Пређи на садржај

UCI ворлд тур

С Википедије, слободне енциклопедије
UCI ворлд тур
Тренутна сезона, такмичење или издање:
Current sports event UCI ворлд тур 2025.
Основни подаци
СпортДрумски бициклизам
Основан2009.
Број тимова18 (остале позивају
организатори трка)
ДржавеМеђународно
Држава Белгија (74)
Степен1
Нижи степенUCI про серије
Статистика
Први побједнициВозач: Алберто Контадор
Тим: Астана
Највише побједаВозач: Хоаким Родригез (3)
Тим: Мовистар (4)
Посљедњи побједнициВозач: Сајмон Јејтс
Тим: Декунинк—Квик-степ (2018)
Највише освојених трка
ВозачСловенија Тадеј Погачар (24)
ТимУједињено Краљевство Инеос гренадирс (59)
Држава Белгија (74)
Званични веб-сајт
uciworldtour.com

UCI ворлд тур (2009–2010: UCI свјетско рангирање), првостепено је такмичење у друмском бициклизму за мушкарце, које је изнад UCI про серије и трећег степена, UCI континенталних такмичења. Настао је као UCI свјетско рангирање 2009. године, за рангирање возача на основу освојених бодова на тркама, а 2011. је спојен са UCI про туром у јединствено такмичење — UCI ворлд тур. Године 2016. покренуто је поново UCI свјетско рангирање, који рангира возаче на основу освојених бодова на свим тркама, док је рангирање у оквиру UCI ворлд тура укинуто на крају 2018. а обухватало је само бодове освојене на UCI ворлд тур тркама од стране возача који возе у UCI ворлд тур тимовима.

Од 2019. до 2021. било је укупно 38 трка у UCI ворлд туру, након чега су неке деградиране и од 2021. до 2024. било је 35 трка, док је од 2025. укупно 36 трка. Ворлд тур тимови нису били обавезни да возе десет трка које су у календар додате послије 2017. али од 2026. могу да прескоче само једну ворлд тур трку у сезони.

Рекордер по броју освојеног индивидуалног рангирања је Хоаким Родригез, који је три пута био побједник ворлд тура, док је Мовистар четири пута освојио тимско рангирање.

Рекордер са највише освојених ворлд тур трка је Тадеј Погачар са 24, Примож Роглич је освојио 17, а Алехандро Валверде 14. Од тимова, Инеос гренадирс је освојио 59 ворлд тур трка, Судал—Квик-степ 51, а Визма—лејз а бајк 48. Од држава, возачи из Белгије су освојили 74 трке, возачи из Словеније 50, а из Шпаније 44.

Историја

[уреди | уреди извор]

До краја 2004. године, Свјетска бициклистичка унија је одржавала упоредо два такмичења, Свјетски друмски ренкинг UCI, за трке које нису дио UCI купа и Свјетски друмски куп UCI, за десет изабраних једнодневних трка. Оба такмичења су 2005. спојена и основани су UCI про тур и UCI континентална такмичења. Због несугласица између UCI-ја и Амори спортске организације, која је тада организовала Тур де Франс и бројне класике, као и несугласице са тадашњим организаторима Ђиро д’Италије и Вуелта а Еспање, UCI про тур је 2008. био такмичење за рангирање у којем су учествовали само један монументални класик и три друга класика, због чега је 2009. организовано посебно UCI свјетско рангирање, у којем су се рачунали бодови освојени и на UCI про тур тркама и на другим тркама.[1]

На почетку 2011. UCI про тур и UCI свјетско рангирање су поново спојени.[2] Такмичење за рангирање је названо UCI ворлд тур, док је назив UCI про тим, за регистрацију тимова у највећем степену,[3] остао у употреби до краја 2014. године, а од 2015. тимови у највећем степену друмског бициклизма називају се UCI ворлд тур тимови.[4] Сви ворлд тур тимови имају аутоматски обезбијеђено учешће на свим UCI ворлд тур тркама, а од 2026. могу да прескоче само једну у сезони.[5][6]

Каћуша је завршила на другом мјесту у рангирању тимова 2012. али првобитно није добила мјесто у првом степену тимова за сезону 2013.[7] Послије жалбе Суду за спортску арбитражу у фебруару 2013. добила је мјесто у првом степену, након што је већ пропустила Тур даун андер.[8] UCI је првобитно мјесто Каћуше уступио другом тиму, који је напредовао из другог степена — про континенталног, али је након пресуде, објављено да ће Каћуша задржати мјесто у првом степену и да ће у сезони 2013. бити 19 про тур тимова, умјесто 18, као до тада.[9] Године 2015. након промјене термина у UCI ворлд тур тимови, било је само 17 тимова у првом степену јер није било захтјева за 18 мјесто.[10] Године 2016. покренуто је ново такмичење за рангирање — UCI свјетско рангирање. Рангирање у оквиру UCI ворлд тура обухватало је само UCI ворлд тур трке, као и само возаче који возе у UCI ворлд тур тимовима, док UCI свјетско рангирање обухвата све трке широм свијета и све возаче, укључујући и возаче до 23 године.[11] Челни људи су изјавили да је идеја да створе рангирање по узору на АТП ранг листу.[11] Рангирање у оквиру ворлд тура престало је да постоји након сезоне 2018.[12]

На почетку 2017. UCI је додао десет трка у ворлд тур, чиме је достигнут број од укупно 38 трка. Додате су Тур оф Калифорнија, Тур оф Катар, Абу Даби Тур, Тур оф Турки, Дварс дор Фландерен, Омплоп хет Нијувсблад, Кадел Еванс грејт океан роад рејс, Лондон—Сари класик, Ешборн—Франкфурт и Страде Бјанке,[13] али ворлд тур тимови нису били обавезни да их возе.[14] Године 2019. трка Дридагсе Бриж—Де Пан је прикључена ворлд туру,[15] док су се трке Абу Даби Тур и Дубаи Тур спојиле у трку УАЕ Тур.[16]

Од 2019. UCI је започео реконструкцију ворлд тура, тако да два најбоља про континентална тима на крају сезоне имају загарантовано мјесто на свим ворлд тур тркама за наредну сезону, а трећи на једнодневним ворлд тур тркама.[12] Од сезоне 2020. покренуто је другостепено такмичење — UCI про серије, које се налази испод ворлд тура, али изнад континенталних такмичења,[17] а исте године је Тур оф Турки деградирана у про серије.[18] Крајем 2018. најављено је оснивање класик серије у оквиру ворлд тура, која је требало да обухвата око 20 класика, укључујући и пет монументалних класика,[12] али је у децембру 2019. објављено да се оснивање класик серије одлаже до 2021.[19]

