Пређи на садржај

Receptor retinoinske kiseline

С Википедије, слободне енциклопедије
Receptor retinoinske kiseline alfa
PDB: 1dkf
Identifikatori
SimbolRARA
Entrez5914
HUGO9864
OMIM180240
RefSeqNM_000964
UniProtP10276
Ostali podaci
LokusHromozom 17 q12
Receptor retinoinske kiseline beta
PDB: 1dsz
Identifikatori
SimbolRARB
Entrez5915
HUGO9865
OMIM180220
RefSeqNM_000965
UniProtP10826
Ostali podaci
LokusHromozom 3 p24
Receptor retinoinske kiseline gama
PDB: 3lbd
Identifikatori
SimbolRARG
Entrez5916
HUGO9866
OMIM180190
RefSeqNM_000966
UniProtP13631
Ostali podaci
LokusHromozom 12 q13

Receptor retinoinske kiseline (RAR) je tip nuklearnih receptora[1][2] koji su aktivirani sa sva-trans retinoinskom kiselinom i 9-cis retinoinskom kiselinom.[3] Postoje tri receptora retinoinske kiseline: RAR-alfa, RAR-beta, i RAR-gama. Njih kodiraju RARA, RARB, i RARG geni, respektivno. Svaka receptorska izoforma ima nekoliko varijanti alternativnog spajanja (engl. splicing): dve- za alfa, četiri- za beta, i dve- za gama.

Kao i kod drugih tip II nuklearnih receptora, RAR se heterodimerizuje sa RXR i u odsustvu liganda, RAR/RXR dimer se vezuje za elemente hormonskog odgovora u kompleksu sa korepresor proteinom.[4] Vezivanje agonist liganda na RAR dovodi do disociacije korepresora i regrutovanja koaktivator proteina koji promovišu transkripciju nizvodnog ciljnog gena u iRNK, i istovremeno translaciju proteina.

  1. ^ Germain P, Chambon P, Eichele G, Evans RM, Lazar MA, Leid M, De Lera AR, Lotan R, Mangelsdorf DJ, Gronemeyer H (2006). „International Union of Pharmacology. LX. Retinoic acid receptors”. Pharmacol Rev. 58 (4): 712—25. PMID 17132850. doi:10.1124/pr.58.4.4. 
  2. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1496. ISBN 9780471193500. 
  3. ^ Allenby G, Bocquel MT, Saunders M, Kazmer S, Speck J, Rosenberger M, Lovey A, Kastner P, Grippo JF, Chambon P, Levin AA (1993). „Retinoic acid receptors and retinoid X receptors: interactions with endogenous retinoic acids”. Proc Natl Acad Sci USA. 90 (1): 30—4. PMID 8380496. doi:10.1073/pnas.90.1.30. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]