Шпанска грозница

Призор из војне болнице са болесницима од шпанске грознице (Форт Рајли (Канзас), Камп Фанстон)

Шпанска грозница или Шпански грип је била једна од најсмртоноснијих пандемија у историји човечанства. Појавила се при крају Првог светског рата (јануар 1917 – децембар 1920), и у три таласа се ширила Земљом. Она је прва од две пандемије узроковане вирусом инфлуенце А H1N1. Према новијим проценама, трећина светске популације је била инфицирана и имала је клинички испољену болест (око петсто милиона људи), а умрло је око педесет милиона људи. Дакле, шпанска грозница је однела пет пута више живота него Први светски рат. Проучавање шпанске грознице можда може донети резултате који ће помоћи да се избегне појава неке нове смртоносне пандемије.

Симптоми

Жртве шпанске грознице увелико су патиле. Неколико сати након осећања првих симптома, јављали су се екстремни умор, грозница и главобоља, а жртве би помодриле. Понекад би плава боја постала толико изражена да је било тешко одредити оригиналну боју коже пацијента. Пацијенти би имали тако снажан кашаљ да су неки покидали чак и своје трбушне мишиће. Пена и крв су навирали из уста и носа. Неки су крварили и из ушију, неки повраћали, а други нису могли контролисати своје понашање, мокрење или дефекацију. Шпанска грозница погодила је свет тако нагло и тешко да су многе од њених жртава умрле у року од неколико сати од првог симптома. Неки су умрли дан или два након што су схватили да су болесни. Озбиљност ове грознице била ја алармантна. Људи су широм света били забринути да ће погодити и њих. Неки градови наредили су свима да носе маске. Пљување и кашљање у јавности је било забрањено. Затворене су школе и позоришта, а ограничена масовнија окупљања.

Историја

Графикон морталитета у Северној Америци и Европи током 1918-19

Први талас пандемије шпанске грознице започео је у пролеће 1918. За њим су уследила два таласа која су однела највећи број живота. Други пандемијски талас започео је у јесен 1918, а трећи у зиму 1919. Географска локација прве појаве пандемичног вируса није позната, а постоји мишљење да је болест названа шпанском због тога што Шпанија није била учесник рата, те се о болести од самог почетка отворено писало у штампи, за разлику од других земаља где је била присутна јака цензура. Података о броју оболелих и умрлих у нашој земљи током шпанске грознице има мало, чему су узрок сложене ратне околности и стварање нове државе управо у времену када је болест била присутна. Међутим, готово сигурно је болест узела велики данак, као и у другим европским државама. Болест се јавила код српских војника у априлу на Крфу, а у јулу на Солунском фронту.

Пре почетка шпанске грознице, а од 1890. године, сматрало се да инфлуенцу изазива Haemophilus influenzae (Пфајферов бацил). Пфајфер је ову бактерију пронашао током пандемије инфлуенце 1889–1890. године. Током трајања шпанске грознице јавља се сумња у погледу тачности навођења Пфајферовог бацила као етимолошког узрочника инфлуенце. Петог октобра 2005. објављено је да је реконструисан, односно практично поновно оживљен узрочник шпанске грознице. Реконструкцију су извели научници из Си Ди Сија (Centers for Disease Control and Prevention) из Атланте, у сарадњи са научницима Института за Патологију америчке војске и Mount Sinai School of Medicine. Научници се надају да ће детаљним проучавањем вируса шпанске грознице у потпуности изучити основу вируленције и патогености вируса инфлуенце. Велика пажња је усмерена на ова изучавања због глобалног страха да би актуелни птичији грип, изазван вирусом инфлуенце А (H5N1), могао изазвати пандемију попут оне 1918–1919. године. Упоређивањем вируса шпанске грознице и актуелног вируса птичијег грипа настоје се извући закључци о томе колико је близу или далеко вирус птичијег грипа од пандемичне способности.