UCI ворлд тимови могу да имају највише 30 возача, 28 професионалних и два возача који тек почињу професионалну каријеру.[20] Због пандемије ковида 19, UCI је проширио дозвољени број возача за 2021. на 32, за 2022. на 31, док је од 2023. дозвољени број возача враћен на 30.[20] У априлу 2022. представљен је систем трогодишњег бодовања према којем је предвиђено да ворлд тур лиценце за период од 2023. до 2025. добије 18 најбоље пласираних тимова у укупном трогодишњем рангирању од 2020. до 2022. приликом чега су из ворлд тура могли да испадну два најслабије пласирана тима уколико буду имали мање бодова од про тур тимова.[21] На крају 2022. Лото—судал и Израел—премијер тех су завршили на 19 и 20 мјесту у трогодишњем рангирању и испали су из ворлд тура, док су ушли Алпесин—декунинк који је завршио на осмом мјесту у трогодишњем рангирању и Аркеа—самсик која је завршила на 18 мјесту.[22] Лото—судал и Тотал енержис су били најбољи про тур тимови за сезону 2022. и имали су загарантовано учешће на свим за ворлд тур тркама наредне сезоне,[23] али је Лото—судал одлучио да пропусти Ђиро д’Италију први пут послије 23 године да би скупљали бодове на другим тркама, како би на крају сезоне били међу два најбоља про тур тима и имали загарантовано учешће на ворлд тур тркама наредне сезоне.[24] Израел—премијер тех је након што је испао из ворлд тура 2022. био трећи најбољи про тур тим, чиме је имао право да учествује на свим једнодневним ворлд тур тркама,[25] али је UCI одлучио да додијели тиму специјалну позивницу и за све етапне ворлд тур трке, наводећи да је то након три године значајних преокрета због пандемије.[26] Лото—дестини је одлучио да не учествује на Ђиро д’Италији ни 2024. пропуствши је другу годину заредом.[27]

Од сезоне 2026. донесено је правило да тимови могу да прескоче само по једну трку током сезоне у календару од трка које су увршћене 2017. а које нису били обавезни да возе, од чега исту трку могу да прескоче само једном у периоду од три године и исту трку не може исте сезоне да прескочи више од четири тима.[6]

Трке

[уреди | уреди извор]

UCI ворлд тур од 2025. садржи 36 трка, од чега три гранд тур трке, пет монументалних класика, девет етапних трка у Европи, 13 класика у Европи, једну етапну трку у Аустралији, једну етапну трку у Уједињеним Арапским Емиратима, једну етапну трку у Кини, један класик у Аустралији и два класика у Канади.[28][29]

Трке 2025.[28][29]
Трка Регион Тип Датум 2025.
Аустралија Тур даун андер Аустралија Етапна трка 21–26. јануар
Аустралија Грејт океан роад рејс Аустралија Етапна трка 2. фебруар
Уједињени Арапски Емирати УАЕ тур УАЕ Етапна трка 17–23. фебруар
Белгија Омлоп хет Нијувсблад Европа Једнодневна трка 1. март
Италија Страде Бјанке Европа Једнодневна трка 8. март
Француска Париз—Ница Европа Етапна трка 9–16. март
Италија Тирено—Адријатико Европа Етапна трка 10–16. март
Италија Милано—Санремо Европа Једнодневна трка, монументални класик 22. март
Шпанија Вуелта а Каталуња Европа Етапна трка 24–30. март
Белгија Класик Бриж—Де Пан Европа Једнодневна трка 26. март
Белгија Е3 саксо банк класик Европа Једнодневна трка 28. март
Белгија Гент—Вевелгем Европа Једнодневна трка 30. март
Белгија Дварс дор Фландерен Европа Једнодневна трка 2. април
Белгија Ронде ван Фландерен Европа Једнодневна трка, монументални класик 6. април
Шпанија Вуелта ал Паис Баско Европа Етапна трка 7–12. април
Француска Париз—Рубе Европа Једнодневна трка, монументални класик 13. април
Холандија Амстел голд рејс Европа Једнодневна трка 20. април
Белгија Флеш Валон Европа Једнодневна трка 23. април
Белгија Лијеж—Бастоњ—Лијеж Европа Једнодневна трка, монументални класик 27. април
Швајцарска Тур де Романди Европа Етапна трка 29. април – 4. мај
Њемачка Ешборн—Франкфурт Европа Једнодневна трка 1. мај
Италија Ђиро д’Италија Европа Етапна трка, гранд тур трка 9. мај – 1. јун
Француска Критеријум ди Дофине Европа Етапна трка 8–15. јун
Швајцарска Тур де Свис Европа Етапна трка 15–22. јун
Данска Копенхаген спринт Европа Једнодневна трка 22. јун
Француска Тур де Франс Европа Етапна трка, гранд тур трка 5–27. јул
Шпанија Класика де Сан Себастијан Европа Једнодневна трка 2. август
Пољска Тур де Полоње Европа Етапна трка 4–10. август
Њемачка Хамбург сајкласик Европа Једнодневна трка 17. август
Белгија/Холандија Реневи тур Европа Једнодневна трка 20–24. август
Шпанија Вуелта а Еспања Европа Етапна трка, гранд тур трка 23. август – 14. септембар
Француска Бретање класик Уест—Франс Европа Једнодневна трка 31. август
Канада Гран при сајклисте де Квебек Канада Једнодневна трка 12. септембар
Канада Гран при сајклисте де Монтреал Канада Једнодневна трка 14. септембар
Италија Ђиро ди Ломбардија Европа Једнодневна трка, монументални класик 11. октобар
Кина Тур оф Гуангси Кина Етапна трка 14–19. октобар

Систем бодовања

[уреди | уреди извор]

У оквиру Свјетског рангирања 2009. и 2010. бодове су добијали возачи из про тур и про континенталних тимова, тада два највећа степена тимова у бициклизму, а након спајања Свјетског рангирања и про тура у ворлд тур 2011. бодове на ворлд тур тркама су добијали једино возачи из про тур тимова, тадашњег највишег степена тимова у бициклизму.[30] Назив про тур тимови за први степен тимова је промијењен у ворлд тур тимови на почетку 2015. године,[4] а затим је промијењен систем бодовања, који је трајао до краја сезоне 2018. када је укинуто рангирање у оквиру ворлд тура.[31]

