Пређи на садржај

Natrijum oksalat

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Sodium oxalate)
Dinatrijum oksalat
Dinatrijum oksalat
Nazivi
Drugi nazivi
Oxalic acid, disodium salt
Sodium ethanedioate
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.000.501
RTECS K11750000
Svojstva
Na2C2O4
Molarna masa 133,99914 g/mol
Gustina 2,34 g/cm3
3.7 g/100 ml (20 °C)
6.25 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost nerastvorno u alkoholu
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja Oxford MSDS
Harmful Xn
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Natrijum oksalat je so natrijuma sa oksalnom kiselinom. Molekulska formula je Na2C2O4. Pripada grupi oksalata.

Natrijum oksalat je bezbojni prah koji nije higroskopan, i koji je umjereno rastvaran u vodi. U etanolu i sličnim organskim rastvaračima se gotovo nimalo ne rastvara.

Natrijum oksalat se može dobiti reakcijom sode i oksalne kiseline:

U industrijskim količinama se može praviti iz natrijum formijata pri temperaturi od 360 °C:

Javlja se u velikim količinama i kao nusprodukt industrijske proizvodnje aluminijum hidroksida. ("Tonerdehidrat").

Može se upotrijebiti za standardizaciju rastvora kalijum permanganata, koji se upotrebljava kod titracija. Iz njega se može dobiti i natrijum-gvožđe(III) oksalat koji se koristi pri galvanizaciji. Upotrebljava se i u pirotehnici, jer boji plamen u žuto/narandžastu boju. U metalurgiji je našao primjenu kod prerade rude vanadijuma (prijelaz vanadijum pentoksida u natrijum vanadat). Takođe se koristi kao pomoćni materijal u tekstilnoj industriji i kao dodatak specijalnim cementima.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]