Научници сматрају да готово засигурно реконструисани вирус шпанске грознице не би изазвао болест таквих размера као 1918. године у случају изласка из лабораторије. Разлог томе је глобални имунитет који је створен контактом са H1N1 вирусима инфлуенце.

Шпанска грозница у Србији

Историографи у Србији су деценијама уназад истраживачку пажњу усмеравали ка разоткривању велова заборава са славних ратних победа и политичких и дипломатских напора, запостављајући бројне аспекте друштвене историје у које спадају и појаве и последице различитих болести. Уз све то, тиха смрт у кревету, од последица болести, није доживљавана као „херојска“, попут оне на ратишту. Зато јој је придавана мања пажња. Изузетак представља епидемија удружена три тифуса из прве половине 1915. године, али она је изузетак који потврђује правило. Истраживачка стремљена усмерена ка њој директно су повезана са војним, политичким и дипломатским ангажманом, са великом пажњом коју је та епидемија изазвала у свету, и активностима бројних страних лекарских мисија. Зато је ова епидемија, за разлику од епидемије шпанске грознице била тема многих радова. Ситуације се из основа променила 2020. године, када је под утицајем пандемије Ковида,  њоме, почео да се бави проф. др Владимир Кривошејев, историчар и културолог, окупљајући око себе и друге сараднике. Већ крајем те године, из штампе је изашла књига Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919 - са посебним освртом на ваљевски крај.

Истраживања која је спровео др Кривошејев указала су да, пошто је са тла Сједињених Америчких Држава стигао до француских лука, вирус шпанске грознице је „лађама француским“ доспео до егејских и јонских пристаништа, и већ је током пролећа 1918. почео да обара у постељу српске војнике на Солунском фронту. У Србију је стигао другим, копненим путевима, нешто касније, током лета. Београдске новине су 11. јула информисале читаоце да се болест која је захватила целу Европу, појавила и у Београду. Шест дана касније Београђанка Наталија Аранђеловић у свој дневник уписује: „Данас се никако не осећам добро. Грозница ме ломи, испод груди ме боли већ 4-5 дана“. Сећајући се тих дана Ваљевка Перка Спасенић је забележила: „Почела је у лето и они који су је први добили пролазили су боље јер су јели лубенице и прали главу хладном водом“.

То је био први, бенигнији талас пандемије. Други, са новим, мутираним, и знатно морталнијим сојем вируса појавио се крајем лета. По свему судећи српске и француске трупе су у пробој Солунског фронта, 15. септембра 1918. године кренуле већ заражене. У резервним болницама које су се формирале дуж линија продора, од Велеса и Штипа, па даље остајало је знатно више оболелих него рањених. Обилазећи их, др Роман Сондермајер је у свој дневник забележио да је само у Митровици регистровао 350 оболелих од грипа, од којих 150 са запаљењем плућа; умрло је више од 50 војника, 7 у последњих 24 часа. Флора Сендс се сећала да је у болници у Ћуприји сваки дан умирало 2 до 3 оболела. Из Нишке болнице је послат извештај да имају 1.400 оболелих, а да пристижу и нови. Више од 95% Француза сахрањених на тлу Србије умрло је од последица вируса, а не од метка, шрапнела или бајонета.

Оболели војницу су епидемију проширили на јужне делове Србоје, док се на северу она развијала и пре доласка ослободилаца. Наталије Аранђеловић је средином октобра у свој дневник уписала да „грдан свет умире од ове шпанске грознице“, а Ваљевка Перка Спасенић се сећала: „Пре него што су наши требали да дођу завладала је шпанска грозница у толикој мери да је по троје – четворо у кући умирало од ње, па и цела породица“.

Чувена Флора Сенд сећала се дочека ослободилаца: „Читав град је изашао на улицу; сви су клицали и пљескали, стављали су цвеће на вратове коња“. Масована окупљања без противепидемијских мера су допринели да се, концентрација вируса повећа и „сабије епидемијска крива“, те да, како је из тек ослобођеног Крагујевца известио војвода Бојовић, оболи цела армија и становништво.

