Пређи на садржај

Soja sos

С Википедије, слободне енциклопедије
Соја сос
Soja sos se pravi od zrna soje

Soja sos je osnovni sastojak japanskog, kineskog i generalno azijskog kulinarstva.[1][2] Soja sos je začin napravljen od fermentisane mase prokuvanih zrna soje, žitarica, slanog vodenog rastvora i Aspergillus oryzae ili Aspergillus sojae plesni.[3] Soja sos u svom sadašnjem obliku potiče iz Kine, u kojoj je napravljen u 2. veku pre nove ere.[4][5][6][7] Iz kine se proširio po istočnoj i jugoistočnoj Aziji, gde se koristi za kuvanje i kao začin.[8]

Postoji izvesna sličnost u stvaranju soja sosa i vina. Sličnost između sosa i vina je što se oba prave procesom vrenja, a u staroj Kini sos predstavlja namirnicu koja je obavezno dobijena fermentacijom. Najraniji zapis u literaturi o sosu od mesa je iz „Knjige pesama“ (11. – 6. vek p. n. e.), na osnovu čega se može zaključiti da sos od mesa nastaje u periodu 11. – 6. veka p. n. e., a verovatno i ranije. Pravljenje sosa u Kini se razvija paralelno sa pravljenjem vina i pečenjem grnčarije, i verovatno nastaje još u praistorijskom periodu, te ostvaruje kontinuitet sve do savremenog doba.[1][9] and Pujiang Wushi Zhongkuilu (浦江吳氏中饋錄)[10]

Poput mnogih slanih začina, soja sos je prvobitno bio način da se proteže so, istorijski skupa roba. Tokom dinastije Džou u drevnoj Kini, fermentisana riba sa solju je korišćena kao začin u koji je soja bila dodata tokom procesa fermentacije.[5] Do vremena Dinastije Han, to je bilo zamenjeno receptom za pastu od soje i njenim nusproduktom soja sosom, u kojima je soja glavni sastojak,[6][7] dok se sos sa fermentisanom ribom zasebno razvio u riblji sos.[11]

Sinolog iz 19. veka, Samjuel Vels Vilijams je pisao da se u Kini, najbolji soja sos „pravi kuvanjem zrna dok ne omekšaju, uz dodavanje jednake količine pšenice ili ječma, i ostavljanjem mase da se fermentira; nakon toga se doda deo soli i tri puta toliko vode, a cela smesa se ostavi dva ili tri meseca, nakon čega se tečnost presuje.”[12]

Pravljenje sosa je jednostavno poput pravljenja vina. Mikroorganizami koji se koriste za fermentaciju soja sosa – iz serije Aspergillus oryzae (vrsta gljivica), Zygosaccharomyces rouxii (vrsta kvasca) i Lactobaccilus su vrlo uobičajeni i ima ih svuda u prostoru. Način spravljanja sosa od mesa je vrlo jednostavan – u glinenoj posudi se pomeša meso sa žitom, kvascem i vinom, i ostavi da odstoji nešto duže od sto dana. Varijacije se obično dešavaju kao rezultati različitih metoda i trajanja fermentacije, različitih odnosa vode i soli, čak i dodavanjem drugih začina.[13]

Soja i pšenica sa kulturama Aspergillus sojae koje pospešuju vrenje sosa

Soja je mahunarka koje sadrže izoflavone – supstance koje imaju slične efekte kao estrogen, dominantni ženski hormon. Soja je takođe dobar izvor proteina. Kada se jede u većim količinama kao deo obroka, soja može da pomogne u snižavanju nivoa holesterola. Međutim, broj zrna soje koji se koristi da bi se dobila jedna porcija soja sosa je mali.

Soja sos sadrži malu količinu pšenice, koja je pečena i potom drobljena da pomogne proces fermentacije. Ljudi koji su alergični na pšenicu ili koji imaju gluten-netoleranciju treba da izbegavaju soja sos. Zato je nedavno počela proizvodnja soja sosa za one alergične na pšenicu. Napravljen je sa pirinčem.

Soja sos može da sadrži veliku količinu natrijuma po obroku – 920 mg ili 38% maksimalnog dnevnog unosa natrijuma u odnosu na 2.400 mg. Predlaže se da gornja granica unosa natrijuma bude 1.500 mg.

