Spisak orbitalnih sistema za lansiranje

Ovo je lista konvencionalnih orbitalnih sistema za lansiranje. Sastoji se od lansirnih vozila i drugih konvencionalnih sistema koji se koriste za postavljanje satelita u orbitu.

Argentina

ORBIT II – Penzionisan^[1]
TRONADOR – U razvoju^[2]

Australija

AUSROCK IV – Penzionisan
Eris (Gilmour Space Technologies) – U razvoju

Brazil

VLS-1 – Penzionisan
VLM – U razvoju

Kina

Ceres-1
Feng Bao 1 – Penzionisan
Hyperbola-1
Jielong
- Jielong 1
- Jielong 3
Kaituozhe-1 – Penzionisan
Kuaizhou
Long March
- Long March 1 – Penzionisan
  - Long March 1D
- Long March 2
  - Long March 2A – Penzionisan
  - Long March 2C
  - Long March 2D
  - Long March 2E – Penzionisan
  - Long March 2F
- Long March 3 – Penzionisan
  - Long March 3A
  - Long March 3B – Penzionisan
  - Long March 3B/E
  - Long March 3C
- Long March 4
  - Long March 4A – Penzionisan
  - Long March 4B
  - Long March 4C
- Long March 5
  - Long March 5B
- Long March 6
  - Long March 6A
- Long March 7
  - Long March 7A
- Long March 8
- 921 rocket – U razvoju
- Long March 9 – U razvoju
- Long March 11
Zhuque-1
ZK-1A

Evropska Unija

Ariane
- Ariane 1 – Penzionisan
- Ariane 2 – Penzionisan
- Ariane 3 – Penzionisan
- Ariane 4 – Penzionisan
- Ariane 5 – Operativna
- Ariane 6 – U razvoju
- Ariane Next – U razvoju
Europa – Penzionisan
- Europa I – Penzionisan
- Europa II – Penzionisan
Vega
- Vega – Operativna
- Vega-C – Operativna

Francuska

Diamant – Penzionisan
- Diamant A – Penzionisan 1965-1967^[3]
- Diamant B – Penzionisan 1970-1971^[3]
- Diamant BP4 – Penzionisan 1972-1975^[3]
Zéphyr (Latitude) – U razvoju

Nemačka

OTRAG – Penzionisan
Spektrum (Isar Aerospace) – U razvoju^[4]
RFA One (Rocket Factory Augsburg AG) – U razvoju
SL1 (HyImpulse) – U razvoju

Indija

ISRO/DoS sistemi

SLV-3 – Penzionisan
Augmented Satellite Launch Vehicle (ASLV) – Penzionisan
Polar Satellite Launch Vehicle (PSLV)
- PSLV-G – Penzionisan
- PSLV-CA – Operativno
- PSLV-XL – Operativno
- PSLV-DL – Operativno
- PSLV-QL – Operativno
Geosychronous Satellite Launch Vehicle (GSLV)
- GSLV Mark I – Penzionisan
- GSLV Mark II – Operativno
- GEV: GSLV derived ascent vehicle for RLV ORE campaign.^[5]^[6]^[7]
Geosynchronous Satellite Launch Vehicle Mark III (LVM-3)
- LVM 3 – Operativno
- Human-rated LVM 3 – U razvoju
- LVM 3 with semi-cryogenic engine – U razvoju
Small Satellite Launch Vehicle (SSLV) – Operativno
Nano Satellite Launch Vehicle (NSLV) – U razvoju
Unified Modular Launch Vehicle (ULV) – Koncept
Next Generation Launch Vehicle (NGLV) – Predloženo/Koncept^[8]^[9]

Privatne agencije

Vikram rocket family (Skyroot Aerospace):
- Vikram I – U razvoju
- Vikram II – Predloženo
- Vikram III – Predloženo
Chetak (Bellatrix Aerospace) – U razvoju
Garuda (Bellatrix Aerospace) – Predloženo
Agnibaan (AgniKul Cosmos) – U razvoju
Phoenix (STAR Lab Surat) – Predloženo
Kalam (STAR Lab Surat) – U razvoju
RATAN-RLS (ORBITX India) – Predloženo
ATAL-II-RLS (ORBITX India) – Predloženo
SLV-1T (Urvyam Aerospace) – Predloženo
SLV-VT (Urvyam Aerospace) – Predloženo
Razor Crest Mk-1 (EtherealX) – Predloženo

