Пређи на садржај

Slobodanka Markov

С Википедије, слободне енциклопедије
Slobodanka Markov
Slobodanka Markov
Lični podaci
Datum rođenja(1945-02-24)24. februar 1945.
Mesto rođenjaGola Glava , Valjevo,  DF Jugoslavija
Datum smrti24. avgust 2021.(2021-08-24) (76 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Srbija
Naučni rad
Poljesociologija
InstitucijaUniverzitet u Novom Sadu

Dr Slobodanka Markov (Valjevo, 24. februar 1945Novi Sad, 24. avgust 2021) bila je redovna profesorka Univerziteta u Novom Sadu. Više decenija delovala je kao predavač sa fokusom na obrazovanje, sociologiju žena, ženskog preduzetništva, pitanja rodne ravnopravnosti, sociologiju omladine, sociologiju obrazovanja i preduzetnički menadžment na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Rođena je 1945. godine u Goloj Glavi kod Valjeva. Diplomirala je 1969. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, iz oblasti sociologije i doktorirala 1990. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu iz oblasti Sociologije rada i sociologije obrazovanja. Bila je profesor sociologije u Valjevskoj gimnaziji. Potom radila u Beogradu i Novom Sadu gde je 1977. najpre postala asistent a zatim docent, a od marta 2006. godine i redovni univerzitetski profesor.[1]

U Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu bila je više decenija angažovana na diplomskim master i doktorskim studijama, na kojima je održavala brojna predavanja i tribine na temu Metode rodnih istraživanja, Žene i društvena moć i Ekonomska uloga žena u modernom društvu.

Oblasti istraživanja su rodni fenomeni, posebno žensko preduzetništvo i preduzetništvo mladih, obrazovanje mladih. Bila je rukovodilac Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu (2008—2010).

Aktivistkinja je u ženskim nevladinim organizacijama Ženske studije i istraživanja „Mileva Marić Ajnštajn”,[2] Akademija ženskog preduzetništva i članica Ženske vlade.[3][4]

Dobitnica je Nagrade za rezultate u oblasti ravnopravnosti polova Izvršnog veća AP Vojvodine za 2010. godinu.

Objavljeni radovi

[уреди | уреди извор]

Objavila je tri knjige, dva udžbenika i preko sedamdeset radova u domaćim i stranim publikacijama.

  • Markov, S., Stanković, F. ured.(2008) Univerzitet i preduzetništvo, Univerzitet u Novom Sadu - UNESCO katedra za studije preduzetništva, Novi Sad, str. 183.
  • Milojević, I., Markov, S. (2008) Gender, militarism, and the view of the future: student's views on the introduction of the civilian service in Serbia, Journal of Peace Education, Routledge - ISSN 1740 - 0201, pp. 175 – 191.
  • Markov S. (2007) Promene u obrazovnoj strukturi stanovništva Vojvodine, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 122, str. 87 - 104.
  • Markov S. (2006) Gender Inequalities within the Academic Elite, Gender Studies, vol. 1, No.5, pp. 255 – 267, ISSN 1583 - 980X
  • Markov S. ured. (2005) Žene u Srbiji - preduzetnički izazovi , Centar za preduzeće, preduzetništvo i menadžment, Novi Sad, 2005, str. 164.
  • Markov S. ed. (2005) Women in Serbia - An Entrepreneurial Challenge, Center for Entreprise, Entrepreneurship and Management, Novi Sad, 2005, p. 169.
  • Markov S. (2005) Preduzetnice u Srbiji početkom 2000-tih, Zbornik za društvene nauke Matice srpske, br. 118/119,2005, str. 161 - 185.
  • Markov S. (2001) Pravo glasa žena CeSID, Beograd, str. 53.
  • Markov S. (1998) Women's cottage industries - a form of revitalization in village areas, in: Europaishe landfrauen auf neuen wegen, Doris Jansen, Mathilde Schmitt, eds. Universitat GH Essen, pp. 157 – 169.
  • Markov S. Stanković, F. (1995) Women in menagement and enterpreneurship in Yugoslavia, Quality of Life, Journal for Social Policy, Bucharest, N. 4, pp. 93 – 104.
  • Markov S. (1990) Promene u obrazovnoj strukturi aktivnog stanovništva Jugoslavije, Zbornik za društvene nauke Matice srpske, br. 88, str. 147 - 161.
  1. ^ „Seka Mojsilović”. Revija Kolubara. Приступљено 8. 3. 2021. 
  2. ^ „Slobodanka Markov”. Ženske studije istraživanja. Приступљено 8. 3. 2021. 
  3. ^ „Slobodanka Markov”. Ženska vlada. Приступљено 8. 3. 2021. 
  4. ^ „Slobodanka Markov”. Akademija ženskog preduzetništva. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]