Трка Бодови (2016–2018)[32]
Побједник Другопласирани Трећепласирани Последња позиција за
коју се додјељују бодови
Француска Тур де Франс Коначни пласман 1000 800 675 60 (10 бодова)
Етапе 120 50 25 5 (5 бодова)
Италија Ђиро д’Италија
Шпанија Вуелта а Еспања 		Коначни пласман 850 680 575 60 (8 бодова)
Етапе 100 40 20 5 (4 бода)
Аустралија Тур даун андер
Француска Париз—Ница
Италија Тирено—Адријатико
Швајцарска Тур де Романди
Француска Критеријум ди Дофине
Швајцарска Тур де Свис 		Коначни пласман 500 400 325 60 (3 бода)
Етапе 60 25 10 –
Шпанија Вуелта а Каталуња
Шпанија Вуелта ал Паис Баско
Пољска Тур де Полоње
БелгијаХоландија Бинкбанк Тур 		Коначни пласман 400 320 260 60 (2 бода)
Етапе 50 20 8 –
Уједињени Арапски Емирати УАЕ Тур[н 1]
Кина Тур оф Гуангси 		Коначни пласман 300 250 215 60 (1 бод)
Етапе 40 15 6 –
Италија Милано—Санремо
Белгија Гент—Вевелгем
Белгија Ронде ван Фландерен
Француска Париз—Рубе
Холандија Амстел голд рејс
Белгија Лијеж—Бастоњ—Лијеж
Канада Гран при сајклисте де Квебек
Канада Гран при сајклисте де Монтреал
Италија Ђиро ди Ломбардија 		500 400 325 60 (3 бода)
Белгија Е3 Бинкбанк[н 2]
Белгија Флеш Валон
Шпанија Класик Сан Себастијан
Њемачка Јуроајс сајкласик
Француска Бретање класик 		400 320 260 60 (2 бода)
Аустралија Кадел Еванс грејт океан роад рејс
Белгија Омлоп хет Ниувсблад
Италија Страде Бјанке
Белгија Дварс дор Фландерен
Њемачка Ешборн—Франкфурт
Уједињено Краљевство Лондон—Сари класик
Белгија Дридагсе Бриж—Де Пан[н 3] 		300 250 215 60 (1 бод)

Резултати

[уреди | уреди извор]

Индивидуално рангирање (2009–2018)

[уреди | уреди извор]
Година 1 2 3 4 5
2009.  Алберто Контадор (ESP)
Астана		 527  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 483  Самуел Санчез (ESP)
Еускалтел		 357  Анди Шлек (LUX)
Саксо банк		 334  Кадел Еванс (AUS)
Силенс—Лото		 333
2010.  Хоаким Родригез (ESP)
Каћуша		 561  Филип Жилбер (BEL)
Омега фарма—лото		 437  Луис Леон Санчез (ESP)
Мовистар		 413  Кадел Еванс (AUS)
БМЦ		 390  Винченцо Нибали (ITA)
Ликвигас—Дојмо		 390
2011.  Филип Жилбер (BEL)
Омега фарма—лото		 718  Кадел Еванс (AUS)
БМЦ		 584  Хоаким Родригез (ESP)
Каћуша		 446  Микеле Скарпони (ITA)
Лампре—ИСД		 419  Тони Мартин (GER)
ХТЦ—Хајроад		 349
2012.  Хоаким Родригез (ESP)
Каћуша		 692  Бредли Вигинс (GBR)
Скај		 601  Том Бонен (BEL)
Омега фарма—квик степ		 410  Винченцо Нибали (ITA)
Ликвигас—Кенондејл		 400  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 394
2013.  Хоаким Родригез (ESP)
Каћуша		 607  Крис Фрум (GBR)
Скај		 587  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 540  Петер Саган (SVK)
Кенондејл		 491  Винченцо Нибали (ITA)
Астана		 474
2014.  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 686  Алберто Контадор (ESP)
Тинкоф—Саксо		 620  Сајмон Геранс (AUS)
Орика—Грин Еџ		 478  Руи Коста (POR)
Лампре—Мерида		 461  Винченцо Нибали (ITA)
Астана		 392
2015.  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 675  Хоаким Родригез (ESP)
Каћуша		 474  Наиро Кинтана (COL)
Мовистар		 457  Александер Кристоф (NOR)
Каћуша		 453  Фабио Ару (ITA)
Астана		 448
2016.  Петер Саган (SVK)
Тинкоф		 669  Наиро Кинтана (COL)
Мовистар		 609  Крис Фрум (GBR)
Скај		 564  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 436  Алберто Контадор (ESP)
Тинкоф		 428
2017.  Грег ван Авермат (BEL)
БМЦ		 3582  Крис Фрум (GBR)
Скај		 3452  Том Димулен (NED)
Санвеб		 2545  Петер Саган (SVK)
Боро ханзгро		 2544  Винченцо Нибали (ITA)
Бахреин—Мерида		 2196
2018.  Сајмон Јејтс (GBR)
Мичелтон —Скот		 3072  Петер Саган (SVK)
Боро ханзгро		 2992  Алехандро Валверде (ESP)
Мовистар		 2609  Герент Томас (GBR)
Скај		 2534.25  Грег ван Авермат (BEL)
БМЦ		 2442.14

Рангирање тимова (2009–2018)

[уреди | уреди извор]
Година 1 2 3
2009. Астана Кес д’Епарњ Колумбија—Хајроад
2010. Саксо банк Ликвигас—Дојмо Рабобанк
2011. Омега Фарма—лото Скај Леопард Трек
2012. Скај Каћуша Ликвигас—Кенондејл
2013. Мовистар Скај Каћуша
2014. Мовистар БМЦ Тинкоф—Саксо
2015. Мовистар Каћуша Скај
2016. Мовистар Тинкоф Скај
2017. Скај Квик-степ флорс БМЦ
2018. Квик-степ флорс Скај Боро ханзгро

Рангирање држава (2009–2016)

[уреди | уреди извор]
Година 1 2 3
2009.  Шпанија  Италија  Аустралија
2010.  Шпанија  Италија  Белгија
2011.  Италија  Белгија  Аустралија
2012.  Шпанија  Уједињено Краљевство  Италија
2013.  Шпанија  Италија  Колумбија
2014.  Шпанија  Италија  Белгија
2015.  Шпанија  Италија  Колумбија
2016.  Шпанија  Колумбија  Уједињено Краљевство

Побједници трка

[уреди | уреди извор]

Побједници (2009—2016)