Indonezija

RPS-420 (Pengorbitan-1) – U razvoju^[10]
RPS-550 (Pengorbitan-2) – U razvoju^[10]

Iran

Safir – Penzionisan
Simorgh – U razvoju
Qased
Qaem 100 – U razvoju
Zuljanah – U razvoju

Irak

Al Abid – Napušten u fazi istraživanja i razvoja^[11]

Izrael

Shavit 2

Italija

SISPRE C-41 – Penzionisan
Italian LTV SCOUT (jointly with United States of America) – Penzionisan
AERITALIA/SNIA/BPD ALFA – Penzionisan
ALENIA/SNIA-BPD SAN MARCO SCOUT (jointly with NASA) – Otkazano
Vega (jointly with European Space Agency)
- Vega – Penzionisan
- Vega-C – Operational
T4i Odyssey – U razvoju

Italijanske Rakete

Japan

Lambda – Retired
- L-4S
Mu – Penzionisan
- M-4S (ja)^[12]
- M-3C (ja)^[13]
- M-3H (ja)^[14]
- M-3S (ja; pl)^[15]
- M-3SII (ja; pl)^[16]
- M-V
N – Penzionisan
- N-I
- N-II
H-I – Penzionisan
H-II
- H-II – Penzionisan
- H-IIA
- H-IIB – Penzionisan
H3 – U razvoju
J-I – Penzionisan
GX – Отказано
Epsilon
SS-520
ZERO – U razvoju

Malaysia

DNLV (Independence-X Aerospace) – U razvoju

Novi Zeland

Electron (Rocket Lab, razvijena je na Novom Zelandu^[17] i Sjedinjenim Državama)
Neutron – U razvoju

Severna Koreja

Paektusan-1 – Penzionisan
Unha
- Unha-2 – Penzionisan
- Unha-3

Tajvan

TSLV – U razvoju^[18]^[19]
Hapith V – U razvoju^[20]^[21]
HTTP-3a – U razvoju^[22]

Filipini

Haribon SLS-1 (OrbitX) – U razvoju

Rumunija

Haas – U razvoju

Sovjetski Savez i države naslednice

Russia/USSR

Angara
CORONA (SSTO) – Otvoreno
Kosmos – Penzionisan
- Kosmos-1
- Kosmos-2I
- Kosmos-3
- Kosmos-3M
Lin Industrial projects^[23]
- Adler – U razvoju^[24]
- Aldan – U razvoju^[25]
- Aniva – U razvoju^[26]
- Taymyr – U razvoju^[27]
- Vyuga – U razvoju
N1 – Penzionisan
R-7
- Luna – Penzionisan
- Molniya – Retired
  - Molniya-M
  - Molniya-L
- Polyot – Penzionisan
- Soyuz family
  - Soyuz – Penzionisan
    - Soyuz-L
    - Soyuz-M
    - Soyuz-U – Penzionisan
      - Soyuz-U2
      - Soyuz-FG
    - Soyuz-2
- Sputnik – Penzionisan
- Stalker (rocket)^[28]
- Voskhod – Penzionisan
- Vostok – Penzionisan
  - Vostok-L
  - Vostok-K
  - Vostok-2
  - Vostok-2M
  - Soyuz/Vostok
R-29
- Shtil'
- Volna
Rus-M – Otkazan
Start-1
Universal Rocket
- UR-100
  - Rokot
  - Strela
- Proton (UR-500) – Penzionisan
  - Proton-K
  - Proton-M
Energia – Penzionisan

Ukraine

Zenit
- Zenit 2 – Penzionisan
- Zenit-2M – Penzionisan
- Zenit-3SL
- Zenit 3SLB
- Zenit-3F
R-36
- Dnepr
- Tsyklon
  - Tsyklon-2 – Penzionisan
  - Tsyklon-3 – Penzionisan
  - Tsyklon-4 – Napušten
    - Cyclone-4M – U razvoju^[29]

Južnoafrička Republika

RSA – Otkazan
- RSA-1
- RSA-2
- RSA-3
CHEETAH-1 – U razvoju^[30]

Južna Koreja

Blue Whale 1 (Perigee Aerospace) – U razvoju
Icarus family (Innospace) – U razvoju^[31]
Naro family
- KSLV-1 (Naro) – Penzionisan^[32]^[33]
- KSLV-2 (Nuri)

