Боквица

Боквица
	женска боквица (Plantago major)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Plantaginaceae
Племе:	Plantagineae
Род:	Plantago; L., 1753
Подродови
	Plantago; Coronopus; Bougeria; Psyllium; Littorella;

Боквица (Plantago) је род скривеносеменица из истоимене породице (Plantaginaceae)^[1] , који броји 265 врста^[2]. Космополитског је распрострањења, а неке од врста се користе као лековите од најранијих дана људске историје. Боквице су зељасте биљке, а само код неких се развија форма полужбуна или жбуна високог до 60cm. Код већине врста листови се развијају у облику розете у дну неразгранатог стабла. Листови су седећи, са кратким и узаним делом лиске који личи на лисну дршку, једноставни и без залистака, наизменични, са лучном нерватуром (поседују 3 или 5 нерава који се лучно разилазе у ширем делу лиске). Цваст, изграђену од неугледних ситних цветова који се опрашују ветром, носи на свом врху цветна дршка висока 5-40cm. Плод је чахура, двоок, са једним или неколико семена у окцу.

Гусенице лептира користе боквице као биљке хранитељке (поједине врсте родова Euproctis, Noctua, Xestia, Junonia и др.).

Систематика рода

Decaisne^[3] је у свом раду препознао око 200 врста и груписао их у 17 секција. По Пилгеровој^[4] подели, род садржи два подрода - Euplantago Harms (синоним Plantago) и Psyllium (Juss) Harms. Поједини аутори подрод Psyllium сматрају одвојеним родом.^[5]^[6]^[7]

У својој ревизији 1978. године, Rahn^[8] је поделио род на три подрода:

Plantago
Coronopus (Lam. et DC.) Rahn - обухвата медитеранске врсте раније сврставане у Subgenus Plantago Sect. Coronopus sensu Pilger, 1937
Psyllium Rahn - који укључује Пилгеров подрод Psyllium и 5 секција подрода Plantago (Oreades, Arnoglossum, Bauphula, Hymenopsyllium и Leucopsyllium)

Rahn (1996)^[9] предлаже другачију класификациону схему, са 6 подродова: Plantago (садржи око 131 врсте), Coronopus (Lam. et DC.) Rahn (садржи око 11 врста), Albicans Rahn (51 врста), Psyllium Juss. (sensu Pilger, 1937; 16 врста), Littorella (Bergius) Rahn (синоним за род Littorella Bergius; 3 врсте) и Bougueria (Decne.) Rahn (синоним за род Bougueria Decne.; 1 врста).

Ренстед и сарадници (2002)^[10] идентификују пет већих клада унутар рода, којима дају статус подродова - Plantago, Coronopus, Psyllium, Littorella и Bougueria. Подрод Albicans sensu Rahn (1996) је парафилетски и требало би га подвести унутар подрода Psyllium s.l.

Филогенетски односи рода

Филогенетске односе боквица са другим родовима, као и филогенетске односе унутар рода је било тешко утврдити само на основу морфолошких карактера. Стога се кренуло са хемотаксономским истраживањима, јер овај род карактерише велики број специфичних једињења. Боквице (целокупан род Plantago) синтетишу флавоне, и неки од њих поседују таксономски значај - врсте из подродова Plantago и Coronopus синтетишу лутеолин и 6-хидроксилутеолин, док врсте подрода Albicans синтетишу само лутеолин.^[11]

Филогенетски односи међу подродовима^[11]

Иридоидни глукозиди такође имају таксономски значај - аукубин, каталпол, плантареналозид и бартсиозид су карактеристични за род или поједине подродове.^[12]

Филогенетске анализе засноване на ДНК секвенцама^[10] указују да је боквици најсроднији род - Aragoa. Молекуларним сатом утврђена је старост ова два рода на 7,1 милиона година (податак који је у сагласности са фосилним налазима). Међу подродовима, Littorella је најпримитивнији, а подродови Bougueria и Psyllium s.l. (садржи и подрод Albicans) су сестринске групе (генетички најсродније).

Врсте у флори Србије

На територији Србије је забележено присуство 14 врста^[13]:

подрод Coronopus: P. coronopus; P. holosteum; P. maritima
подрод Plantago: P. gentianoides; P. major - Широколиста (женска) боквица; P. media - Средња боквица; P. reniformis; P. tenuiflora
подрод Psyllium s.l.: P. altissima; P. argentea; P. arenaria (у Флори СР Србије^[13] као синоним написана P. indica); P. atrata; P. lanceolata - Усколиста (мушка) боквица
подрод ?: P. schwarzenbergiana

Галерија слика

полужбун P. arborescens
розета листова P. nivalis
цветови P. maritima
цваст (клас) P. major
цваст (главица)P. scabra
цваст (клас) P. major
P. media

