Жагањ
Жагањ пољ. Żagań | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Војводство | Војводство лубушко |
Основан | у XII веку |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 26.653 |
— густина | 660,05 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 37′ 00″ С; 15° 19′ 00″ И / 51.616667° С; 15.316667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 40,38 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Славомир Јан Ковал |
Поштански број | од 68-100 до 68-103 |
Позивни број | +(48) 68 |
Регистарска ознака | FZG |
Веб-сајт | |
http://www.um.zagan.pl |
Жагањ (пољ. Żagań, нем. Sagan, чеш. Záhaň, лат. Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.
Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.
По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.
Жагањ је и седиште истоимене општине.
Структура површине
[уреди | уреди извор]По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:
- пољопривредна површина: 14%
- шуме: 48%
Град чини 3,53% површине повјата.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.[1]
2002. | 2011. | 2012. |
---|---|---|
26.781[1] | 26.791[1] | 26.653 |
Историја
[уреди | уреди извор]По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.
У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.
Жагањ је статус града добио 1285. године.
Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.
Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.
Привреда
[уреди | уреди извор]У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.
Спорт
[уреди | уреди извор]Спортски клубови у граду су:
- ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
- WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
- Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
- Бубр Жагањ (KS Bóbr Żagań)
Туристичке атракције
[уреди | уреди извор]- манастирски комплекс Августоваца
- манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
- барокни компллекс замка (1670—1686)
- мостови (1803—1804)
- црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
- црква светог Духа (1701—1702)
- остаци градских бедема (XIV-XVI век)
Култура
[уреди | уреди извор]- Биоскоп Pałac (Замак)
- Замак Културе
Образовање
[уреди | уреди извор]Основне школе:
- Основна школа бр. 1
- Основна школа бр. 2
- Основна школа бр. 3
- Основна школа бр. 4
- Основна школа бр. 5
- Основна школа бр. 7
Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:
- Државна гимназија бр. 1
- Државна гимназија бр. 2
Средње школе:
- Општа Гимназија
- Удружење Механичких школа
- Удружење Текстилно-трговачких школа
Познате особе из Жагња
[уреди | уреди извор]- Франц Лист - мађарски композитор, два пута је боравио у граду,
- Алберхт фон Валенштејн - чешки племић,
- Вацлав Лобковиц - жагањски кнез,
- Пјотр Битрон - жагањски кнез,
- Свети Јан Капистран
- Јан Кеплер - немачки астроном
- Луј XVIII,
- Оноре де Балзак,
Име
[уреди | уреди извор]До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20. века.
Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „POLAND: lubuskie”.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Интернет презентација града (језик: пољски)
- DEKORGRAF-Слике града (језик: пољски)