Епидемија, са пуним морталним ударом је у Србији трајала кратко, од краја септембра - почетка октобра, како где, па до пред крај 1918. године. Врло брзо је достигнут колективни имунитет, али по коју цену.  Прота Милан Д. Смиљанић је у књигу умрлих цркве у Сирогојну уписао: „Ова је зараза тако брзо узела маха да су целе фамилије лежале болесне, а да нико није био здрав, да нико није имао болесницима додати воде или подложити пећ. Умирало је много. Понегде су мртви лежали са болеснима по 3-4 дана јер није имао ко да их сахрани. Често су жене саме копале раке и сахрањивале. У једну раку двоје, троје је закопавано. Понеке су куће сасвим опустеле. Пошто има много мртвих, а ова ми је књига мала, почех овако рубрике на двоје раздва­јати, да би све у овај протокол могло стати“.

Детаљна истраживања уписа у књиге умрлих из различитих делова Србије указала су да је у Србији од последица другог таласа  шпанске грознице, за само пар јесењих месеци 1918. умрло више од 3% становништва,, истина, негде и мање од 0,5 посто, али у појединим забачним руралним крајевима за пар месеци је умрло и више од 10% становништва. Укупан број жртава пандемије био је знатно више од 100.000 људи. То је бројка слична броју живота које је крајем 1914 и током прве половине 1915 однела чувена епидемија тифуса. Али не сме да се занемари да је тада било речи о три удружене тифусне болести, које су харале пола године, а 1918 се радило о само једној болести, чији је главни удар потрајао само пар месеци. Уз то, битно је да се нагласи, да је у Србији 1918. године живело знатно мање становника него на почетку 1915.

Види још

• Пандемија грипа Х1Н1 у САД 1918.