[уреди | уреди извор]
Година 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
Аустралија Сантос Тур даун андер Аустралија Дејвис Њемачка Грајпел (1/2) Аустралија Мејер Аустралија Геранс (2/9) Холандија Слагтер Аустралија Геранс (5/9) Аустралија Денис Аустралија Геранс (9/9)
Француска Париз—Ница Шпанија Л. Л. Санчез (1/3) Шпанија Контадор (3/9) Њемачка Т. Мартин (2/4) Уједињено Краљевство Вигинс (2/5) Аустралија Порт (1/8) Колумбија Бетанкур Аустралија Порт (2/8) Уједињено Краљевство Томас (2/6)
Италија Тирено—Адријатико Италија Скарпони (1/3) Италија Гарцели Аустралија Еванс (2/4) Италија Нибали (2/9) Италија Нибали (3/9) Шпанија Контадор (5/9) Колумбија Кинтана (3/7) Белгија Ван Авермат (1/7)
Италија Милано—Санремо Уједињено Краљевство Кевендиш Шпанија Фреире Аустралија Гос (2/2) Аустралија Геранс (3/9) Њемачка Циолек Норвешка Кристоф (1/8) Њемачка Дегенколб (3/4) Француска Демар (2/2)
Шпанија Вуелта а Каталуња Шпанија Валверде (1/14) Шпанија Х. Родригез (1/6) Италија Скарпони (2/3) Швајцарска Албасини Република Ирска Д. Мартин (2/4) Шпанија Х. Родригез (5/6) Аустралија Порт (3/8) Колумбија Кинтана (4/7)
Белгија Е3 Харелбеке Дио UCI Европа тура Белгија Бонен (3/6) Швајцарска Канчелара (4/7) Словачка Саган (4/10) Уједињено Краљевство Томас (1/6) Пољска Квјатковски (2/8)
Белгија Гент—Вевелгем Норвешка Босон Хаген (1/5) Аустрија Ајзел Белгија Бонен (2/6) Белгија Бонен (4/6) Словачка Саган (2/10) Њемачка Дегенколб (2/4) Италија Паолини Словачка Саган (5/10)
Белгија Ронде ван Фландерен Белгија Деволдер Швајцарска Канчелара (2/7) Белгија Нојенс Белгија Бонен (5/6) Швајцарска Канчелара (5/7) Швајцарска Канчелара (7/7) Норвешка Кристоф (3/8) Словачка Саган (6/10)
Шпанија Вуелта ал Паис Баско Шпанија Контадор (1/9) Сједињене Америчке Државе Хорнер (1/2) Њемачка Кледен Шпанија С. Санчез Колумбија Кинтана (1/7) Шпанија Контадор (6/9) Шпанија Х. Родригез (6/6) Шпанија Контадор (9/9)
Француска Париз—Рубе Белгија Бонен (1/6) Швајцарска Канчелара (3/7) Белгија Вансумерен Белгија Бонен (6/6) Швајцарска Канчелара (6/7) Холандија Терпстра (1/4) Њемачка Дегенколб (4/4) Аустралија Хејман
Холандија Амстел голд рејс Русија Иванов Белгија Жилбер (2/13) Белгија Жилбер (4/13) Италија Гаспарото (1/2) Чешка Кројцигер (2/2) Белгија Жилбер (9/13) Пољска Квјатковски (1/8) Италија Гаспарото (2/2)
Белгија Флеш Валон Италија Ребелин Аустралија Еванс (1/4) Белгија Жилбер (5/13) Шпанија Х. Родригез (2/6) Шпанија Морено Шпанија Валверде (4/14) Шпанија Валверде (6/14) Шпанија Валверде (8/14)
Белгија Лијеж—Бастоњ—Лијеж Луксембург А. Шлек (1/2) Казахстан Винокуров Белгија Жилбер (6/13) Казахстан Иглињски Република Ирска Д. Мартин (3/4) Аустралија Геранс (6/9) Шпанија Валверде (7/14) Холандија Пулс
Швајцарска Тур де Романди Чешка Кројцигер (1/2) Словенија Шпилак (1/3) Аустралија Еванс (3/4) Уједињено Краљевство Вигинс (3/5) Уједињено Краљевство Фрум (2/12) Уједињено Краљевство Фрум (5/12) Русија Закарин Колумбија Кинтана (5/7)
Италија Ђиро д’Италија Русија Мењшов Италија Басо Италија Скарпони (3/3) Канада Хеседал Италија Нибали (4/9) Колумбија Кинтана (2/7) Шпанија Контадор (8/9) Италија Нибали (7/9)
Француска Критеријум ди Дофине Шпанија Валверде (2/14) Словенија Брајкович Уједињено Краљевство Вигинс (1/5) Уједињено Краљевство Вигинс (4/5) Уједињено Краљевство Фрум (3/12) Сједињене Америчке Државе Талански Уједињено Краљевство Фрум (6/12) Уједињено Краљевство Фрум (8/12)
Швајцарска Тур де Свис Швајцарска Канчелара (1/7) Луксембург Ф. Шлек Сједињене Америчке Државе Лајпхајмер Португалија Коста (2/5) Португалија Коста (3/5) Португалија Коста (4/5) Словенија Шпилак (2/3) Колумбија Лопез (1/2)
Француска Тур де Франс Шпанија Контадор (2/9) Луксембург А. Шлек (2/2) Аустралија Еванс (4/4) Уједињено Краљевство Вигинс (5/5) Уједињено Краљевство Фрум (4/12) Италија Нибали (5/9) Уједињено Краљевство Фрум (7/12) Уједињено Краљевство Фрум (9/12)
Шпанија Класик Сан Себастијан Шпанија Баредо Шпанија Л. Л. Санчез (2/3) Белгија Жилбер (7/13) Шпанија Л. Л. Санчез (3/3) Француска Галопен Шпанија Валверде (5/14) Уједињено Краљевство А. Јејтс (1/6) Холандија Молема (1/2)
Пољска Тур де Полоње Италија Балан Република Ирска Д. Мартин (1/4) Словачка Саган (1/10) Италија Мозер Холандија Вининг Пољска Мајка Шпанија Ј. Изагире (1/2) Белгија Веленс (4/7)
БелгијаХоландија Бинкбанк Тур Норвешка Босон Хаген (2/5) Њемачка Т. Мартин (1/4) Норвешка Босон Хаген (3/5) Холандија Бум Чешка Штибар (1/3) Белгија Веленс (1/7) Белгија Веленс (2/7) Холандија Терпстра (2/4)
Шпанија Вуелта а Еспања Шпанија Валверде (3/14) Италија Нибали (1/9) Уједињено Краљевство Фрум (1/12) Шпанија Контадор (4/9) Сједињене Америчке Државе Хорнер (2/2) Шпанија Контадор (7/9) Италија Ару Колумбија Кинтана (6/7)
Њемачка Хамбург сајкласик Сједињене Америчке Државе Фарар (1/2) Сједињене Америчке Државе Фарар (2/2) Норвешка Босон Хаген (4/5) Француска Демар (1/2) Њемачка Дегенколб (1/4) Норвешка Кристоф (2/8) Њемачка Грајпел (2/2) Аустралија Јуан
Француска Бретање класик Аустралија Геранс (1/9) Аустралија Гос (1/2) Словенија Боле Норвешка Босон Хаген (5/5) Италија Поцато Француска Шаванел Норвешка Кристоф (4/8) Белгија Насен (1/2)
Канада ГП де Квебек Није била у календару Француска Воклер Белгија Жилбер (8/13) Аустралија Геранс (4/9) Холандија Хесинк (2/2) Аустралија Геранс (7/9) Колумбија Уран Словачка Саган (7/10)
Канада ГП де Монтреал Није била у календару Холандија Хесинк (1/2) Португалија Коста (1/5) Норвешка Нордог Словачка Саган (3/10) Аустралија Геранс (8/9) Белгија Веленс (3/7) Белгија Ван Авермат (2/7)
Италија Ђиро ди Ломбардија Белгија Жилбер (1/13) Белгија Жилбер (3/13) Швајцарска Цојг Шпанија Х. Родригез (3/6) Шпанија Х. Родригез (4/6) Република Ирска Д. Мартин (4/4) Италија Нибали (6/9) Колумбија Чавез
Кина Тур оф Пекинг Није била у календару Њемачка Т. Мартин (3/4) Њемачка Т. Мартин (4/4) Шпанија Инчаусти Белгија Жилбер (10/13) Није била у календару

