Пређи на садржај

Petar Radovanović (glumac)

С Википедије, слободне енциклопедије
Petar Radovanović
Датум рођења1927.
Место рођењаLapotinceKraljevina SHS
Датум смрти2006.

Petar Radovanović (Lapotince, blizu Leskovca; 19276. aprila 2006) bio je srpski glumac, starešina vojvođanskog glumišta i penzioner subotičkog Narodnog pozorišta.[1]

Detinjstvo mu je prošlo u siromaštvu i stalnom, teškom fizičkom radu. Petar sam odlazi u partizane 1943. (sa samo 16 godina).

Na početku je vršio dužnost kurira, a kasnije je određen za dramsku sekciju. Tu se rodila njegova ljubav za pozorištem. Dramska sekcija bi se po mesec dana povlačila i spremala program, a posle po dva meseca obilazila teren i davala predstave. Cela imovina dramske sekcije je bila natovarena na tri stuba. Kako bi stigli u neko selo, odmah bi na leđini dizali šator i pozornicu. Posle rata završio je Nižu gimnaziju u Leskovcu, a zatim Železnički tehnikum u Puli.

Posao mu se nije sviđao, stalno je mislio na pozorište. Petar se, kasnije, javlja se na audiciju u Gradskom narodnom pozorištu u Leskovcu 1951. Već na početku je imao sreće. Debitovao je kao Hljestakov u Gogoljevom Revizoru, i to s uspehom.

Do dolaska u Suboticu, nekoliko godina je bio član Narodnog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici i Prištini. Kada je u jesen 1963. došao u Suboticu, Petar je bio već formiran i zreo glumac, u najlepšim godinama, kada se punim plućima diše na sceni. U subotičkom Pozorištu debitovao je 21. oktobra 1963, u komadu Vere Panove „Kako si momče?”, ulogom „Miška”.

U pozorišnoj dokumentaciji brojne su predstave u kojima je Petar igrao iz sezone u sezonu:

  • Zona Zamfirova
  • Mrtvo duboko
  • Vučjak
  • Fedra
  • Protekcija
  • Bogojavljenska noć
  • Kratak susret
  • Učene žene
  • Gospoda Glembajevi
  • Arsenik i stare čipke
  • Hamlet
  • Medeja
  • Koštana
  • Mister Dolar
  • Laža i paralaža
  • Tri sestre
  • Pokojnik
  • Revizor
  • Hamlet u selu Mrduša Donja
  • Neprijatelj naroda
  • Dr
  • Na rubu pameti
  • Malograđani
  • Sumnjivo lice
  • Radovan III
  • Don Žuan
  • Šiptar
  • Sprovod u Terezijenburgu
  • Aretej
  • Narodni poslanik
  • Otac Sam
  • Kristofor Kolumbo
  • Don Kihot
  • Timon Atinjanin
  • Antigona, Gospođica.

Kada se Mata Milošević (predsednik žirija na 22. susretu) upoznao sa njim, uputio mu je nekoliko laskavih reči i upitao ga u čijoj je klasi završio Akademiju, jer ga se ne seća. Petar se skeptično nasmešio i rekao: „Ja Akademiju ni video nisam”.

Pohvale i nagrade

[уреди | уреди извор]

Bogat umetnički rad i društvena aktivnost nisu mogli proći bez nagrada, priznanja, pohvala ili zahvalnica. Brojne predstave koje je izvodio su kasnije postali poznati jugoslovenski filmovi.

Nagrade za dramskog umetnika Srbije:

[уреди | уреди извор]
  • 1962: orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
  • 1967: za ulogu „Đavola” u predstavi „Kad bog đavolu kumuje”
  • 1968: za ulogu „Učitelja” u predstavi „Poseta stare dame”
  • 1973: za ulogu „Profesora” u predstavi „Bezimena zvezda”
  • 1974: za ulogu „Doktora” u predstavi „Na rubu pameti”
  • 1982: za ulogu „Mikca” u predstavi „Svečana večera u pogrebnom preduzeću”

Nagrade na Suretima vojvođanskih pozorišta:

[уреди | уреди извор]
  • 1970: za ulogu „Kuligina” u predstavi „Tri sestre”
  • 1971: za ulogu „Alekse” u predstavi „Laža i paralaža”
  • 1972: za ulogu „Andre Škunca” u predstavi „Hamlet u selu Mrduša Donja”
  • 1972: nagrada novinara za ulogu „Andre Škunca” u predstavi „Hamlet u selu Mrduša Donja”
  • 1972: dobitnik „Prvomajskog priznanja”
  • 1974: dobitnik „Prvomajskog priznanja”
  • 1975: za ulogu „Fazlijeva” u predstavi „Crnila”
  • 1976: zlatni lovorov venac za ulogu „Jerotija” u predstavi „Sumnjivo lice”
  • 1978: nagrada kritike za ulogu „Jerotija” u predstavi „Sumnjivo lice”
  • 1982: pohvala za ulogu u predstavi „Svečana večera” u pogrebnom preduzeću „Dani komedije Svetozarevo”

Penzija – smrt

[уреди | уреди извор]

Penzija za Petra Radovanovića nije bila smisao već samo status. Radio je bez prestanka u pozorištima:

Poslednju predstavu, „Čudo u Šarganu”, odigrao je 27. februara 2006. godine, na sceni pozorišta „Atelje 212”, te je iste godine, 6. aprila umro.

  1. ^ „STERIJINO POZORJE / SCENA”. web.archive.org. 2017-12-01. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 2024-05-25.