Antioksidativna svojstva

[уреди | уреди извор]

Studija iz 2005. godine je utvrdila da je soja sos bogat određenim flavonima, prirodnim antioksidansima. Prirodni antioksidansi štite telo od oštećenja usled dejstva slobodnih radikala. Slobodni radikali mogu ubrzati proces starenja, kao i potencijalno povećavati rizik od razvoja srčanih bolesti ili raka. Zaključeno je da su antioksidansi u soja sosu pomogli u smanjenju efekata upale, kao i bolju ukupnu proizvodnju želudačne kiseline, na taj način soja sos pomaže i sa varenjem. Pored toga, pronađena su antimikrobna svojstva soja sosa, koja mogu da budu efikasna u zaštiti organizma od nekih bakterija.

Boca blagog soja sosa

Hranljiva vrednost

[уреди | уреди извор]

Kada se tokom kuvanja doda u jelo odgovarajuća količina soja-sosa, on ne samo da pojačava ukus hrane već i daje lepu boju jelu. Soja-sos sadrži izo-retinol koji smanjuje holesterol u krvi, te sprečava pojavu kardio-vaskularnih oboljenja. Takođe, pospešuje stvaranje prirodnih antioksidanasa u organizmu. Pomaže u ublažavanju oštećenja izazvanih prisustvom slobodnih radikala u telu, a njegova efikasnost je 10 puta veća od antioksidanasa kakvi su vitamini C i E. Mala količina soja-sosa sprečava loš uticaj slobodnih radikala na naše telo kao jedna čaša crnog vina. Osim amino-kiselina, soja-sos u sebi sadrži i prirodni šećer, aril i so. Od vitamina tu su A, B1, B2, B6 i B12, C, D, E, biotin, beta-karoten, folna kiselina, minerali Ca, Mg, Fe, Se, K, P, itd…Smatra se da je prisustvo ovih minerala, a naročito selena, sprečava nastanak i razvoj tumora.

Porcija od 100ml soja sosa sadrži:

  1. 60 kalorija
  2. 0,1g masti
  3. 5,57g ugljenih hidrata
  4. 0,8g vlakana
  5. 10,51g proteina
  6. 6g natrijuma[14]
  1. ^ а б „Soy sauce recipes”. BBC. „...soy sauce (or soya sauce) forms a basic ingredient in East Asian cooking. 
  2. ^ „Summer salads: Salmon and soba noodles recipe”. The Guardian. „For the marinade; 1 tbsp soya sauce 
  3. ^ Leboffe, Michael; Pierce, Burton (30. 07. 2006). Microbiology Laboratory Theory and Application (2nd изд.). стр. 317. ISBN 9780895827081. 
  4. ^ „Soy Sauce, China's Liquid Spice”. www.flavorandfortune.com. Архивирано из оригинала 08. 11. 2016. г. Приступљено 7. 11. 2016. 
  5. ^ а б 調料文化:醬油的由來
  6. ^ а б Hsing-Tsung, Huang (2000). Joseph Needham: Science and Civilisation in China, Vol.6, Part 5. Cambridge University Press. стр. 346. ISBN 978-0521652704. 
  7. ^ а б Hsing-Tsung, Huang (2000). Joseph Needham: Science and Civilisation in China, Vol.6, Part 5. Cambridge University Press. стр. 358—359. ISBN 978-0521652704. 
  8. ^ Tanaka, Norio. "Shōyu: The Flavor of Japan," Архивирано 2009-02-26 на сајту Wayback Machine The Japan Foundation Newsletter Vol. XXVII, No. 2 (January 2000), p. 2.
  9. ^ 林洪. 山家清供. 
  10. ^ 浦江吴氏. 浦江吳氏中饋錄. 
  11. ^ Kurlansky, Mark (2002). Salt: A world history. New York: Walker and Co. стр. 20. ISBN 978-0-8027-1373-5. 
  12. ^ Williams, Samuel Wells (1848), The Middle Kingdom: A Survey of the Geography, Government, Education, Social Life, Arts, Religion, &c. of the Chinese Empire and Its Inhabitants, 2 vol. Wiley & Putnam
  13. ^ Soja sos sastav, upotreba, kalorije, recepti
  14. ^ Poreklo soja sosa

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]