Quercylurus
| Quercylurus Временски распон: средњи Олигоцен
| |
|---|---|
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Породица: | †Nimravidae |
| Потпородица: | †Dinailurictinae |
| Род: | †Quercylurus Ginsburg, 1979 |
| Типска врста | |
| Quercylurus major Ginsburg, 1979
| |
| Врсте | |
| |
Quercylurus (Керсилурус — „мачка из Керсија”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Dinailurictinae унутар изумрле породице Nimravidae, који је у периоду средњег Олигоцена настањивао подручје Европе.
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог рода води поријекло од:
- бивше француске регије Керси (фран. Quercy),
- и старогрчке ријечи аилоурос (стгрч. αἴλουρος), која значи мачка.
Назив врсте Quercylurus major у преводу значи „велика мачка из Керсија”.
Опис
[уреди | уреди извор]Врста Quercylurus major је по величини достизала димензије данашњег мрког медвједа,[1] те је можда чак била и један од највећи представника породице Nimravidae. У просјеку је тежила 300 до 400 kg, достизале дужину до 3 m и висину у леђима до 1 m. Имала је кратку лобању, дуге очњаке и мишићаве ноге. Врста Quercylurus major се кретала плантиградно.[1]
Понашање и палеоекологија
[уреди | уреди извор]Врста Quercylurus major је била предатор који је свој плијен вребали из засједе, слично данашњим мачкама. Такође је могла да се пење на дрвеће и да одатле вреба плијен.
Систематика
[уреди | уреди извор]Класификација
[уреди | уреди извор]| Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
|---|---|---|
| †Q. major (Ginsburg, 1979) |  Француска Шпанија
|
28,82 до 27,24 мил. год. |
Филогенија
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Quercylurus.[3][4][5]
| Feliformia |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.png){kind=small}
.jpg){kind=small}
Временска распрострањенст
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Jordi Agusti and Mauricio Anton: Mammoths, Sabertooths, and Hominids 65 million years of Mammalian Evolution in Europe, Columbia University Press, 2002, pp.81-83
- ^ Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution (PDF). New York: W. H. Freeman and Company. стр. 1—698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
- ^ Peigne, Stéphane (мај 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x.
- ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911
. PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812.
- ^ Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750 . doi:10.7717/peerj.1658.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ginsburg L.: Révision taxonomique des Nimravini (Carnivora Felidae) de l'Oligocène des Phosphorites du Quercy. Bulletin du Muséum national d'Histoire naturelle, 1979, 4e sér. (1), C (1): 35-49, 12 fig.
- Jordi Agusti and Mauricio Anton: Mammoths, Sabertooths, and Hominids 65 million years of Mammalian Evolution in Europe, Columbia University Press, 2002, pp. 81–83
