Пређи на садржај

Piter van Mušenbruk

С Википедије, слободне енциклопедије
Piter van Mušenbruk
1741 portrait of Pieter van Musschenbroek
Portret Pitera van Mušenbruka iz 1741. godine
Ime po rođenjuPieter van Musschenbroek
Datum rođenja14 mart 1692(1692-03-14)
Mesto rođenjaLajden
 Holandska Republika
Datum smrti19. septembar 1761.(1761-09-19) (69 god.)
Mesto smrtiLajden
 Holandska Republika
PrebivališteHolandija
Državljanstvoholandsko
UniverzitetLajdenski univerzitet
Delovanjefizika, matematika, filozofija, medicina, astronomija
Radovilajdenska boca, tribometar, atomograf

Piter van Mušenbruk (Lajden, 14. mart 1692 – Lajden, 19. septembar 1761) bio je holandski naučnik. On je bio profesor in Duizburgu, Utrehtu i Lajdenu, gde je držao pozicije na katedrama matematike, filozofije, medicine, i astronomije. Njemu se pridaju zasluge za izum prvog kondenzatora 1746. godine: lajdenske boce. On je izveo pionirski rad na izvijanju kompresovanih podupirača. Mušenbruk je takođe bio jedan od prvih naučnika (1729) koji je dao detaljne opise testnih mašina za ispitivanje napetosti, kompresije i fleksibilnosti.[1][2] Rani primer problema sa dinamičkom plastičnošću opisan je u radu iz 1739. godine (u obliku penetracije maslaca drvenim štapom podvrgnutim udarima drvene kugle).

Detinjstvo, mladost i studije

[уреди | уреди извор]

Piter van Mušenbruk je rođen 14. marta 1692 u Lajdenu u Holandiji, Holandskoj Republici. Njegov otac je bio Johanes van Mušenbruk, a njegova majka je bila Margareta van Straten. Van Mušenbruk, originalno iz Flandersa, obitavao je u gradu Lajden od oko 1600.[3] Njegov otac je bio proizvođač instrumenata, koji je pravio naučne instrumente poput vazdušnih pumpi, mikroskopa i teleskopa.[4]

Van Mušenbruk je pohađao latinsku školu do 1708. godine, gde je učio grčki, latinski, francuski, engleski, staronemački, italijanski i španski. On je studirao medicinu na Univerzitetu Lajden[5][6][7][8] i doktorirao je 1715. godine.[9] Takođe je prisustvovao predavanjima Džona Teofila Desaguliersa i Isaka Njutna u Londonu. Završio je studije filozofije 1719. godine.[10]

Mušenbruk je pripadao tradiciji holandskih mislilaca koji su popularizovali ontološki argument Božjeg dizajna.[11] On je autor dela Oratio de sapientia divina (Molitva božanske mudrosti. 1744).

Akademska karijera

[уреди | уреди извор]

Duizburg

[уреди | уреди извор]

Godien 1719, on je postao profesor matematike i filozofijie na Univerzitetu u Duizburgu. Godine 1721, on je isto tako postao profesor medicine.[10]

Utreht

[уреди | уреди извор]

Godine 1723, on je napustio svoju poziciju u Duizburgu i postao profesor na Univerzitetu u Utrehtu. Godine 1726 on je postao i profesor astronomije.[12] Mušenbrukova Elementa Physica (1726) je odigrala važnu ulogu u prenosu ideja Isaka Njutna u fizici u tadašnjoj Evropi.[10] U novembru 1734 on je bio izabran u članstvo Kraljevskog društva.[13]

Lajden

[уреди | уреди извор]
Ilustracija lajdenske boce[14][15][16] iz ranog 20. veka.

Godine 1739, on se vratio u Lajden, gde je nasledio Jakobusa Vitihiusa[17] kao profesor.[10]

Već tokom studija na Univerzitetu u Lajdenu van Mušenbruk se počeo da se zanima za elektrostatiku. U to vreme, nestalna električna energija mogla je da se generiše frikcionim mašinama, ali nije bilo načina da se ona skladišti. Mušenbruk i njegov student Andreas Kunaus otkrili su da se energija može skladištiti, u radu u kojem je kao saradnik učestvovao i Žan Nikolas Sebastjen Alamand.[18] Uređaj je bila staklena posuda napunjena vodom u koju je postavljen mesingani štap; a uskladištena energija mogla bi se osloboditi samo kompletiranjem spoljašnjeg kruga između mesinganog štapa i drugog provodnika, prvobitno ruke, smeštenih u kontaktu sa spoljnom stranom posude. Van Mušenbruk je ovo otkriće preneo Reneu Reomiru u januaru 1746. godine. Abe Nolet, prevodilac Mušenbrukovog pisma sa latinskog, nazvao je izum „lajdenska boca”.[19][20][21]

Ubrzo nakon toga, ispostavilo se da je nemački naučnik Evald fon Klajst samostalno konstruisao sličan uređaj krajem 1745. godine, malo pre Mušenbruka.[22]

Godine 1754, on je postao počasni profesor na Carskoj akademiji nauka u Sankt Peterburgu.[10] On je takođe izabran za stranog člana Kraljevske akademije nauka Švedske 1747. godine.

