus
- кјанг или тибетски магарац, Equus kiang
- обична зебра, Equus quagga
- капска планинска зебра, Equus zebra
- Хартманова планинска зебра, Equus hartmannae
- Гревијева зебра, Equus grevyi
- подред Ceratomorpha
- фамилија Tapiridae: тапири, 1 род са 4 врсте
- Беердов тапир, Tapirus bairdii
- малајски тапир, Tapirus indicus
- планински тапир, Tapirus pinchaque
- бразилски тапир, Tapirus terrestris
- фамилија Rhinocerotidae: носорози, 4 рода са 5 врста
- бели носорог, Ceratotherium simum
- суматрански носорог, Dicerorhinus sumatrensis
- црни носорог, Diceros bicornis
- јавански носорог, Rhinoceros sondaicus
- индијски носорог, Rhinoceros unicornis
Еволуциона историја
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]Еволуцијски развој Perissodactyla је добро документован у фосилним записима. О адаптивном зрачењу ове групе, која је некада била много разноврснија и распрострањенија, сведоче бројни налази. Radinskya из касног палеоцена источне Азије се често сматра једним од најстаријих блиских сродника копитара.[7] Његова лобања од 8 cm мора да је припадала веома малој и примитивној животињи са шаром круне у облику слова π на глеђи њених задњих кутњака сличним оној код перисодактила и њихових рођака, посебно носорога.[8] Налази Cambaytherium и Kalitherium у камбајском шкриљцу у западној Индији указују на порекло из Азије које датира из доњег еоцена пре отприлике 54,5 милиона година.[9][10] Њихови зуби такође показују сличности са Radinskya, као и са кладом Tethytheria.[11][12] Седласта конфигурација навикуларних зглобова и мезаксонска конструкција предњих и задњих стопа такође указује на блиску везу са Tethytheria. Међутим, ова конструкција одступа од оне код Cambaytherium, што указује да је заправо члан сестринске групе. Могуће је да су преци Perissodactyla приспели преко острвског моста са Афро-арапске копнене масе на Индијски потконтинент док је кретали на север ка Азији.[13] Студија о Cambaytherium сугерише порекло из Индије пре или близу њеног судара са Азијом.[14]
Поравнање хиопсодонтида и фенакодонтида са Perissodactyla генерално сугерише старије Лауразијско порекло и дистрибуцију за кладу, распрострањену по северним континентима већ у раном палеоцену. Ови облици већ показују прилично развијену моларну морфологију, без посредних облика као доказ о току његовог развоја.[15] Блиска веза између меридиунгулатних сисара и перисодактила је посебно интересантна јер се ови потоњи појављују у Јужној Америци убрзо након К–Т догађаја, што имплицира брзо еколошко зрачење и распршивање након масовног изумирања.[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Glossary. American Museum of Natural History”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г.
- ^ а б Hooker, J. J. (2005). „Perissodactyla”. Ур.: K. D. Rose; J. D. Archibald. The Rise of Placental Mammals, Origins and Relationships of the Major Extant Clades. Baltimore, USA: The Johns Hopkins University Press. стр. 199—214. ISBN 978-0-8018-8022-3.
- ^ Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777.
- ^ Tougard, Christelle; Delefosse, Thomas; Hänni, Catherine; Montgelard, Claudine (2001). „Phylogenetic Relationships of the Five Extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) Based on Mitochondrial Cytochrome b and 12S rRNA gene”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 19 (1): 34—44. PMID 11286489. doi:10.1006/mpev.2000.0903.
- ^ Cynthia C. Steiner; Oliver A. Ryder (2011). „Molecular phylogeny and evolution of the Perissodactyla”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163 (4): 1289—1303. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00752.x.
- ^ Mario A. Cozzuol; Camila L. Clozato; Elizete C. Holanda; Flávio HG Rodrigues; Nienow, Samuel; Benoit de Thoisy; Redondo, Rodrigo; AF Fabrício R. Santos (2013). „A new species of tapir from the Amazon”. Journal of Mammalogy. 94 (6): 1331 to 1345. doi:10.1644/12-MAMM-A-169.1.
- ^ Malcolm C. McKenna; Minna, Chow; Ting, Suyin; Zhexi, Luo (1989). „Radinskya yupingae, a perissodactyl-like mammal from the Late Palaeocene of China”. The Evolution of Perissodactyls. Oxford University Press. стр. 24—36.
- ^ Rose, Kenneth D. (2006). The Beginning of the Age of Mammals. Johns Hopkins University Press. стр. 242—267.