Španija

INTA Family
- INTA Capricornio – Otkazan
- INTA Programa PILUM – U razvoju
PLD Space Family
- PLD Space Miura 5 – U razvoju
- PLD Space Miura 1 – U razvoju
Pangea Aerospace Family
- Pangea Aerospace Meso – U razvoju
Zero 2 Infinity Family
- Zero 2 Infinity Bloostar – U razvoju'
Celestia Aerospace Family
- Celestia Aerospace Sagittarius – U razvoju

Turska

UFS – U razvoju od 2007.^[34]

Velika Britanija

Black Arrow – Penzionisan
Black Prince – Otkazan^[35]
Prime (Orbex) – U razvoju^[36]
Skyrora XL (Skyrora) – U razvoju^[37]
Skylon (Reaction Engines) – U razvoju

SAD

Aktivne

Alpha (Firefly Aerospace)
Antares (Northrop Grumman Innovation Systems)
Atlas V (United Launch Alliance)
Electron (Rocket Lab) (kompanija Novi Zeland/Sjedinjene Države)
LauncherOne (Virgin Orbit)
Minotaur (Northrop Grumman Innovation Systems)
Pegasus (Northrop Grumman Innovation Systems)
Space Launch System (NASA)
SpaceX launch vehicles
- Falcon 9 Block 5 – Operational
- Falcon Heavy – Operational

Neaktivne

Ares – Otkazano
- Ares I
- Ares IV
- Ares V
Athena – Penzionisan
- Athena I
- Athena II
Atlas
- Atlas B – Penzionisan
- Atlas D – Penzionisan
- Atlas-Able – Penzionisan
- Atlas-Agena – Penzionisan
- Atlas E/F – Penzionisan
- Atlas H – Penzionisan
- Atlas LV-3B – Penzionisan
- Atlas SLV-3 – Penzionisan
- Atlas-Centaur – Penzionisan
  - Atlas G – Penzionisan
  - Atlas I – Penzionisan
  - Atlas II – Penzionisan
  - Atlas III – Penzionisan
Conestoga – Penzionisan
Electron (Rocket Lab) (kompanija Novi Zeland/Sjedinjene Države)
LauncherOne
Minotaur
New Glenn (Blue Origin) – U razvoju^[38]
OmegA – Otkazano
Orbital Accelerator (SpinLaunch) – U razvoju^[39]

Phantom Express – Otkazan
Pilot – Penzionisan
Redstone – Penzionisan
- Juno I
- Sparta
Jupiter
- Juno II
Rocket 3 (Astra Space) – Penzionisan
Saturn
- Saturn I – Penzionisan 1961-1963^[40]^[41]
  - Saturn IB – Penzionisan 1966-1975^[42]^[43]
- Saturn V – Penzionisan 1967-1973^[44]
Scout – Penzionisan
- Scout X-1
- Scout X-2
- Scout X-2B
- Scout X-2M
- Scout X-3
- Scout X-3M
- Scout X-4
- Scout A
- Scout A-1
- Scout B
- Scout B-1
- Scout D-1
- Scout E-1
- Scout F-1
- Scout G-1
Space Shuttle – Penzionisan
SpaceX launch vehicles
- Falcon 1 – Penzionisan
- Falcon 1e – Otkazano
- Falcon 5 – Otkazano
- Falcon 9
  - Falcon 9 Air – Otkazano
  - Falcon 9 v1.0 – Penzionisan
  - Falcon 9 v1.1 – Penzionisan
  - Falcon 9 Full Thrust – Penzionisan
- Starship – U razvoju
- Super Heavy (booster) – U razvoju
Terran 1 (Relativity Space) – U razvoju
Terran R (Relativity Space) – U razvoju
Thor – Penzionisan
- Thor-Able – Penzionisan
- Thor-Ablestar – Penzionisan
- Thor-Agena – Penzionisan
  - Thorad-Agena – Penzionisan
- Thor-Burner – Penzionisan
- Thor DSV-2U – Penzionisan
- Delta
  - Thor-Delta – Penzionisan
  - Delta A – Penzionisan
  - Delta B – Penzionisan
  - Delta C – Penzionisan
  - Delta D – Penzionisan
  - Delta E – Penzionisan
  - Delta G – Penzionisan
  - Delta J – Penzionisan
  - Delta L – Penzionisan
  - Delta M – Penzionisan
  - Delta N – Penzionisan
  - Delta II – Penzionisan
  - Delta III – Penzionisan
  - Delta IV – Penzionisan
  - Delta IV Heavy – Operativna
Titan – Penzionisan
Vanguard – Penzionisan
Vector-R – U razvoju
Vector-H – U razvoju
Vulcan – U razvoju