Побједници након проширења (2017—2021)

[уреди | уреди извор]
Година 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Аустралија Тур даун андер Аустралија Порт (4/8) Јужноафричка Република Импи (1/2) Јужноафричка Република Импи (2/2) Аустралија Порт (7/8) Отказано
Аустралија Кадел Еванс грејт океан роад рејс Њемачка Арнт Аустралија Мекарти Италија Вивијани (4/6) Белгија Девенајс Отказано
Уједињени Арапски Емирати УАЕ тур Португалија Коста (5/5) Шпанија Валверде (13/14) Словенија Роглич (3/17) Уједињено Краљевство А. Јејтс (2/6) Словенија Погачар (3/24)
Белгија Омлоп хет Нијувсблад Белгија Ван Авермат (3/7) Данска Валгрен (1/2) Чешка Штибар (2/3) Белгија Стојвен (1/2) Италија Балерини
Италија Страде Бјанке Пољска Квјатковски (3/8) Белгија Бенот Француска Алафилип (3/6) Белгија Ван Арт (1/8) Холандија Ван дер Пул (5/12)
Француска Париз—Ница Колумбија Енао Шпанија Солер Колумбија Бернал (2/5) Њемачка Шахман (1/2) Њемачка Шахман (2/2)
Италија Тирено—Адријатико Колумбија Кинтана (7/7) Пољска Квјатковски (6/8) Словенија Роглич (4/17) Уједињено Краљевство С. Јејтс (2/2) Словенија Погачар (4/24)
Италија Милано—Санремо Пољска Квјатковски (4/8) Италија Нибали (9/9) Француска Алафилип (4/6) Белгија Ван Арт (2/8) Белгија Стојвен (2/2)
Белгија Дридагсе Бриж—Де Пан Дио UCI Европа тура Холандија Груневеген Белгија Лампар (3/3) Република Ирска С. Бенет (1/2)
Белгија Е3 Саксо банк класик Белгија Ван Авермат (4/7) Холандија Терпстра (3/4) Чешка Штибар (3/3) Отказано Данска Асгрен (1/2)
Шпанија Вуелта а Каталуња Шпанија Валверде (9/14) Шпанија Валверде (14/14) Колумбија Лопез (2/2) Отказано Уједињено Краљевство А. Јејтс (3/6)
Белгија Гент—Вевелгем Белгија Ван Авермат (5/7) Словачка Саган (9/10) Норвешка Кристоф (8/8) Данска Педерсен (1/3) Белгија Ван Арт (3/8)
Белгија Дварс дор Фландерен Белгија Лампар (1/3) Белгија Лампар (2/3) Холандија Ван дер Пул (1/12) Отказано Холандија Ван Барле (1/3)
Белгија Ронде ван Фландерен Белгија Жилбер (11/13) Холандија Терпстра (4/4) Италија Бетиол Холандија Ван дер Пул (4/12) Данска Асгрен (2/2)
Шпанија Вуелта ал Паис Баско Шпанија Валверде (10/14) Словенија Роглич (1/17) Шпанија Ј. Изагире (2/2) Отказано Словенија Роглич (9/17)
Француска Париз—Рубе Белгија Ван Авермат (6/7) Словачка Саган (10/10) Белгија Жилбер (13/13) Отказано Италија Колбрели (2/2)
Турска Тур оф Турки Италија Улиси (2/2) Шпанија Прадес Аустрија Гросшартнер Дио UCI про серије
Холандија Амстел голд рејс Белгија Жилбер (12/13) Данска Валгрен (2/2) Холандија Ван дер Пул (2/12) Отказано Белгија Ван Арт (4/8)
Белгија Флеш Валон Шпанија Валверде (11/14) Француска Алафилип (1/6) Француска Алафилип (5/6) Швајцарска Ирши (1/3) Француска Алафилип (6/6)
Белгија Лијеж—Бастоњ—Лијеж Шпанија Валверде (12/14) Луксембург Јунгелс Данска Фуглсанг (2/4) Словенија Роглич (7/17) Словенија Погачар (5/22)
Њемачка Ешборн—Франкфурт Норвешка Кристоф (5/8) Норвешка Кристоф (7/8) Њемачка Акерман (2/2) Отказано Белгија Филипсен (1/4)
Швајцарска Тур де Романди Аустралија Порт (5/8) Словенија Роглич (2/17) Словенија Роглич (5/17) Отказано Уједињено Краљевство Томас (5/6)
Сједињене Америчке Државе Тур оф Калифорнија Нови Зеланд Џ. Бенет Колумбија Бернал (1/5) Словенија Погачар (1/24) Није у календару
Италија Ђиро д’Италија Холандија Димулен (1/2) Уједињено Краљевство Фрум (12/12) Еквадор Карапаз (1/2) Уједињено Краљевство Гејган Харт Колумбија Бернал (5/5)
Француска Критеријум ди Дофине Данска Фуглсанг (1/4) Уједињено Краљевство Томас (3/6) Данска Фуглсанг (3/4) Колумбија Мартинез (1/2) Аустралија Порт (8/8)
Швајцарска Тур де Свис Словенија Шпилак (3/3) Аустралија Порт (6/8) Колумбија Бернал (3/5) Отказано Еквадор Карапаз (2/2)
Француска Тур де Франс Уједињено Краљевство Фрум (10/12) Уједињено Краљевство Томас (4/6) Колумбија Бернал (4/5) Словенија Погачар (2/24) Словенија Погачар (6/24)
Шпанија Класика де Сан Себастијан Пољска Квјатковски (5/8) Француска Алафилип (2/6) Белгија Евенепул (1/8) Отказано Сједињене Америчке Државе Паулес
Уједињено Краљевство Лондон—Сари класик Норвешка Кристоф (6/8) Њемачка Акерман (1/2) Италија Вивијани (5/6) Отказано Није у календару
Пољска Тур де Полоње Белгија Тунс (1/2) Пољска Квјатковски (7/8) Русија Сиваков Белгија Евенепул (2/8) Португалија Алмеида
БелгијаХоландија Бенелукс тур Холандија Димулен (2/2) Словенија Мохорич (1/3) Белгија Де Плус Холандија Ван дер Пул (3/12) Италија Колбрели (1/2)
Њемачка Хамбург сајкласик Италија Вивијани (1/6) Италија Вивијани (3/6) Италија Вивијани (6/6) Отказано
Француска Бретање класик Италија Вивијани (2/6) Белгија Насен (2/2) Белгија Ванмарке Аустралија Метјуз (4/5) Француска Коснефроа (1/2)
Шпанија Вуелта а Еспања Уједињено Краљевство Фрум (11/12) Уједињено Краљевство С. Јејтс (1/2) Словенија Роглич (6/17) Словенија Роглич (8/17) Словенија Роглич (10/17)
Канада ГП де Квебек Словачка Саган (8/10) Аустралија Метјуз (1/5) Аустралија Метјуз (3/5) Отказано
Канада ГП де Монтреал Италија Улиси (1/2) Аустралија Метјуз (2/5) Белгија Ван Авермат (7/7) Отказано
Италија Ђиро ди Ломбардија Италија Нибали (8/9) Француска Пино Холандија Молема (2/2) Данска Фуглсанг (4/4) Словенија Погачар (7/24)
Кина Тур оф Гуангси Белгија Веленс (5/7) Италија Москон Шпанија Мас Отказано