Литература

• Taubenberger, Jeffery K.; Morens, David M. (јануар 2006). „1918 Influenza: the Mother of All Pandemics”. Centers for Disease Control and Prevention. 12 (1): 15—22. PMID 16494711. doi:10.3201/eid1201.050979. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Др Алекса Савић, “Инфлуенца”, Штампарска радионица Министарства Војног, Солун, 1918.
• The American Experience, A Letter from Camp Devens, Massachusetts, 1918,(www.pbs.org/wgbh/amex/influenza)
• Др Јов. Ст. Кујачић, „Инфлуенца или грип“, Штампарија Главног Савеза Српских земљорадничких Задруга, Београд, 1931.
• “Reasearchers Reconstruct 1918 Pandemic Influenza Virus; Effort Designed to Advance Preparedness“, CDC, (www.cdc.gov), October 5, 2005
• Jamie Shreeve, “Why Revive a Deadly Flu Virus?“, The New York Times, January 29, 2006
• часопис „Vox medici“, Нови Сад, мај 2006
• Кривошејев Владимир, Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919, Нови Сад: Прометеј, 2020.
• Antonovics J, Hood ME, Baker CH (април 2006). „Molecular virology: was the 1918 flu avian in origin?”. Nature. 440 (7088): E9; discussion E9—10. Bibcode:2006Natur.440E...9A. PMID 16641950. doi:10.1038/nature04824. 
• Afkhami, Amir (2003). „Compromised Constitutions: The Iranian Experience with the 1918 Influenza Pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 77 (2): 367—392. doi:10.1353/bhm.2003.0049.  – Open access material by the Psychiatry and Behavioral Sciences at Health Sciences Research Commons.
• Afkhami, Amir (29. 3. 2012) [15 December 2004]. „Influenza”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. Fasc. 2. XIII (Online изд.). New York City: Bibliotheca Persica Press. стр. 140—143. 
• Barry JM (2004). The Great Influenza: The Epic Story of the Greatest Plague in History. Viking Penguin. ISBN 978-0-670-89473-4. 
• Barry JM (јануар 2004). „The site of origin of the 1918 influenza pandemic and its public health implications”. Journal of Translational Medicine. 2 (1): 3. PMC 340389 . PMID 14733617. doi:10.1186/1479-5876-2-3. 
• Benedict ML, Braithwaite M (2000). „The Year of the Killer Flu”. In the Face of Disaster: True Stories of Canadian Heroes from the Archives of Maclean's. New York, N.Y: Viking. стр. 38. ISBN 978-0-670-88883-2. 
• Billings M (1997). „The 1918 Influenza Pandemic”. Virology at Stanford University. Архивирано из оригинала 27. 6. 2009. г. Приступљено 1. 5. 2009. 
• Bristow, Nancy K (2012). American Pandemic: The Lost Worlds of the 1918 Influenza Epidemic. Oxford University Press. 
• „1918 Influenza: the Mother of All Pandemics”. Архивирано из оригинала 1. 10. 2009. г. Приступљено 2. 9. 2009. 
• Chandra S, Kuljanin G, Wray J (август 2012). „Mortality from the influenza pandemic of 1918-1919: the case of India”. Demography. 49 (3): 857—65. PMID 22661303. doi:10.1007/s13524-012-0116-x. 
• Collier R (1974). The Plague of the Spanish Lady – The Influenza Pandemic of 1918–19. Atheneum. ISBN 978-0-689-10592-0. 
• Crosby AW (1976). Epidemic and Peace, 1918. Westport, Ct: Greenwood Press. ISBN 978-0-8371-8376-3. 
• Crosby AW (2003). America's Forgotten Pandemic: The Influenza of 1918 (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54175-6. 
• Davis RA (2013). The Spanish Flu: Narrative and Cultural Identity in Spain, 1918. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-33921-8. 
• Denoon, Donald (2004). „New Economic Orders: Land, Labour and Dependency”. Ур.: Denoon, Donald. The Cambridge History of the Pacific Islanders. Cambridge University Press. стр. 247. ISBN 978-0-521-00354-4. 
• dos Reis M, Hay AJ, Goldstein RA (октобар 2009). „Using non-homogeneous models of nucleotide substitution to identify host shift events: application to the origin of the 1918 'Spanish' influenza pandemic virus”. Journal of Molecular Evolution. 69 (4): 333—45. Bibcode:2009JMolE..69..333D. PMC 2772961 . PMID 19787384. doi:10.1007/s00239-009-9282-x. 
• Ewald PW (1994). Evolution of infectious disease. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506058-4. 
• Fox, Maggie (29. 12. 2008). „Researchers unlock secrets of 1918 flu pandemic”. Reuters. Приступљено 2. 9. 2009. 
• Fox, Maggie (16. 6. 2010). „Swine flu shot protects against 1918 flu: study”. Reuters. 
• Galvin J (31. 7. 2007). „Spanish Flu Pandemic: 1918”. Popular Mechanics. Приступљено 2. 10. 2011. 