- ^ Bajpai, Sunil; Kapur, Vivesh; Debasis P. Das; Tiwari, BN; N. Saravanan; Sharma, Ritu (2005). „Early Eocene Land Mammals from Vastan Lignite Mine, District Surat (Gujarat), western India” (PDF). Journal of the Palaeontological Society of India: 101—113.
- ^ Bajpai, Sunil; Kapur, Vivesh; Thewissen, JGM; Debasis P. Das; Tiwari, BN (2006). „New Early Eocene cambaythere (Perissodactyla, Mammalia) from the Vastan Lignite Mine (Gujarat, India) and on evaluation of cambaythere relationships”. Journal of the Palaeontological Society of India: 101—110.
- ^ Kenneth D. Rose; Smith, Thierry; Rajendra S. Rana; Sahni, Ashok; H. Singh; A. Pieter Missiaen (2006). „Early Eocene (Ypresian) Continental vertebrate assemblage from India, with description of a new anthracobunid (Mammalia, tethytheria )”. Journal of Vertebrate Paleontology. 26: 219—225. S2CID 86206151. doi:10.1671/0272-4634(2006)26[219:eeycva]2.0.co;2.
- ^ Kumar, Kishor (2005). „Comments on 'Early Eocene Land Mammals from Vastan Lignite Mine, District Surat (Gujarat), western India' by Bajpai”. Journal of the Palaeontological Society of India: 101—113, 2005.
- ^ Kenneth D. Rose; Luke T. Holbrook; Rajendra S. Rana; Kumar, Kishor; Katrina E. Jones; Heather E. Ahrens; Missiaen, Pieter; Sahni, Ashok; Smith, Thierry (2014). „Early Eocene fossils suggest that the mammalian order Perissodactyla originated in India”. Nature Communications. 5: 5570. Bibcode:2014NatCo...5.5570R. PMID 25410701. doi:10.1038/ncomms6570
.
- ^ Rose, Kenneth D.; Holbrook, Luke T.; Kumar, Kishor; Rana, Rajendra S.; Ahrens, Heather E.; Dunn, Rachel H.; Folie, Annelise; Jones, Katrina E.; Smith, Thierry (2019). „Anatomy, Relationships, and Paleobiology of Cambaytherium (Mammalia, Perissodactylamorpha, Anthracobunia) from the lower Eocene of western India”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39: 1—147. S2CID 226263139. doi:10.1080/02724634.2020.1761370.
- ^ Emmanuel, Gheerbrant; Andrea, Filippo; Arnaud, Schmitt (2016). „Convergence of Afrotherian and Laurasiatherian Ungulate-Like Mammals: First Morphological Evidence from the Paleocene of Morocco”. PLOS ONE. 11 (7): e0157556. Bibcode:2016PLoSO..1157556G. PMC 4934866 . PMID 27384169. doi:10.1371/journal.pone.0157556 .
- ^ Halliday Thomas John Dixon; Paul, Upchurch; Anjali, Goswami (1833). „Eutherians experienced elevated evolutionary rates in the immediate aftermath of the Cretaceous–Palaeogene mass extinction”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 283 (1833): 20153026. PMC 4936024 . PMID 27358361. doi:10.1098/rspb.2015.3026.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hooker, J. J. (2005). „Perissodactyla”. Ур.: K. D. Rose; J. D. Archibald. The Rise of Placental Mammals, Origins and Relationships of the Major Extant Clades. Baltimore, USA: The Johns Hopkins University Press. стр. 199—214. ISBN 978-0-8018-8022-3.
- Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. ISBN 978-0-8160-1194-0. OCLC 12949777.
- Martin S. Fischer: Mesaxonia (Perissodactyla) Perissodactyla. In: Wilfried Westheide, Reinhard Rieger (eds.): Systematic Zoology. Part 2: Vortex or craniotes. Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg and Berlin. 2004. ISBN 3-8274-0307-3. стр. 646–655.
- Ronald M. Nowak: Walker's Mammals of the World. 6th edition. Johns Hopkins University Press, Baltimore. 1999. ISBN 0-8018-5789-9.
- Tom S. Kemp (2005) "The Origin & Evolution of Mammals." Oxford University Press, Oxford. ISBN 0-19-850761-5.
- AH Müller: Textbook of Paleozoology, Volume III: vertebrates, Part 3: Mammalia. 2nd edition. Gustav Fischer Verlag, Jena and Stuttgart. 1989. ISBN 3-334-00223-3.
- Don E. Wilson, DeeAnn M. Reeder (eds.): Mammal Species of the World. 3rd edition. The Johns Hopkins University Press, Baltimore 2005 ISBN 0-8018-8221-4.
- Nowak, Ronald M. (1999), Walker's Mammals of the World (на језику: енглески) (6th изд.), Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5789-8, LCCN 98023686