Побједници (2022—)

[уреди | уреди извор]
Година 2022. 2023. 2024. 2025.
Аустралија Тур даун андер Отказано Аустралија Вајн Уједињено Краљевство Вилијамс (1/2) Еквадор Нарваез
Аустралија Кадел Еванс рејс Отказано Белгија Мајрхофер Нови Зеланд Пичи Швајцарска Шмит
Уједињени Арапски Емирати УАЕ тур Словенија Погачар (8/24) Белгија Евенепул (6/8) Белгија Ван Етвелт (1/2)
Белгија Омлоп хет Нијувсблад Белгија Ван Арт (5/8) Холандија Ван Барле (3/3) Словенија Тратник
Италија Страде Бјанке Словенија Погачар (9/24) Уједињено Краљевство Пидкок (1/2) Словенија Погачар (18/24)
Француска Париз—Ница Словенија Роглич (11/17) Словенија Погачар (13/24) Сједињене Америчке Државе Јоргенсон (1/2)
Италија Тирено—Адријатико Словенија Погачар (10/24) Словенија Роглич (13/17) Данска Вингегор (5/6)
Италија Милано—Санремо Словенија Мохорич (2/3) Холандија Ван дер Пул (8/12) Белгија Филипсен (3/4)
Белгија Класик Бриж—Де Пан Белгија Мерлије Белгија Филипсен (2/4) Белгија Филипсен (4/4)
Белгија Е3 Саксо банк класик Белгија Ван Арт (6/8) Белгија Ван Арт (8/8) Холандија Ван дер Пул (10/12)
Шпанија Вуелта а Каталуња Колумбија Игита Словенија Роглич (14/17) Словенија Погачар (14/24)
Белгија Гент—Вевелгем Еритреја Грмај Француска Лапорт (1/2) Данска Педерсен (3/3)
Белгија Дварс дор Фландерен Холандија Ван дер Пул (6/12) Француска Лапорт (2/2) Сједињене Америчке Државе Јоргенсон (2/2)
Белгија Ронде ван Фландерен Холандија Ван дер Пул (7/12) Словенија Погачар (14/24) Холандија Ван дер Пул (11/12)
Шпанија Вуелта ал Паис Баско Колумбија Мартинез (2/2) Данска Вингегор (2/6) Шпанија Ајусо
Француска Париз—Рубе Холандија Ван Барле (2/3) Холандија Ван дер Пул (9/12) Холандија Ван дер Пул (12/12)
Холандија Амстел голд рејс Пољска Квјатковски (8/8) Словенија Погачар (15/24) Уједињено Краљевство Пидкок (2/2)
Белгија Флеш Валон Белгија Тунс (2/2) Словенија Погачар (16/24) Уједињено Краљевство Вилијамс (2/2)
Белгија Лијеж—Бастоњ—Лијеж Белгија Евенепул (3/8) Белгија Евенепул (7/8) Словенија Погачар (20/24)
Њемачка Ешборн—Франкфурт Република Ирска С. Бенет (2/2) Данска Краг Андерсен Белгија Ван Гилс
Швајцарска Тур де Романди Власов[н 4] Уједињено Краљевство А. Јејтс (4/6) Шпанија К. Родригез
Италија Ђиро д’Италија Аустралија Хиндли Словенија Роглич (15/17) Словенија Погачар (21/24)
Француска Критеријум ди Дофине Словенија Роглич (12/17) Данска Вингегор (3/6) Словенија Роглич (16/17)
Швајцарска Тур де Свис Уједињено Краљевство Томас (6/6) Данска Скјелмосе Уједињено Краљевство А. Јејтс (6/6)
Данска Копенхаген спринт Није у календару
Француска Тур де Франс Данска Вингегор (1/6) Данска Вингегор (4/6) Словенија Погачар (22/24)
Шпанија Класика де Сан Себастијан Белгија Евенепул (4/8) Белгија Евенепул (8/8) Швајцарска Ирши (2/3)
Пољска Тур де Полоње Уједињено Краљевство Хејтер Словенија Мохорич (3/3) Данска Вингегор (6/6)
БелгијаХоландија Бенелукс тур Отказано Белгија Веленс (6/7) Белгија Веленс (7/7)
Њемачка Хамбург сајкласик Аустрија Халер Данска Педерсен (2/3) Холандија Кој
Француска Бретање класик Белгија Ван Арт (7/8) Француска Мадуа Швајцарска Ирши (3/3)
Шпанија Вуелта а Еспања Белгија Евенепул (5/8) Сједињене Америчке Државе Кус Словенија Роглич (17/17)
Канада ГП де Квебек Француска Коснефроа (2/2) Белгија Де Ли Аустралија Метјуз (5/5)
Канада ГП де Монтреал Словенија Погачар (11/24) Уједињено Краљевство А. Јејтс (5/6) Словенија Погачар (23/24)
Италија Ђиро ди Ломбардија Словенија Погачар (12/24) Словенија Погачар (17/24) Словенија Погачар (24/24)
Кина Тур оф Гуангси Отказано Холандија Вадер Белгија Ван Етвелт (2/2)

Статистика

[уреди | уреди извор]

Највише освојених трка

[уреди | уреди извор]

Возачи који су искошени нису више активни.

Позиција Возач Број побједа
1. Словенија Тадеј Погачар 24
2. Словенија Примож Роглич 17
3. Шпанија Алехандро Валверде 14
4. Белгија Филип Жилбер 13
5. Уједињено Краљевство Крис Фрум 12
Холандија Метју ван дер Пул
7. Словачка Петер Саган 10
7. Шпанија Алберто Контадор 9
Аустралија Сајмон Геранс
Италија Винченцо Нибали
11. Норвешка Александер Кристоф 8
Пољска Михал Квјатковски
Аустралија Ричи Порт
Белгија Ваут ван Арт
Белгија Ремко Евенепул
16. Швајцарска Фабијан Канчелара 7
Колумбија Наиро Кинтана
Белгија Грег ван Авермат
Белгија Тим Веленс
19. Белгија Том Бонен 6
Шпанија Хоаким Родригез
Италија Елија Вивијани
Француска Жилијен Алафилип
Уједињено Краљевство Герент Томас
Уједињено Краљевство Адам Јејтс

