SMA*
SMA* ili Pojednostavljeno memorijsko ograničenje A* je najkraći put algoritma zasnovan na A* algoritmu. Glavna prednost SMA* je da koristi ograničenu memoriju, dok algoritam A* treba eksponencijalnu memoriju. Sve ostale karakteristike SMA* su nasleđene od A*.
Proces
[уреди | уреди извор]Kao A*, obilazi odgovarajuće grane prema heuristici. Ono sto razlikuje SMA* je to da odseca čvorove čiji razvoj nije obećavajući. Ovaj pristup omogućava algoritmu da pretraži grane i da se vrati u prethodni čvor kako bi pretražio ostale grane.
Proširivanje i odsecanje čvorova je vođeno dvema vrednostima za svaki čvor. Čvor čuva vrednosti i uzima u obzir vrednosti puteva kroz čvor. Prioritet je veći za nižu vrednost. Kao u A* ova vrednost je inicijalizovana na , ali će biti ažurirana u skladu sa promenama. Potpuno prošireni čvor će imati vrednost koliku i naslednici. Pored toga, čvor skladišti vrednost zaboravljenih naslednika. Ta vrednost je obnovljena ako zaboravljeni naslednici nisu obećavajući.
Svojstva
[уреди | уреди извор]SMA* ima sledeća svojstva:
- Radi kao istraživač, kao A*.
- Potpuno je ako je dozvoljena memorija dovoljna za skladištenje najuprošćenijeg rešenja.
- Optimalno je ako je dozvoljena memorija dovoljna za skladištenje najuprošćenijeg optimalnog rešenja, inače će vratiti najbolje rešenje koje se uklapa u okvir dozvoljene memorije.
- Izbegava ponavljanje stanja sve dok je memorija omogućena.
- Koristi sve raspoložive memorije.
- Proširenjem memorije će se ubrzati izvršavanje algoritma.
- Kada je na raspolaganju toliko memorije da staje celo stablo pretrage, izvršavanje ima optimalnu brzinu.
Implementacija
[уреди | уреди извор]Implementacija SMA* je slična onoj od A*, jedina razlika je u tome što ne ostavlja prostor s leva, menja čvorove sa najvećom vrednosti. Pošto se ti čvorovi brišu, SMA* takođe mora da zapamti najbolje zaboravljeno dete i čvora roditelja. Kada se istraže svi putevi do tog zaboravljenog puta, put se regeneriše.[1]
Pseudo kod:
function SMA-star(problem): path
queue: set of nodes, ordered by f-cost;
begin
queue.insert(problem.root-node);
while True do begin
if queue.empty() then return failure; //there is no solution that fits in the given memory
node := queue.begin(); // min-f-cost-node
if problem.is-goal(node) then return success;
s := next-successor(node)
if !problem.is-goal(s) && depth(s) == max_depth then
f(s) := inf;
// there is no memory left to go past s, so the entire path is useless
else
f(s) := max(f(node), g(s) + h(s));
// f-value of the successor is the maximum of
// f-value of the parent and
// heuristic of the successor + path length to the successor
endif
if no more successors then
update node-s f-cost and those of its ancestors if needed
if node.successors ⊆ queue then queue.remove(node);
// all children have already been added to the queue via a shorter way
if memory is full then begin
badNode := shallowest node with highest f-cost;
for parent in badNode.parents do begin
parent.successors.remove(badNode);
if needed then queue.insert(parent);
endfor
endif
queue.insert(s);
endwhile
end
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Russell, S. (1992). „Efikasni metodi pretrage ograničene memorije”. Ур.: Neman, B. Zbornik desete evropske konferencije o Veštačkoj inteligenciji. Beč, Austria: John Wiley i Sons, Njujork, NY. стр. 1—5. CiteSeerX: 10
.1 .1 .105 .7839.