Kalaj(II) oksid
| |
_oxide.jpg)
| |
_oxide_hydrate_(2).JPG)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kalaj(II) oksid
| |
| Drugi nazivi
Stano oksid, kalaj-monoksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.040.439 |
| RTECS | XQ3700000 |
| Svojstva | |
| SnO | |
| Molarna masa | 134,71 g/mol |
| Agregatno stanje | crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid) |
| Gustina | 6,45 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1080 °C (razlaže se)[1] |
| nerastvoran je | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | tetragonalan |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 0956 |
| Tačka paljenja | nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kalaj sulfid Kalaj selenid Kalaj telurid |
Drugi katjoni
|
Ugljen-monoksid Silicijum-monoksid Germanijum(II) oksid Olovo(II) oksid |
| Kalaj-dioksid | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.
Priprema i reakcije
[уреди | уреди извор]Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH2O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.[2] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.[2] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.[3]
- SnC2O4 → SnO + CO2 + CO
Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO2.[2]
- 2 SnO + O2 → 2 SnO2
Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn3O4, koji dalje reaguje i daje SnO2 i Sn metal.[2]
- 4SnO → Sn3O4 + Sn
- Sn3O4 → 2SnO2 + Sn
SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)3−).[2] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH2)32+ i Sn(OH)(OH2)2+, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn3(OH)42+.[2] Anhidridni staniti, e.g. K2Sn2O3, K2SnO2 su takođe poznati.[4][5][6] SnO je redukujući agens.[7]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
- ^ а б в г д ђ Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic Chemistry. ISBN 978-0-12-352651-9., Elsevier..
- ^ Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand. ISBN 978-81-219-0263-2.
- ^ Braun, Rolf Michael; Hoppe, Rudolf (1978). „The First Oxostannate(II): K2Sn2O3”. Angewandte Chemie International Edition in English. 17 (6): 449—450. doi:10.1002/anie.197804491.
- ^ Braun, R. M.; Hoppe, R. (1982). „Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 – ein Vergleich”. Zeitschrift für Anorganische und Allgemeine Chemie. 485: 15—22. doi:10.1002/zaac.19824850103.
- ^ R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
- ^ Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)