Побједе по државама

[уреди | уреди извор]
Позиција Држава Број побједа Возачи
1.  Белгија 74 Жилбер (13), Евенепул (8), Ван Арт (8), Ван Авермат (7), Веленс (7), Бонен (6), Филипсен (4), Лампар (3), Насен (2), Стојвен (2), Тунс (2), Ван Етвелт (2), Бенот, Де Плус, Девенајс, Деволдер, Нојенс, Ванмарке, Вансумерен, Мерлије, Де ли, Ван Гилс
2.  Словенија 50 Погачар (24), Роглич (17), Шпилак (3), Мохорич (3), Боле, Брајкович, Тратник
3.  Шпанија 44 Валверде (14), Контадор (9), Х. Родригез (6), Л. Л. Санчез (3), Ј. Изагире (2), Баредо, Фреире, Инчаусти, Мас, Морено, Прадес, С. Санчез, Солер, Ајусо, К. Родригез
4.  УК 38 Фрум (12), Томас (6), А. Јејтс (5), Вигинс (5), С. Јејтс (2), Пидкок (2), Вилијамс (2), Кевендиш, Гејган Харт, Хејтер
5.  Аустралија 36 Геранс (9), Порт (8), Метјуз (5), Еванс (4), Гос (2), Дејвис, Денис, Јуан, Хејман, Мекарти, Мејер, Хиндли, Вајн
6.  Италија 35 Нибали (9), Вивијани (6), Скарпони (3), Гаспарото (2), Улиси (2), Колбрели (2), Ару, Балан, Балерини, Басо, Бетиол, Гарцели, Москон, Мозер, Паолини, Поцато, Ребелин
7.  Холандија 32 Ван дер Пул (12), Терпстра (4), Ван Барле (3), Димулен (2), Хесинк (2), Молема (2), Бум, Груневеген, Пулс, Слагтер, Вининг, Вадер, Кој
8.  Колумбија 21 Кинтана (7), Бернал (5), Лопез (2), Мартинез (2), Бетанкур, Чавез, Енао, Уран, Игита
9.  Данска 19 Вингегор (6), Фуглсанг (4), Педерсен (3), Валгрен (2), Асгрен (2), Краг Андерсен, Скјелмосе
10.  Њемачка 18 Дегенколб (4), Т. Мартин (4), Акерман (2), Шахман (2), Грајпел (2), Арнт, Циолек, Кледен, Мајрхофер
11.  Француска 17 Алафилип (6), Демар (2), Коснефроа (2), Лапорт (2), Воклер, Шаванел, Галопен, Пино, Мадуа
12.  Норвешка 14 Кристоф (8), Босон Хаген (5), Нордог
13.  Швајцарска 13 Канчелара (7), Ирши (3), Албасини, Цојг, Шмит
14.  Словачка 10 Саган (10)
 Сједињене Државе Фарар (2), Хорнер (2), Јоргенсен (2), Лајпхајмер, Талански, Паулес, Кус
16.  Пољска 9 Квјатковски (8), Мајка
17.  Португалија 6 Коста (5), Алмеида
 Ирска Д. Мартин (4), С. Бенет (2)
19.  Чешка 5 Штибар (3), Кројцигер (2)
20.  Луксембург 4 А. Шлек (2), Јунгелс, Ф. Шлек
 Русија Иванов, Мењшов, Сиваков, Закарин
22.  Аустрија 3 Ајзел, Гросшартнер, Халер
23.  Еквадор 3 Карапаз (2), Нарваез
24.  Казахстан 2 Иглињски, Винокуров
 Јужна Африка Импи (2)
 Нови Зеланд Џ. Бенет, Пичи
25.  Канада 1 Хеседал
 Еритреја Грмај

Побједе по тимовима

[уреди | уреди извор]

Тимови који су искошени, више нису активни.

Позиција Тим Број побједа Возачи
1. Инеос гренадирс 59 Фрум (12), Квјатковски (7), Томас (6), Вигинс (5), Бернал (5), Порт (4), Босон Хаген (3), Вивијани (2), Ван Барле (2), Пидкок (2), Гејган Харт, Енао, Москон, Нордог, Пулс, Сиваков, А. Јејтс, Карапаз, Мартинез, Хејтер, К. Родригез
2. Судал—Квик-степ 51 Евенепул (8), Бонен (6), Алафилип (6), Терпстра (4), Вивијани (4) Жилбер (3), Лампар (3), Штибар (3), Асгрен (2) Баредо, Дејвис, Девенајс, Деволдер, Јунгелс, Квјатковски, Т. Мартин, Мас, Уран, Балерини, С. Бенет, Алмеида
3. Визма—лејз а бајк 48 Роглич (15), Ван Арт (8), Вингегор (6), Хесинк (2), Лапорт (2), Јоргенсен (2), Џ. Бенет, Бум, Де Плус, Фреире, Груневеген, Мењшов, Л. Л. Санчез, Слагтер, Ван Барле, Кус, Вадер, Тратник, Кој
4. УАЕ тим емирејтс ХРГ 46 Погачар (24), А. Јејтс (3), Коста (2), Кристоф (2), Скарпони (2), Улиси (2), Веленс (2), Ирши (2), Балан, Боле, Поцато, Шпилак, Вајн, Ајусо, Нарваез
5. Мовистар 30 Валверде (14), Кинтана (7), Коста (3), Л. Л. Санчез (2), Карапаз, Инчаусти, Ј. Изагире, Солер
6. ХДС Астана 21 Нибали (5), Фуглсанг (4), Контадор (3), Лопез (2), Валгрен (2), Ару, Гаспарото, Иглињски, Ј. Изагире, Винокуров
Џејко—алула Геранс (8), Импи (2), А. Јејтс (2), С. Јејтс (2), Албасини, Вининг, Хејман, Јуан, Чавез, Метјуз, Шмит
8. Лото 19 Жилбер (8), Веленс (5), Ван Етвелт (2), Бенот, Грајпел, Де Ли, Ван Гилс
9. ЦЦЦ про тим 18 Ван Авермат (7), Еванс (4), Порт (3), Жилбер (2), Денис, Тунс
Каћуша Кристоф (6), Х. Родригез (6), Шпилак (2), Иванов, Морено, Паолини, Закарин
Тинкоф Контадор (6), Канчелара (3), Саган (3), А. Шлек (2), Кројцигер, Мајка, Нојенс, Ф. Шлек
Алпесин—декунинк Ван дер Пул (12), Филипсен (4), Мерлије, Краг Андерсен
13. Лидл—трек 16 Канчелара (4), Педерсен (3), Молема (2), Стојвен (2), Галопен, Хорнер, Порт, Цојг, Скелмосе
Ред бул—Бора—ханзгро Саган (3), Акерман (2), Шахман (2), Роглич (2), Гросшартнер, Мекарти, Игита, С. Бенет, Власов, Хиндли, Халер
15. ЕФ едукејшон—изипост 14 Д. Мартин (4), Фарар (2), Бетиол, Хеседал, Мартинез, Мејер, Талански, Ванмарке, Вансумерен, Паулес
16. Пикник постнл 13 Дегенколб (4), Метјуз (4), Димулен (2), Арнт, Ирши, Мајрхофер
17. ХТЦ—хајроад 10 Т. Мартин (3), Босон Хаген (2), Гос (2), Кевендиш, Ајзел, Грајпел
18. Ликвигас 9 Саган (4), Нибали (2), Басо, Кројцигер, Мозер
19. Бахреин—викторијус 8 Мохорич (3), Нибали (2), Колбрели (2), Тунс
20. Групама—ФДЈ 5 Демар (2), Пино, Мадуа, Пичи
21 Рејдиошек 4 Брајкович, Хорнер, Кледен, Лајпхајмер
Декатлон АГ2Р ла мондијал Коснефроа (2), Бетанкур, Насен
23. Интермарше—ванти 2 Гаспарото, Грмај
ГВ Шимано—сидермек Ребелин, Скарпони
ИАМ сајклинг Шаванел, Насен
Израел премијер тех Вилијамс (2)
26. Тотал енержис 1 Воклер
Аква сапоне Гарцели
Сервело тест тим Геранс
Еускади—муријас Прадес
Еускалтел—еускади С. Санчез
Кубека некстхеш Циолек