Vidi još

Comparison of orbital launch systems
Comparison of orbital launcher families
Liste orbitalnih lansirnih vozila po nosivosti:
- Small-lift launch vehicle (do 2.000 kg do niske Zemljine orbite (LEO)
- Medium-lift launch vehicle (od 2.000 do 20.000 kg do LEO)
- Heavy-lift launch vehicle (od 20.000 do 50.000 kg do LEO)
- Super heavy-lift launch vehicle (preko 50.000 kg do LEO)

Reference

^ „Argentina Missile Chronology” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2012-12-30.
^ „Argentina Plans First Domestic Satellite Launch”. Parabolic Arc. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 2017-06-03. г. Приступљено 2013-08-02.
^ ^а ^б ^в „Nov. 26, 1965: France Begins Launch Legacy with Diamant”. Space News. Приступљено 13. 8. 2022.
^ „German startups launch mini-rocket challenge to SpaceX and co.”. France 24 (на језику: енглески). 2021-08-04. Приступљено 2022-05-19.
^ „Department of Space,Annual Report 2020-21” (PDF). 4. 3. 2021. стр. 61. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2021. г. „GEV for Orbital Re-entry Experiment (ORE): Launch with 1:8 scale RLV, targeted in first quarter of 2022.”
^ „Reusable Launch Vehicle”. www.vssc.gov.in. Приступљено 2022-10-28.
^ „75 Major Activities of ISRO” (PDF). стр. 31. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 2. 2022. г. „In ORE, a scaled up wing body will be taken to an orbit by an ascent vehicle derived from existing GSLV and it stays in orbit for a stipulated period, re-enter and lands on a runway autonomously. The ascent vehicle has first two stages of GSLV viz S139+4L40S & GS2 and a third stage with modified PS4 propulsion system. The winged body which is a scaled up version of the RLV in RLV-TD HEX-01 mission is the fourth stage and this is called Orbital Re-entry Vehicle (ORV). This has a deployable Landing Gear System.”
^ „ISRO developing heavy lift launch vehicles”. The Hindu. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2015.
^ „ISRO developing new rocket to replace PSLV”. The New Indian Express. 13. 10. 2022. Приступљено 16. 10. 2022.
^ ^а ^б „Roket Pengorbit Satelit (RPS) Satellite Orbiting Rocket / Satellite Launch Vehicle SLV”. Архивирано из оригинала 2017-03-19. г. Приступљено 2016-04-08.
^ „Al-Abid LV”. Архивирано из оригинала 2017-01-10. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „M-4S / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „M-3C / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-02-18. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „M-3H / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „M-3S / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „M-3SII / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2013-01-07.
^ „Rocket Lab Celebrates Rich Ten-Year History”. Rocket Lab USA. 30. 6. 2016. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2019.
^ „TSLV”. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „Launch vehicles - Taiwan (Republic of China)”. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „Taiwan's TiSPACE Enters Crowded Small Satellite Launch Market with Large Ambitions - SpaceWatch.Global”. 20. 12. 2019. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „TECHNOLOGY - TiSPACE”. Архивирано из оригинала 2021-04-09. г. Приступљено 2019-12-28.
^ „About | Arrc”. Архивирано из оригинала 2020-07-17. г. Приступљено 2020-05-30.
^ „Home”. Архивирано из оригинала 2017-06-02. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Adler smallsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Aldan microsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Aniva microsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Taymyr Microsat Launch Vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-06-14. г. Приступљено 2016-02-07.
^ „Кто зарабатывает на космосе в России и мире” [Making Money in Space: Russian and International Players] (на језику: руски). RBC Trends. 2021-05-17. Приступљено 2021-11-11.
^ Golubeva, Alena (9. 4. 2021). „Максим Дегтярев: «Спрос на выведение грузов на орбиту будет расти»” [Maxim Degtyarev: "The demand for placing cargo into orbit will grow"]. GMK Center (на језику: руски). Приступљено 11. 5. 2021.
^ „CHEETAH-1”. b14643.de. Архивирано из оригинала 2012-12-27. г. Приступљено 2013-02-02.
^ „5t급 국산 우주 로켓엔진 불 뿜었다…하이브리드 로켓엔진 개발하는 이노스페이스는 어떤 기업인가” [A 5t-class domestic space rocket ignited it's engine... Who is Innospace, a company behind the development of a hybrid rocket engine?] (на језику: корејски). 27. 1. 2021. Приступљено 27. 7. 2021.
^ Tong-hyung, Kim (2008-07-23). „Russia Dragging Feet Over Korean Rocket Launch”. Korea Times. Архивирано из оригинала 2011-05-22. г. Приступљено 2008-12-29.
^ „South Korea's First Rocket Launch Might Be Put Off”. Space-Travel.com. 2008-07-24. Архивирано из оригинала 2009-01-29. г. Приступљено 2008-12-29.
^ „UFS”. Архивирано из оригинала 2017-12-05. г. Приступљено 2014-07-06.
^ „Black Prince (project)”. b14643.de. Архивирано из оригинала 2017-03-10. г. Приступљено 2019-11-11.
^ „Startup Company Orbex Reveals Prime Rocket That Could Launch From The U.K. In 2021”. Forbes. 2019-02-07. Архивирано из оригинала 2019-11-04. г. Приступљено 2019-09-12.
^ „Skyrora Reveals Launch Of Second Private Rocket From U.K. Soil”. Forbes. 2019-08-08. Архивирано из оригинала 2019-09-04. г. Приступљено 2019-09-12.
^ „Jeff Bezos is not screwing around with his plans to colonize space”. ars Technica. 2016-09-12. Архивирано из оригинала 2017-12-03. г. Приступљено 2019-09-12.
^ Wattles, Jackie (2022-05-11). „Watch a space startup spin a projectile into the sky at more than 1,000 miles per hour | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-13.
^ Mars, Kelli (2021-10-26). „60 Years Ago: First Launch of a Saturn Rocket”. NASA. Приступљено 2022-08-13.
^ Mohon, Lee (2021-03-31). „SA-4 Launches – March 28, 1963”. NASA. Приступљено 2022-08-13.
^ Smith, Yvette (2020-02-26). „First Flight of Saturn IB”. NASA. Приступљено 2022-08-13.
^ Mohon, Lee (2021-07-14). „Final Launch of the Saturn IB – July 15, 1975”. NASA. Приступљено 2022-08-13.
^ „What Was the Saturn V?”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2022-08-13.

