Popularna muzika (duplikat)
 |
Popularna muzika je sveobuhvatan pojam koji obuhvata različite muzičke prakse i koncepte. Definicija pojma zavisi od konteksta u kojem određena muzika nastaje i u kojem se tumači, kao i od kriterijuma prema kojima određujemo da li je nešto popularno. U svakodnevnom govoru, termin često referira na muziku koja je po kompleksnosti jednostavnija u odnosu na umetničku muziku, odnosno muziku koja je namenjena masovnoj, a ne elitnoj publici.[1]
Popularna kultura
[уреди | уреди извор]Da bismo razumeli popularnu muziku, moramo da razumemo i popularnu kulturu. Ovi termini se čak često posmatraju kao sinonimi, a određeni fenomeni popularne muzike su definisali kulturne modele u kontekstu popularne kulture (na primer, era roka). Od trenutka kada se razvija svest o kulturi kao naučenom obrascu, ona se najpre posmatra kao intelektualna i prefinjena praksa, kao nešto izuzetno što je čovek stvorio. Međutim, nakon brojnih društvenih promena, posebno krajem pedesetih godina 20. veka, kao i zbog razvoja masovnih medija i paralelno sa tim kulture mladih, te fenomena supkultura, razvija se novo shvatanje kulture. Centar ove promene je Velika Britanija gde je 1964. osnovan Centar za savremene studije kulture u Birmingemu (Ričard Hogart, Stjuart Hol) kao središte alternativnog mišljenja. Studije kulture propagiraju ideju da je kulturu moguće pronaći „svugde i na svakom mestu”.[2] One su analitički i kritički usmerene na ovde i sada realnog života.[2] Studije kulture se ne bave problemima vrednosti i estetskim prosuđivanjem, već su usmerene na svakodnevni život običnih ljudi, na popularnu i medijsku kulturu, na prolazne pojave, „trivijalije” savremenog života u društvenom, ekonomskom, političkom, tehnološkom kontekstu.[2] Glavna odlika studija kulture je antielitizam,[2] a u ovom kontekstu se problematizuje koncept i pojam popularne kulture.
Pojam popularna kultura objedinjuje nekada diferencirane pojmove „narodne kulture” (kulture koja je „nicala odozdo”), „svakodnevne kulture” (kultura koja se odnosi na celokupan svakodnevni život) i „masovne kulture” (kultura koja se proizvodi „odozgo”).[3]
Popularna kultura je ona koju voli, konzumira, praktikuje mnogo ljudi. Ova definicija nije kompletna, jer se postavlja pitanje kriterijuma koji su promenljivi. Iako postoje egzaktini pristupi za merenje ovih stavki (na primer, analiza tržišta i prodaje), ne podrazumeva se da će svi produkti popularne kulture biti komercijalno uspešni. Takođe, ovo bi moglo da znači da visoka kultura nije ona koju voli i konzumira mnogo ljudi, što je, naročito u današnje vreme dominacije digitalnih platformi i društvenih mreža, takođe diskutabilno (na primer, knjige klasika su veoma čitane, tj. popularne ili kompozicije kompozitora klasične muzike su slušane na digitalnim platformama).
Koncept popularne kulture se naročito profiliše u doba postmoderne, kada se govori o popularnoj kulturi kao postmodernoj kulturi. U ovom kontekstu, razlike između visoke i popularne kulture se redefinišu, iako one i do danas postoje, pa se visoka kultura sagledava kao transistorijska – kultura za sva vremena, dok je popularna kultura ona koja prati savremeni trenutak.[4]
Takođe, danas su neki predstavnici poopularne kulture i muzike dosegli status koji ih svrstava u sferu klasika, poput Boba Dilana ili Bitlsa. Ovo potvrđuju i priznanja poput Nobelove nagrade za književnost koju je Dilan dobio 2016. godine[5] ili Pulicerove nagrade za muziku koju je 2018. godine dobio američki reper Kendrik Lamar.[6] Recimo, Lejdi Gaga je ostvarila saradnju sa vizuelnim umetnikom Džefom Kunsom prilikom rada na albumu ARTPOP,[7] a Filharomija iz Los Anđelesa sarađuje sa popularnim zvezdama, kao što je Bili Ajliš.[8]
Iz današnje perspektive može se konstatovati da popularna kultura ne podrazumeva samo pasivno primanje sadržaja, zbog čega je kroz istoriju bila predmet kritike, već i kreativno tumačenje koje uključuje proizvodnju smisla i značenja (gledalac televizije, čitalac stripa, gledalac muzičkog video spota uvek tumači sadržaj koji mu se nudi).
Popularna muzika – istorijat pojma i definicija
[уреди | уреди извор]Istorijski gledano, termin popularna muzike vezuje se za muziku koju proizvode i konzumiraju obični ljudi, pripadnici opšte populacije, tj. narod (populus, lat.).[9]
Jedan od prvih pomena popularne muzike datira čak sa sredine 19. veka i vezuje se za jedno notno izdanje (William Chapel, Popular music of the olden times, 1855; zbirka starih pesama, balada, plesova koji ilustruju nacionalnu muziku Engleske).[1] Do tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka termin nije bio u širem opticaju (što je zavisilo i od konteksta: na primer, na prostoru bivše Jugoslavije najpre je praktikovan termin laka ili zabavna muzika). Termin je najpre pominjan sa negativnim konotacijama, a tome su naročito doprineli predstavnici Frankfurtske škole, pre svih Teodor Adorno. On popularnu muziku vidi kao rezultat standardizacije, pa samim tim i neoriginalnosti i banalnosti.[10]
Moguće je izdvojiti nekoliko određenja popularne muzike, prema različitim kriterijuma. Svako od određenja nije potpuno i podrazumeva određene nedostatke. Ipak, sve ove definicije zajedno daju širi pogled na fenomen popularne muzike.
