Prisluškivanje
 | Upravo ovako su izgledali prvi članci nekih sada iskusnih vikipedijanaca. Početnik treba samostalno ili uz pomoć drugih korisnika da, nakon što se upozna sa osnovama uređivanja, članak sredi kako bi se uklopio u stotine hiljada postojećih članaka. Možete da zatražite pomoć na Trgu ili se obratite za pomoć nekom od članova Vikiprojekta početnički članci. Ako imate pitanja, nedoumice i predloge, koristite stranicu za razgovor. Članak je označen ovim šablonom 19. 02. 2025. Ako ne bude ispravljen nakon sedam dana, biće premešten u prostor nacrta, na korisničku podstranicu ili izbrisan. |
Prisluskivači su uređaji koji se koriste za tajno ili nezakonito praćenje i presretanje komunikacija. Njihova upotreba često izaziva etičke, pravne i sigurnosne dileme, jer omogućavaju neovlašćeno slušanje telefonskih razgovora, praćenje internetske aktivnosti ili čak presretanje drugih oblika privatne komunikacije. Iako se prisluskivači koriste u legitimnim slučajevima poput istražnih aktivnosti, često se povezuju s kriminalnim radnjama i špijunažom.
Istorija prisluskivača Korišćenje uređaja za presluškivanje može se pratiti unazad nekoliko decenija. Prvi prisluskivači pojavili su se početkom 20. veka, a jedan od najpoznatijih događaja u istoriji korišćenja ovih uređaja bila je "Watergate" afera iz 1972. godine. U ovom slučaju, članovi američke administracije su koristili prisluskivače kako bi pratili političke rivale, što je dovelo do političkog skandala koji je završio smenom predsednika Richarda Nixona.
Vrste prisluskivača Postoji nekoliko vrsta prisluskivača, od kojih se najčešće koriste:
Telefonski prisluskivači – Ovi uređaji omogućavaju praćenje telefonskih razgovora. Najčešći oblici uključuju fizičko postavljanje uređaja na telefon, kao i digitalne verzije koje presreću signal sa mobilnih telefona ili VoIP sistema.
Prisluskivači za računare – Ovi uređaji ili programi prate internet aktivnost korisnika, beležeći svaki pritisak na tastaturu, kao i sve aktivnosti na mreži. Keyloggjeri, specijalizovani programi koji beleže svaki pritisak tastera na tastaturi, predstavljaju najpoznatiji oblik ove vrste prisluskivača.
Slušni uređaji (bugs) – Ovi uređaji omogućavaju praćenje zvuka u određenim prostorijama. Postavljaju se diskretno u prostorije koje se žele nadzirati, kao što su kancelarije ili sobe za sastanke.
GPS prisluskivači – Uređaji koji se postavljaju na vozila ili lične predmete kako bi pratili lokaciju osobe ili objekta u realnom vremenu. Ovi uređaji se koriste u policijskim istragama, ali i u nezakonitim aktivnostima.
Legalna i ilegalna upotreba Prisluskivači imaju širok spektar primena, od kojih su mnoge zakonske i etičke utemeljene. Na primer, u mnogim zemljama, obavještajni organi, policija i druge državne institucije koriste prisluskivače u okviru zakonskih istražnih procedura, uz prethodno odobrenje suda. U takvim slučajevima, prisluskivanje je regulisano zakonom i mora se koristiti samo u specifičnim okolnostima.
Međutim, upotreba prisluskivača bez odgovarajuće dozvole ili u lične svrhe (npr. praćenje partnera, krađa informacija ili špijunaža) je nezakonita i može dovesti do ozbiljnih pravnih posledica. Korišćenje ovih uređaja za ilegalno prikupljanje informacija smatra se kršenjem prava na privatnost i može biti kažnjeno zatvorskim kaznama.
Uticaj na privatnost Jedan od glavnih problema sa prisluskivačima jeste njihov uticaj na pravo na privatnost. U savremenom društvu, u kojem je privatnost svakodnevno ugrožena napredovanjem tehnologije, prisluskivači postavljaju ozbiljna pitanja u vezi sa zaštitom ličnih podataka i slobodama građana. Mnoge države su stvorile regulative koje omogućavaju građanima da se zaštite od neovlašćenog prikupljanja njihovih podataka, ali i dalje postoji velika zabrinutost zbog mogućnosti da tehnološke kompanije, obaveštajne službe ili pojedinci mogu lako da pristupe ličnim informacijama.
Zakoni i regulative Zakonodavstvo u mnogim zemljama strogo reguliše upotrebu prisluskivača. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, Zakon o privatnosti komunikacija (Wiretap Act) iz 1968. godine postavlja jasne smernice za prikupljanje informacija putem prisluskivanja. Takođe, Evropska unija je uvela direktive koje regulišu prikupljanje podataka, a zemlje članice su u obavezi da implementiraju mere zaštite privatnosti građana.
Zaključak Prisluskivači su alati koji mogu biti korisni u istražnim aktivnostima i u bezbednosnim situacijama, ali njihova upotreba bez odgovarajuće dozvole i kontrole može ozbiljno narušiti privatnost pojedinaca. Iako tehnologija nastavlja da napreduje, važno je da zakonodavne vlasti nastave da razvijaju regulative koje će balansirati između potreba za bezbednošću i očuvanjem ljudskih prava.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Wiretap Act (1968). United States Department of Justice.
- European Union. Directive 95/46/EC on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data.
- The Watergate Scandal (2020). History.com.
- The Electronic Communications Privacy Act (“ECPA”)
- Pravno gledano prisluskivanja sa prisluskivacima.
- Hacking, E. (2019). Technological Ethics and Surveillance. Cambridge University Press.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