[1] „Argentina Missile Chronology” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2012-12-30.

[2] „Argentina Plans First Domestic Satellite Launch”. Parabolic Arc. 2011-10-09. Архивирано из оригинала 2017-06-03. г. Приступљено 2013-08-02.

[Diamant-3] а ^б ^в „Nov. 26, 1965: France Begins Launch Legacy with Diamant”. Space News. Приступљено 13. 8. 2022.

[4] „German startups launch mini-rocket challenge to SpaceX and co.”. France 24 (на језику: енглески). 2021-08-04. Приступљено 2022-05-19.

[5] „Department of Space,Annual Report 2020-21” (PDF). 4. 3. 2021. стр. 61. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2021. г. „GEV for Orbital Re-entry Experiment (ORE): Launch with 1:8 scale RLV, targeted in first quarter of 2022.”

[6] „Reusable Launch Vehicle”. www.vssc.gov.in. Приступљено 2022-10-28.

[7] „75 Major Activities of ISRO” (PDF). стр. 31. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 2. 2022. г. „In ORE, a scaled up wing body will be taken to an orbit by an ascent vehicle derived from existing GSLV and it stays in orbit for a stipulated period, re-enter and lands on a runway autonomously. The ascent vehicle has first two stages of GSLV viz S139+4L40S & GS2 and a third stage with modified PS4 propulsion system. The winged body which is a scaled up version of the RLV in RLV-TD HEX-01 mission is the fourth stage and this is called Orbital Re-entry Vehicle (ORV). This has a deployable Landing Gear System.”

[Hindu-8] „ISRO developing heavy lift launch vehicles”. The Hindu. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 1. 6. 2015.

[9] „ISRO developing new rocket to replace PSLV”. The New Indian Express. 13. 10. 2022. Приступљено 16. 10. 2022.

[globalsecurity.org-10] а ^б „Roket Pengorbit Satelit (RPS) Satellite Orbiting Rocket / Satellite Launch Vehicle SLV”. Архивирано из оригинала 2017-03-19. г. Приступљено 2016-04-08.

[11] „Al-Abid LV”. Архивирано из оригинала 2017-01-10. г. Приступљено 2014-07-06.

[12] „M-4S / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[13] „M-3C / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-02-18. г. Приступљено 2013-01-07.

[14] „M-3H / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[15] „M-3S / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2013-05-16. г. Приступљено 2013-01-07.

