SD 50 (bomba)
| SD 50 | |
|---|---|
 | |
| Тип | Fragmentaciona bomba |
| Место порекла |  Nacistička Nemačka |
| Употреба | |
| Корисници | Luftwaffe |
| Ратови | Drugi svetski rat |
| Производња | |
| Варијанте | Tip I Tip II |
| Спецификације | |
| Тежина | 55 kg (121 lb) |
| Дужина | 1,09 m (3 ft 7 in) |
| Пречник | 203 mm (8 in) |
| Бојева глава | TNT |
| Бојева глава weight | 164 kg (362 lb) [1] |
SD 50 je fragmentirana eksplozivna bomba sa debelim zidovima koju je koristila Luftvafe tokom Drugog svetskog rata.
Istorija
[уреди | уреди извор]Druga najkorišćenija kategorija bombi bila je SD serija i to su bile visokoeksplozivne bombe, ali sa debljim kućištima, što je značilo da je njihov odnos punjenja i težine bio samo 30 do 40% njihove ukupne težine. Na prvi pogled, bilo ih je teško razlikovati od SC serije bombi, ali ove dve serije su bile označene različitim bojama: SC serija je imala žute repne pruge, dok je SD serija imala crvene repne pruge. Bombe u ovoj seriji bile su: SD 1, SD 1 FRZ, SD 2, SD 10 A, SD 10 FRZ, SD 10 C, SD 15, SD 50, SD 70, SD 250, SD 500, SD 1400 i SD 1700. Broj u oznaci bombe odgovarao je približnoj težini bombe. [2]
Serija SD je prvenstveno korišćena u dve uloge koje su bile određene tipom upaljača i pribora postavljenim na bombu. Prva je fragmentaciona bomba sa trenutnim upaljačem, pa zbog toga je ta bomba namenjena da eksplodira iznad zemlje, tako da u tom trenutku od eksplozije kućišta fragmentacione bombe dolazi do rasturanja velike količine fragmenata koji pri tom uništavaju živu silu neprijatelja kao i neoklopljena vozila. Druga uloga je bila uloga opšte namene to jest kao klasična bomba. U ovoj ulozi, bombe su bile opremljene upaljačima sa vremenskim odlaganjem koji je detonirao bombu nakon što je probila metu i uništila je kombinacijom njenog praska i fragmenata. [2]
Dizajn
[уреди | уреди извор]Telo SD 50 je sastavljeno od jednog komada livenog gvožđa i mašinski obrađene čelične konstrukcije. Telo je imalo jedan poprečni džep za osigurače odmah ispred horizontalnog nosača. Oko nosa bombe često se nalazio kopfring - metalni prsten, trouglastog poprečnog preseka, dizajniran da spreči prodor u zemlju. Pored kopfringa, mogao bi se dodati i adapter protiv rikošeta za protivbrodsku upotrebu ili dinort štap od 61 cm (2 ft) da bi se dobila detonacija pre penetracije za uništavanje pišadije. SD 50 je napunjen kroz bazu i bio je opremljen repnim sklopom tipa 1 ili tipa 2. Tip 1 je imao adapter od livene legure sa rebrima od čeličnog lima, dok je Tip 2 bio jednodelni sklop napravljen od livene legure magnezijuma. Može biti vertikalno ili horizontalno okačen u odeljku za bombe ili horizontalno postavljen na čvrstu tačku krila ili trupa. SD 50 je bio obojen tamno zelenom bojom, a repni konus je bio prugast crvenom bojom. [1]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Galerija slika
[уреди | уреди извор]-
Prsten za bojevu glavu. -
Prstenovi protiv rikošeta. -
Dinort štapovi.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б United States War Office (1953). German explosive ordnance : (bombs, fuzes, rockets, land mines, grenades and igniters). United States Government Printing Office. OCLC 713755660.
- ^ а б Visingr, Lukáš. „Německé letecké bomby: Smrticí arzenál Luftwaffe”. Vojsko.net (на језику: чешки). Приступљено 2019-03-07.