Пређи на садржај

Синоним

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Synonym)

Синоним (кованица грчких речи syn (συν) — „више“ и onoma (όνομα) — „име“) је реч која је по значењу идентична или врло слична некој другој речи, али се од ње разликује по свом облику. Синоними су речи које имају исто или блиско значење (гледати – посматрати, непристојно – недолично: рећи – казати, стидљив – срамежљив, ученик – ђак, леп – красан –заносан, домовина – отаџбина, сала – дворана). Такве речи стоје у односу синонимије.

Врсте синонимије

[уреди | уреди извор]

Поклапања у значењу речи могу бити потпуна и делимична. Када се две речи подударају у свим значењима онда се ради о тоталној (апсолутној) синонимији. Она је могућа само код лексема које имају једно значење. Такви су углавном научни и стручни термини:

вокал – самогласник водоник – хидроген фразем – израз

Када се две вишезначне речи подударају само у неким значењима, кажемо да се ради о парцијалној синонимији. Могу се подударати само основна значења попут: ђак – ученик, поклон – дар

Може се и основно значење једне речи подударати са секундарним значењем друге речи: кућа – породица; проницљив – бистар, фаца – неко и нешто, халуцинација – сан (машта, бесвесност), хартија –папир, хладноћа – равнодушност[1]

Настанак

[уреди | уреди извор]

Синоними настају:

  1. стварањем експресивне (емоционално обојене лексике): разговарати – ћеретати – ћућорити – ћаскати
  2. стварањем секундарних значења лексема (метафоричних и метонимијских): дом и завичај су синоними када означавају“ родни крај“ почетак – колевка, препородити се – вратити се у живот[2]
  3. позајмљивањем речи из страних језика: релација – однос, компјутер – рачунар, емоција – осећање, филантропија – човекољубље
  4. различитим творбеним процесима: смејати се – смејуљити се – церити се – церекати се,[3]смршати – омршавети –смршавети[4]

Синоними служе прецизнијем, богатијем и сликовитијем изражавању. Избор речи је условљен контекстом и самим учесницима у комуникацији. Неки синоними се не могу употребити у истом контексту, иако им је значење блиско (говорити неки језик, али не и причати неки језик). Чест је случај да за исти појам постоји једна домаћа и једна страна реч (географија – земљопис), као и једна обична и једна учена реч (живац – нерв). Синоними се најчешће јављају као група лексема чија се значења не подударају сасвим или се њима означавају различите нијансе истог значења. Примери:

осамљен –усамљен – повучен

исправити –поправити – преправити

красан – леп – анђеоски –заносан

примитиван – прост – некултуран

Стилска вредност синонима

[уреди | уреди извор]

Стилску вредност имају синоними са ужим значењем које није неутрално и такве се речи ређе употребљавају. Ако упоредимо придеве љубопитљив и дружеван са њиховим синонимским паром радознао и дружељубив, уочићемо да први пар има стилску вредност, а други пар неутрално значење. У свакодневној комуникацији чешће употребљавамо речи које имају неутрално значење. Стил нарушавају речи које су постале клишеи: затишје пред буру, стајлинг, опција (1) итд.

Пример синонима[5] су речи мачка и feline. Обе описују било ког припадника породице Felidae.

У пренесеном значењу, две речи могу бити синоними уколико имају исту конотацију:

"раширено мишљење … Холивуд је био синоним за неморал" (Doris Kearns Goodwin)

Синоними могу бити именице, прилози, глаголи, предлози и придеви, док год две речи које чине пар синонима део истог дела говора.

Још неки од примера синонима:

  • беба и новорођенче (именица)
  • ученик и ђак (именица)
  • згодна и атрактивна (придев)
  • брзо и хитро (прилог)[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ćosić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  2. ^ Ivić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. 
  3. ^ Lompar, Vesna Lompar, Aleksandra Antić (2015). Gramatika, udžbenik za gimnazije i srednje stručne škole. Beograd: Klett. ISBN 978-86-7762-639-6. 
  4. ^ Ivić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. 
  5. ^ „Синоними у српском језику”. Приступљено 2024-04-26. 
  6. ^ 1) Весна Ломпар, Александра Антић, Граматика, Уџбеник за трећи разред гимназија и средњих стручних школа, Klett, 2015.г ISBN 978-86-7762-639-6 3) https://www.scribd.com/doc/110641109/Ranko-Bugarski-Uvod-u-Op%C5%A1tu-Lingvistiku