Извори

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 158. ISBN 86-331-2075-5.
^ Willis, J. 1980. A Dictionary of the Flowering Plants and Ferns, 8th edn. University Press, Cambridge, UK.
^ Decaisne J. 1852. Plantaginaceae. In: Prodromus systematis naturalis regni vegetabilis 13 (De Candolle A.,Ed.). Paris, pp. 1.
^ Pilger, R. 1937. Plantaginaceae. In: Das Pflanzenreich (Engler A., Ed.). H. R. Engelmann Verlag, Berlin, pp. 1-466.
^ Sojak, J. 1972. Nomenklatoticke poznamky (Phanerogamae), Casopis Narod. Muz. Odd. Prir. Praha 140: 127-134.
^ Holub, J. 1973. New names in Phanerogamae 2. Psyllium Mill. Folia Geobot. Phytotaxonomy, Prague 8:155-179.
^ Dietrich, H. 1982, Umkombinationen in der Plantaginaceen - Gattung Psyllium Miller. Math. Naturwiss R. 31: 195-196.
^ Rahn, K. 1978. Nomenclatorial changes within the genus Plantago L., infraspecific taxa and subdivisions of the genus. Bot. Tidsskrift 73: 106-111.
^ Rahn, K. 1996. A phylogenetic study of the Plantaginacae. Botanical Journal of the Linnean Society, 120(2):145-198
^ ^а ^б Rønsted, Nina; Chase, Mark W.; Albach, Dirk C.; Bello, Maria Angelica (2002). „Phylogenetic relationships within Plantago (Plantaginaceae): Evidence from nuclear ribosomal ITS and plastid TRNL-F sequence data”. Botanical Journal of the Linnean Society. 139 (4): 323—338. doi:10.1046/j.1095-8339.2002.00070.x.
^ ^а ^б r�Nsted, N.; Franzyk, H.; m�Lgaard, P.; Jaroszewski, J. W.; Jensen, S. R. (2003). „Chemotaxonomy and evolution of Plantago L”. Plant Systematics and Evolution. 242 (1–4): 63—82. S2CID 46090270. doi:10.1007/s00606-003-0057-3. replacement character у |last3= на позицији 2 (помоћ); replacement character у |last1= на позицији 2 (помоћ)
^ Rønsted, N, Göbel, E, Franzyk, H, Jensen, S.R, Olsen, C.E. 2000. Chemotaxonomy of Plantago. Iridoid glucosides and caffeoyl phenylethanoid glycosides. Phytochemistry 55: 337–348
^ ^а ^б Флора СР Србије VI (ed. Јанковић, М). САНУ: Београд.

Спољашње везе

[британика_1-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 158. ISBN 86-331-2075-5.

[2] Willis, J. 1980. A Dictionary of the Flowering Plants and Ferns, 8th edn. University Press, Cambridge, UK.

[3] Decaisne J. 1852. Plantaginaceae. In: Prodromus systematis naturalis regni vegetabilis 13 (De Candolle A.,Ed.). Paris, pp. 1.

[4] Pilger, R. 1937. Plantaginaceae. In: Das Pflanzenreich (Engler A., Ed.). H. R. Engelmann Verlag, Berlin, pp. 1-466.

[5] Sojak, J. 1972. Nomenklatoticke poznamky (Phanerogamae), Casopis Narod. Muz. Odd. Prir. Praha 140: 127-134.

[6] Holub, J. 1973. New names in Phanerogamae 2. Psyllium Mill. Folia Geobot. Phytotaxonomy, Prague 8:155-179.

[7] Dietrich, H. 1982, Umkombinationen in der Plantaginaceen - Gattung Psyllium Miller. Math. Naturwiss R. 31: 195-196.

[8] Rahn, K. 1978. Nomenclatorial changes within the genus Plantago L., infraspecific taxa and subdivisions of the genus. Bot. Tidsskrift 73: 106-111.

[9] Rahn, K. 1996. A phylogenetic study of the Plantaginacae. Botanical Journal of the Linnean Society, 120(2):145-198

[autogenerated3-10] а ^б Rønsted, Nina; Chase, Mark W.; Albach, Dirk C.; Bello, Maria Angelica (2002). „Phylogenetic relationships within Plantago (Plantaginaceae): Evidence from nuclear ribosomal ITS and plastid TRNL-F sequence data”. Botanical Journal of the Linnean Society. 139 (4): 323—338. doi:10.1046/j.1095-8339.2002.00070.x.

[autogenerated1-11] а ^б r�Nsted, N.; Franzyk, H.; m�Lgaard, P.; Jaroszewski, J. W.; Jensen, S. R. (2003). „Chemotaxonomy and evolution of Plantago L”. Plant Systematics and Evolution. 242 (1–4): 63—82. S2CID 46090270. doi:10.1007/s00606-003-0057-3. replacement character у |last3= на позицији 2 (помоћ); replacement character у |last1= на позицији 2 (помоћ)

[12] Rønsted, N, Göbel, E, Franzyk, H, Jensen, S.R, Olsen, C.E. 2000. Chemotaxonomy of Plantago. Iridoid glucosides and caffeoyl phenylethanoid glycosides. Phytochemistry 55: 337–348

[autogenerated2-13] а ^б Флора СР Србије VI (ed. Јанковић, М). САНУ: Београд.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

Нормативна контрола
Државне	Израел Летонија
Остале	Енциклопедија Британика