• Garret TA (2007). Economic Effects of the 1918 Influenza Pandemic: Implications for a Modern-day Pandemic (PDF). 
• Gladwell M (29. 9. 1997). „The Dead Zone”. New Yorker. 
• Hays JN (1998). The Burdens of Disease: Epidemics and Human Response in Western History. стр. 274. ISBN 978-0-8135-2528-0. 
• He DH, Dushoff J, Day T, Ma J, Earn DJ (2011). „Mechanistic modelling of the three waves of the 1918 influenza pandemic”. Theoretical Ecology. 4 (2): 283—288. ISSN 1874-1738. doi:10.1007/s12080-011-0123-3. 
• He D, Dushoff J, Day T, Ma J, Earn DJ (септембар 2013). „Inferring the causes of the three waves of the 1918 influenza pandemic in England and Wales”. Proceedings. Biological Sciences. 280 (1766): 20131345. PMC 3730600 . PMID 23843396. doi:10.1098/rspb.2013.1345. 
• Honigsbaum M (2008). Living with Enza: The Forgotten Story of Britain and the Great Flu Pandemic of 1918. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-21774-4. 
• Humphries, Mark Osborne (2014). „Paths of Infection: The First World War and the Origins of the 1918 Influenza Pandemic” (PDF). War in History. 21 (1): 55—81. doi:10.1177/0968344513504525. 
• Johnson NP, Mueller J (2002). „Updating the accounts: global mortality of the 1918-1920 "Spanish" influenza pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 76 (1): 105—15. PMID 11875246. doi:10.1353/bhm.2002.0022. 
• Knobler S, Mack A, Mahmoud A, Lemon S (ур.). „1: The Story of Influenza”. The Threat of Pandemic Influenza: Are We Ready? Workshop Summary (2005). Washington, D.C.: The National Academies Press. стр. 60—61. 
• Kobasa D, Jones SM, Shinya K, Kash JC, Copps J, Ebihara H, Hatta Y, Kim JH, Halfmann P, Hatta M, Feldmann F, Alimonti JB, Fernando L, Li Y, Katze MG, Feldmann H, Kawaoka Y (јануар 2007). „Aberrant innate immune response in lethal infection of macaques with the 1918 influenza virus”. Nature. 445 (7125): 319—23. Bibcode:2007Natur.445..319K. PMID 17230189. doi:10.1038/nature05495. 
• Kohn GC (2007). Encyclopedia of plague and pestilence: from ancient times to the present (3rd изд.). Infobase Publishing. стр. 363. ISBN 978-0-8160-6935-4. 
• Dorratoltaj, Narges (29. 3. 2018). Carrell, Heidi, ур. „What the 1918 Flu Pandemic Can Teach Today's Insurers”. AIR Research and Modeling Group. Приступљено 28. 5. 2019. 
• Morrisey, Carla R. (1986). „The Influenza Epidemic of 1918”. Navy Medicine. 77 (3): 11—17. 
• Noymer A, Carreon D, Johnson N (април 2010). „Questioning the salicylates and influenza pandemic mortality hypothesis in 1918-1919”. Clinical Infectious Diseases. 50 (8): 1203; author reply 1203. PMID 20233050. doi:10.1086/651472. 
• Pankhurst R (1991). An Introduction to the Medical History of Ethiopia. Trenton: Red Sea Press. ISBN 978-0-932415-45-5. 
• Patterson KD, Pyle GF (1991). „The geography and mortality of the 1918 influenza pandemic”. Bulletin of the History of Medicine. 65 (1): 4—21. PMID 2021692. 
• Philips H (2010). „The re-appearing shadow of 1918: trends in the historiography of the 1918-19 influenza pandemic”. Canadian Bulletin of Medical History. 21 (1): 121—34. PMID 15202430. doi:10.3138/cbmh.21.1.121. 
• Porras-Gallo M, Davis RA, ур. (2014). „The Spanish Influenza Pandemic of 1918–1919: Perspectives from the Iberian Peninsula and the Americas”. Rochester Studies in Medical History. 30. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-496-3. 
• Potter CW (октобар 2001). „A history of influenza”. Journal of Applied Microbiology. 91 (4): 572—9. PMID 11576290. doi:10.1046/j.1365-2672.2001.01492.x. 
• Price-Smith AT (2008). Contagion and Chaos. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-66203-1. 
• Rice GW (2005). Black November; the 1918 Influenza Pandemic in New Zealand (2nd изд.). University of Canterbury Press. ISBN 978-1-877257-35-3. 
• Simonsen L, Clarke MJ, Schonberger LB, Arden NH, Cox NJ, Fukuda K (јул 1998). „Pandemic versus epidemic influenza mortality: a pattern of changing age distribution”. The Journal of Infectious Diseases. 178 (1): 53—60. JSTOR 30114117. PMID 9652423. doi:10.1086/515616. 
• Starko KM (новембар 2009). „Salicylates and pandemic influenza mortality, 1918-1919 pharmacology, pathology, and historic evidence”. Clinical Infectious Diseases. 49 (9): 1405—10. PMID 19788357. doi:10.1086/606060.  (summary by Infectious Diseases Society of America and ScienceDaily, October 3, 2009)