[16] „M-3SII / Satellite Launch Vehicles”. ISAS. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2013-01-07.

[17] „Rocket Lab Celebrates Rich Ten-Year History”. Rocket Lab USA. 30. 6. 2016. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2019.

[18] „TSLV”. Архивирано из оригинала 2017-03-02. г. Приступљено 2014-07-06.

[19] „Launch vehicles - Taiwan (Republic of China)”. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.

[20] „Taiwan's TiSPACE Enters Crowded Small Satellite Launch Market with Large Ambitions - SpaceWatch.Global”. 20. 12. 2019. Архивирано из оригинала 2020-08-03. г. Приступљено 2020-05-30.

[21] „TECHNOLOGY - TiSPACE”. Архивирано из оригинала 2021-04-09. г. Приступљено 2019-12-28.

[22] „About | Arrc”. Архивирано из оригинала 2020-07-17. г. Приступљено 2020-05-30.

[23] „Home”. Архивирано из оригинала 2017-06-02. г. Приступљено 2016-02-07.

[24] „Adler smallsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[25] „Aldan microsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[26] „Aniva microsat launch vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-07-13. г. Приступљено 2016-02-07.

[27] „Taymyr Microsat Launch Vehicle”. Архивирано из оригинала 2017-06-14. г. Приступљено 2016-02-07.

[trendsrbc-28] „Кто зарабатывает на космосе в России и мире” [Making Money in Space: Russian and International Players] (на језику: руски). RBC Trends. 2021-05-17. Приступљено 2021-11-11.

[29] Golubeva, Alena (9. 4. 2021). „Максим Дегтярев: «Спрос на выведение грузов на орбиту будет расти»” [Maxim Degtyarev: "The demand for placing cargo into orbit will grow"]. GMK Center (на језику: руски). Приступљено 11. 5. 2021.

[30] „CHEETAH-1”. b14643.de. Архивирано из оригинала 2012-12-27. г. Приступљено 2013-02-02.

[31] „5t급 국산 우주 로켓엔진 불 뿜었다…하이브리드 로켓엔진 개발하는 이노스페이스는 어떤 기업인가” [A 5t-class domestic space rocket ignited it's engine... Who is Innospace, a company behind the development of a hybrid rocket engine?] (на језику: корејски). 27. 1. 2021. Приступљено 27. 7. 2021.

[32] Tong-hyung, Kim (2008-07-23). „Russia Dragging Feet Over Korean Rocket Launch”. Korea Times. Архивирано из оригинала 2011-05-22. г. Приступљено 2008-12-29.

[33] „South Korea's First Rocket Launch Might Be Put Off”. Space-Travel.com. 2008-07-24. Архивирано из оригинала 2009-01-29. г. Приступљено 2008-12-29.

[34] „UFS”. Архивирано из оригинала 2017-12-05. г. Приступљено 2014-07-06.

[35] „Black Prince (project)”. b14643.de. Архивирано из оригинала 2017-03-10. г. Приступљено 2019-11-11.

[36] „Startup Company Orbex Reveals Prime Rocket That Could Launch From The U.K. In 2021”. Forbes. 2019-02-07. Архивирано из оригинала 2019-11-04. г. Приступљено 2019-09-12.

[37] „Skyrora Reveals Launch Of Second Private Rocket From U.K. Soil”. Forbes. 2019-08-08. Архивирано из оригинала 2019-09-04. г. Приступљено 2019-09-12.

[38] „Jeff Bezos is not screwing around with his plans to colonize space”. ars Technica. 2016-09-12. Архивирано из оригинала 2017-12-03. г. Приступљено 2019-09-12.

[39] Wattles, Jackie (2022-05-11). „Watch a space startup spin a projectile into the sky at more than 1,000 miles per hour | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-13.

[40] Mars, Kelli (2021-10-26). „60 Years Ago: First Launch of a Saturn Rocket”. NASA. Приступљено 2022-08-13.

[41] Mohon, Lee (2021-03-31). „SA-4 Launches – March 28, 1963”. NASA. Приступљено 2022-08-13.

[42] Smith, Yvette (2020-02-26). „First Flight of Saturn IB”. NASA. Приступљено 2022-08-13.

[43] Mohon, Lee (2021-07-14). „Final Launch of the Saturn IB – July 15, 1975”. NASA. Приступљено 2022-08-13.

[44] „What Was the Saturn V?”. NASA Solar System Exploration. Приступљено 2022-08-13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]