Van Mušenbruk je preminuo 19. septembra 1761 u Lajdenu.[10]

Bibliografija

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ van Musschenbroek, P. (1739). Essai de Physique, Vol. 1 (translated by P.Massuet). Leyden. 
  2. ^ Bell, James F. (1971), „The experimental foundations of solid mechanics”, Ур.: Truesdell, Clifford A., Handbuch der Physik, VI a/1, Berlin: Springer Verlag 
  3. ^ „van Musschenbroek Foundation”. musschenbroek.nl. 
  4. ^ „The Institute of Chemistry – The Hebrew University of Jerusalem”. huji.ac.il. Архивирано из оригинала 26. 03. 2009. г. Приступљено 20. 06. 2020. 
  5. ^ „Facts and figures”. Leiden University. Архивирано из оригинала 2016-02-07. г. Приступљено 2022-12-14. 
  6. ^ The Great Emporium: The Low Countries as a Cultural Crossroads in the Renaissance and the Eighteenth Century. Rodopi. 1992. ISBN 9789051833638. 
  7. ^ Otterspeer, Willem (2000). Groepsportret met Dame: de Leidse universiteit, 1575–1672. ISBN 978-90-351-2240-6. 
  8. ^ Aldersey-Williams, Hugh (2020-09-03). Dutch Light: Christiaan Huygens and the Making of Science in Europe (на језику: енглески). Pan Macmillan. ISBN 978-1-5098-9332-4. 
  9. ^ Schuurman, Paul. Ideas, Mental Faculties, and Method: The Logic of Ideas of Descartes and Locke and its reception in the Dutch Republic, 1630–1750. Brill. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „van Musschenbroek Foundation”. musschenbroek.nl. 
  11. ^ David C. Lindberg, Ronald L. Numbers. God and Nature: Historical Essays on the Encounter Between Christianity and Science. University of California Press. p. 263
  12. ^ van der Aa on dbnl.
  13. ^ „List of Fellows of the Royal Society 1660 – 2007” (PDF). 
  14. ^ Dummer, G. W. A. (1997). Electronic Inventions and Discoveries, 4th Ed. Institute of Physics Publishing. стр. 1. ISBN 978-0750303767. 
  15. ^ Carman, A.P. (1916). „Electricity and magnetism”. Ур.: Duff, A.W. A Text-Book of Physics (4th изд.). Philadelphia: Blakiston's Son. стр. 361. 
  16. ^ Heilbron, J.L. (1979). Electricity in the 17th and 18th Centuries: A Study of Early Modern Physics. University of California Press. стр. 309. ISBN 978-0-520-03478-5.  „Pieter (Petrus) van Musschenbroek”. Compilation of biographies about Musschenbroek available from the Internet. 22. 5. 2004. Архивирано из оригинала 2009-03-26. г. 
  17. ^ „Van Stevin tot Lorentz · dbnl”. dbnl.org. 
  18. ^ Wiep van Bunge et al. (editors), The Dictionary of Seventeenth and Eighteenth-Century Dutch Philosophers (2003), Thoemmes Press (two volumes), article Allamand, Jean Nicolas Sébastien, p. 5–6.
  19. ^ Maver, William Jr.: "Electricity, its History and Progress", The Encyclopedia Americana; a library of universal knowledge, vol. X, pp. 172ff. (1918). New York: Encyclopedia Americana Corp.
  20. ^ Heilbron, J.L. (1979). Electricity in the 17th and 18th Centuries: A Study of Early Modern Physics. University of California Press. стр. 311. ISBN 978-0-520-03478-5. 
  21. ^ Silva, C.S.; Heering, P. (2018). „Re-examining the early history of the Leiden jar: Stabilization and variation in transforming a phenomenon into a fact”. History of Science. 56 (3): 314—342. PMID 29683000. S2CID 5112189. doi:10.1177/0073275318768418. 
  22. ^ Houston, E. J.: Electricity in Every-day Life, vol. I, p. 72f; P. F. Collier & Son, New York 1905. URL. Retrieved 17 February 2010.
  23. ^ „Short Title Catalogue Netherlands (STCN)”. pica.nl. [мртва веза]
  24. ^ „Petri Van Musschenbroek Oratio de sapientia divina habita A.D. VIII ... – Pieter van Musschenbroek – Google Books”. google.com.mx. 
  25. ^ „AIP Niels Bohr Library”. libserv.aip.org. Приступљено 2022-11-23. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Piter van Mušenbruk на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Piter_van_Mušenbruk&oldid=28524061”