• Starko, Karen M. (2010). „Reply to Noymer et al.” (PDF). Clinical Infectious Diseases. 50 (8): 1203—1204. doi:10.1086/651473. 
• Taubenberger JK, Reid AH, Janczewski TA, Fanning TG (децембар 2001). „Integrating historical, clinical and molecular genetic data in order to explain the origin and virulence of the 1918 Spanish influenza virus”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 356 (1416): 1829—39. PMC 1088558 . PMID 11779381. doi:10.1098/rstb.2001.1020. 
• Taubenberger JK, Reid AH, Lourens RM, Wang R, Jin G, Fanning TG (октобар 2005). „Characterization of the 1918 influenza virus polymerase genes”. Nature. 437 (7060): 889—93. Bibcode:2005Natur.437..889T. PMID 16208372. doi:10.1038/nature04230. 
• Taubenberger JK, Morens DM (јануар 2006). „1918 Influenza: the mother of all pandemics”. Emerging Infectious Diseases. 12 (1): 15—22. PMC 3291398 . PMID 16494711. doi:10.3201/eid1201.050979. 
• Valentine, Vikki (20. 2. 2006). „Origins of the 1918 Pandemic: The Case for France”. NPR. Приступљено 2. 10. 2011. 
• Vana G, Westover KM (јун 2008). „Origin of the 1918 Spanish influenza virus: a comparative genomic analysis”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47 (3): 1100—10. PMID 18353690. doi:10.1016/j.ympev.2008.02.003. 
• Vilensky JA, Foley P, Gilman S (август 2007). „Children and encephalitis lethargica: a historical review”. Pediatric Neurology. 37 (2): 79—84. PMID 17675021. doi:10.1016/j.pediatrneurol.2007.04.012. 
• Beiner G (2006). „Out in the Cold and Back: New-Found Interest in the Great Flu”. Cultural and Social History. 3 (4): 496—505. 
• Duncan, Kirsty (2003). Hunting the 1918 flu: one scientist's search for a killer virus (illustrated изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8748-5. 
• Humphries, Mark Osborne (јануар 2013). The Last Plague: Spanish Influenza and the Politics of Public Health in Canada. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-1044-6. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Johnson N (2006). Britain and the 1918–19 Influenza Pandemic: A Dark Epilogue. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-36560-4. 
• Johnson, Niall (2003). „Measuring a pandemic: Mortality, demography and geography”. Popolazione e Storia: 31—52. 
• Johnson N (2003). „Scottish 'flu – The Scottish mortality experience of the "Spanish flu”. Scottish Historical Review. 83 (2): 216—226. doi:10.3366/shr.2004.83.2.216. 
• Kolata G (1999). Flu: The Story of the Great Influenza Pandemic of 1918 and the Search for the Virus That Caused It. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-15706-7. 
• Little J (2007). If I Die Before I Wake: The Flu Epidemic Diary of Fiona Macgregor, Toronto, Ontario, 1918. Dear Canada. Markham, Ont.: Scholastic Canada. ISBN 978-0-439-98837-7. 
• Noymer A, Garenne M (2000). „The 1918 influenza epidemic's effects on sex differentials in mortality in the United States”. Population and Development Review. 26 (3): 565—81. PMC 2740912 . PMID 19530360. doi:10.1111/j.1728-4457.2000.00565.x. 
• Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Innes W, Daniels RS, Johnson NP (фебруар 2002). „World War I may have allowed the emergence of "Spanish" influenza”. The Lancet. Infectious Diseases. 2 (2): 111—4. PMID 11901642. doi:10.1016/S1473-3099(02)00185-8. 
• Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Johnson NP, Daniels RS (децембар 1999). „Who's that lady?”. Nature Medicine. 5 (12): 1351—2. PMID 10581070. doi:10.1038/70913. 
• Pettit D, Bailie J (2008). A Cruel Wind: Pandemic Flu in America, 1918–1920. Murfreesboro, TN: Timberlane Books. ISBN 978-0-9715428-2-2. 
• Phillips H, Killingray D, ур. (2003). The Spanish Flu Pandemic of 1918: New Perspectives. London and New York: Routledge. 
• Rice, Geoffrey W.; Palmer, Edwina (1993). „Pandemic Influenza in Japan, 1918–1919: Mortality Patterns and Official Responses”. Journal of Japanese Studies. 19 (2): 389—420. JSTOR 132645. doi:10.2307/132645. 
• Tumpey TM, García-Sastre A, Mikulasova A, Taubenberger JK, Swayne DE, Palese P, Basler CF (октобар 2002). „Existing antivirals are effective against influenza viruses with genes from the 1918 pandemic virus”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 99 (21): 13849—54. Bibcode:2002PNAS...9913849T. PMC 129786 . PMID 12368467. doi:10.1073/pnas.212519699. 