- Popularna muzika je ona muzika koja se na smatra ozbiljnom, visokom umetnošću ili klasikom. Ipak, nedostatak ovog određenja je u tome što i među popularnim numerama pronalazimo one koje su postale klasici (pomenuti Bitlsi).
- Popularna muzika je vezana za određene segmente društva, najpre za kulturu mladih (rok kultura ili pank kultura). Međutim, identifikacija određenih segmenata društva može da bude veoma komplikovana, posebno u društvima sa velikim stepenom socijalne pokretljivosti. Kada se ovome doda široka difuzija popularne muzike u masovnim medijima, zamisao o ograničavanju posebnih vrsta popularne muzike unutar određenih segmenata populacije gotovo je nemoguća.
- Popularna muzika je široko zastupljena muzika.[1] Ovo je takođe nesiguran kriterijum. Na primer, klasična muzika može takođe da bude popularna, a postoje i žanrovi popularne muzike koji imaju užu publiku (kao npr. trash metal).
- Popularna muzika je komercijalna muzika, a merilo za to su na primer top liste, radijski, televizijski program, broj pregleda i slušanja na digitalnim platformama i sl. U toj kategorizaciji potrebno je imati u vidu da određeni žanrovi imaju ograničenu ciljnu grupu (kao na primer world music), pa je i stepen komercijalizacije ograničen. Takođe, popularnost varira od zemlje do zemlje, regije itd.[11]
Ploča (Tyler, the Creator) - Popularna muzika je ona koju odlikuju posebne muzičke karakteristike, odnosno načini na koji se stvara i distribuira. Ova muzika najpre nastaje za glas, a čuva se u vidu audio analognog ili digitalnog formata (za razliku od klasične muzike za koju se vezuje notni zapis). Muzička rešenja, forma i harmonski jezik prate određene standarde i šeme prema kojima se može reći da je ova muzika uglavnom tonalna, jednostavnije harmonije i forme. Tekstovi pesama popularne muzike uglavnom obrađuju svakodnevne teme, najpre one koje se odnose na ljubavne i romantične odnose, ali je zastupljen i značajan broj onih koji izlaze iz ovog okvira (recimo, popularna pesma često predstavlja i platformu za društveni angažman i kritiku društveno-političkih relacija). Iako se izvodi uživo, popularna muzika je posredovana tehnologijom i masovnim medijima. Ona se najpre distribuira putem audio snimka ili video spota,[9] nosilac sadržaja je izvođač, dok su autori muzike, teksta i dr. najčešće u drugom planu. Određene žanrove popularne muzike, kao što je rok muzika, karakteriše i specifičan tip zvuka po kojem je sam žanr prepoznatljiv (na primer, prepoznatljiv zvuk električne gitare i efekata koje one proizvodi).
- Popularna muzika je određena i specifičnim ponašanjem publike, odnosno fanova: „Fanovi su ljudi koji strastveno prate muziku i živote određenih izvođača, istoriju muzičkih žanrova, na različitim stupnjevima posvećenosti. Fandom je zbirni termin za fenomen fanova i njihovog ponašanja: odlasci na koncerte, skupljanje snimaka, albuma, spomenara, lepnjenje postera, komentarisanje sa drugim fanovima”.[11]
- Termin popularna muzika ukazuje i na muzički pravac ili stil, posebno u skraćenoj formi (pop muzika). Ovo je bio širok termin koji se formira pedesetih godina za različite vrste muzičkih produkta usmerenih ka tinejdž tržištu.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Popular music”. Grove Music Online (на језику: енглески). doi:10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000043179. Приступљено 2024-10-09.
- ^ а б в г Đorđević, Jelena (2008). Studije kulture: zbornik. Beograd: Službeni glasnik. стр. 11—12; 13; 16.
- ^ Đorđević, Jelena (2009). „Popularna kultura: geneza pojma”. Postukultura. Beograd: Clio. стр. 246—247; 251.
- ^ Storey, John (2003). Inventing Popular Culture. Malden, Oxford: Blackwell Publishing. стр. 63—77.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 2016”. 9. 10. 2024. Приступљено 9. 10. 2024.
- ^ „Kendrick Lamar accepts the 2018 Pulitzer Prize for Music”. Приступљено 9. 10. 2024.
- ^ „Koons designed Lady Gaga's ARTPOP album cover”. Приступљено 9. 10. 2024.
- ^ „Watch Billie Eilish, Gustavo, and the LA Phil”. Приступљено 9. 10. 2024.
- ^ а б Middleton, Richard (1990). Studying Popular Music. Milton Keynes, Philadelphia: Open University Press. стр. 3—4; 86—7.
- ^ Adorno, Theodor W. (1977). Introduction to the Sociology of Music. New York: The Seabury Press.
- ^ а б Shuker, Roy (2005). „Popular Music”. Popular Music, The Key Concepts. London, New York: Routledge. стр. 204; 97.