Пређи на садржај

Salmeterol

С Википедије, слободне енциклопедије
Salmeterol
Klinički podaci
Prodajno imeAeromax, Arial, Astmerole, Salmetedur
Drugs.comMonografija
Način primeneRespiratorno (inhalacija)
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije5,5 h
Identifikatori
CAS broj89365-50-4 ДаY
ATC kodR03AC12 (WHO)
PubChemCID 5152
IUPHAR/BPS559
DrugBankDB00938 ДаY
ChemSpider4968 ДаY
KEGGC07241 ДаY
ChEMBLCHEMBL1263 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC25H37NO4
Molarna masa415,566
  • OCC1=C(O)C=CC(=C1)C(O)CNCCCCCCOCCCCC1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C25H37NO4/c27-20-23-18-22(13-14-24(23)28)25(29)19-26-15-7-1-2-8-16-30-17-9-6-12-21-10-4-3-5-11-21/h3-5,10-11,13-14,18,25-29H,1-2,6-9,12,15-17,19-20H2 ДаY
  • Key:GIIZNNXWQWCKIB-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja755—765 °C (1.391—1.409 °F)

Salmeterol je organsko jedinjenje, koje sadrži 25 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 415,566 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 16
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 4,3
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -7,0
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 82,0
  1. ^ Salpeter SR, Buckley NS, Ormiston TM, Salpeter EE: Meta-analysis: effect of long-acting beta-agonists on severe asthma exacerbations and asthma-related deaths. Ann Intern Med. 2006 Jun 20;144(12):904-12. Epub 2006 Jun 5. PMID 16754916
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).