Спољашње везе

• We Heard the Bells: The Influenza of 1918 на сајту YouTube
• Nature "Web Focus" on 1918 flu, including new research
• Influenza Pandemic on stanford.edu
• The Great Pandemic: The U.S. in 1918–1919. US Dept. of HHS
• The American Influenza Epidemic of 1918–1919: A Digital Encyclopedia Largest digital collection of newspapers, archival manuscripts and interpretive essays exploring the impact of the epidemic on 50 U.S. cities (University of Michigan).
• Little evidence for New York City quarantine in 1918 pandemic. 27 Nov 2007 (CIDRAP News) Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2013)
• Flu by Eileen A. Lynch. The devastating effect of the Spanish flu in the city of Philadelphia, PA, USA
• Dialog: An Interview with Dr. Jeffery Taubenberger on Reconstructing the Spanish Flu
• The Deadly Virus – The Influenza Epidemic of 1918 US National Archives and Records Administration – pictures and records of the time
• The 1918 Influenza Pandemic in New Zealand – includes recorded recollections of people who lived through it
• Influenza 1918 "American Experience" PBS.
• An Avian Connection as a Catalyst to the 1918–1919 Influenza Pandemic
• Fluwiki.com Annotated links to articles, books and scientific research on the 1918 influenza pandemic
• Alaska Science Forum – Permafrost Preserves Clues to Deadly 1918 Flu
• Pathology of Influenza in France, 1920 Report
• Yesterday's News blog 1918 newspaper account on impact of flu on Minneapolis
• "Study uncovers a lethal secret of 1918 influenza virus" University of Wisconsin – Madison, 17 January 2007
• Spanish Influenza in North America, 1918–1919
• 1918 Influenza Virus and memory B-cells – Exposure to virus generates lifelong immune response.
• Influenza Research Database – Database of influenza genomic sequences and related information.
• Spanish Flu with rare pictures from Otis Historical Archives
• "No Ordinary Flu" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2015) a comic book of the 1918 flu pandemic published by Seattle & King County Public Health
• "Closing in on a Killer: Scientists Unlock Clues to the Spanish Influenza Virus" An online exhibit from the National Museum of Health and Medicine.
• Sources for the study of the 1918 influenza pandemic in Sheffield, UK Produced by Sheffield City Council's Libraries and Archives
• Booknotes interview with Gina Kolata on Flu: The Story of the Great Influenza Pandemic of 1918 and the Search for the Virus That Caused It, 27 February 2000.
• Шпански грип: Како је свет изгледао после пандемије 1918. године (Б92, 6. мај 2020)