Историја учешћа тимова

[уреди | уреди извор]

Тренутни UCI ворлд тимови (2025)

[уреди | уреди извор]
Тим Држава Сезоне у ворлд туру Број сезона Претходна имена тима
Визма—лејз а бајк  Холандија 2009—2025 17 Рабобанк (2009—2012), Бланко про сајклинг (2013), Белкин про сајклинг (2013—2014), ЛотоНЛ—Јумбо (2015—2018), Јумбо—визма (2019—2023)
Декатлон АГ2Р ла мондијал  Француска 2009—2025 17 АГ2Р ла мондијал (2009—2020), АГ2Р ситроен (2021—2023)
ЕФ едукејшон—изипост  Сједињене Државе 2009—2025 17 Гармин—слипстрим (2009), Гармин—транзишен (2010), Гармин—сервело (2011), Гармин—баракуда (2012), Гармин—шарп (2012—2014), Кенондејл—Гармин (2015), Кенондејл (2016), Кенондејл—драпак (2016—2017), ЕФ едукејшен фирст—драпак п/б Кенондејл (2018), ЕФ едукејшен фирст (2019), ЕФ про сајклинг (2020), ЕФ едукејшон—нипо (2021)
Мовистар  Шпанија 2009—2025 17 Кес д’Епарњ (2009—2010)
Судал—Квик-степ  Белгија 2009—2025 17 Квик-степ (2009—2011), Омега Фарма—Квик-степ (2012—2014), Етикс—Квик-степ (2015—2016), Квик-степ флорс (2017—2018), Декунинк—Квик-степ (2019—2021), Квик-степ алфа винал (2022)
УАЕ тим емирејтс ХРГ  Италија (2009—2016)
 УАЕ (2017—)		 2009—2025 17 Лампре—НГЦ (2009), Лампре—фарнезе вини (2010), Лампре—фарнезе (2010), Лампре—ИСД (2011—2012), Лампре—мерида (2013—2016), УАЕ Абу Даби (2017), УАЕ тим емирејтс (2018—2024)
ХДС Астана  Казахстан 2009—2025 17 Астана (2009—2020), Астана премијер тех (2021), Астана Казахстан (2022—2024)
Групама—ФДЈ  Француска 2009—2010, 2012—2025 16 Франсес де жу (2009—2010), ФДЈ (2010, 2013, 2015—2018), ФДЈ—бигмат (2012), ФДЈ.фр (2013—2014)
Инеос гренадирс  УК 2010—2025 16 Скај (2010—2019), Инеос (2019—2020)
Лидл—трек  Луксембург (2011—2013)
 Сједињене Државе (2014—)		 2011—2025 15 Леопард трек (2011), Рејдиошек—нисан (2012), Рејдиошек—леопард (2013), Трек фактори рејсинг (2014—2015), Трек—сегафредо (2016—2023)
Џејко—алула  Аустралија 2012—2025 14 ГринЕЏ (2012), Орика—ГринЕЏ (2012—2016), Орика—бајк ексчејнџ (2016), Орика—скот (2017), Мичелтон—Скот (2018—2020), Бајк ексчејнџ (2021), Бајк ексчејнџ—џејко (2022)
Пикник постнл  Холандија (2013—2014)
 Њемачка (2015—)		 2013—2025 13 Аргос—шимано (2013), Џајант—шимано (2014), Џајант—алпесин (2015—2016), Санвеб (2017—2020), ДСМ (2021—2023), ДСМ—фирмениш (2023), ДСМ—фирмениш постнл (2024)
Бахреин—викторијус  Бахреин 2017—2025 9 Бахреин—мерида (2017—2019), Бахреин—макларен (2020)
Ред бул—Бора—ханзгро  Њемачка 2017—2025 9
Кофидис  Француска 2009, 2020—2025 7
Интермарше—ванти  Белгија 2021—2025 5 Интермарше—ванти—гоберт—материокс (2021—2022), Интермарше—сиркус—ванти (2023)
Алпесин—декунинк  Белгија 2023—2025 3
Аркеа—бб хотелс  Француска 2023—2025 3 Аркеа—самсик (2023)

Бивши UCI ворлд тимови

[уреди | уреди извор]
Тим Држава Сезоне у ворлд туру Број сезона Претходна имена тима
Лото—судал  Белгија 2009—2022 14 Силенс—лото (2009), Омега Фарма—лото (2010—2011), Лото—белисол (2012—2014)
Каћуша—алпесин  Русија (2009—2016)
 Швајцарска (2017—2019)		 2009—2019 11 Каћуша (2009—2016)
ЦЦЦ  Сједињене Државе (2011—2018)
 Пољска (2019—2020)		 2011—2020 11 БМЦ рејсинг (2011—2018)
Тинкоф  Данска (2009—2013)
 Русија (2014—2016)		 2009—2016 8 Саксо банк (2009—2010, 2012), Саксо банк—сунгард (2011), Саксо банк—Тинкоф банк (2012), Саксо—Тинкоф (2013), Тинкоф—Саксо (2014—2015)
Кубека некстхеш  Јужна Африка 2016—2021 6 Дименжен Дата (2016—2019), НТТ про сајклинг (2020), Кубека асос (2021)
Кенондејл  Италија 2009—2014 6 Ликвигас (2009), Ликвигас—дојмо (2009—2010), Ликвигас—кенондејл (2011—2012)
Еускалтел—еускади  Шпанија 2009—2013 5
ХТЦ—Хајроад  Сједињене Државе 2009—2011 3 Колумбија—хајроад (2009), Колумбија—ХТЦ (2009), ХТЦ—Колумбија (2010)
Вакансолеј—ДЦМ  Холандија 2011—2013 3
Израел премијер тех  Израел 2020—2022 3 Израел старт ап нејшон (2020—2022)
Фотон—сервето фуџи  Шпанија 2009—2010 2 Фуџи—сервето (2009)
ИАМ сајклинг  Швајцарска 2015—2016 2
Јуропкар  Француска 2009, 2014 2 Бокс бујгис телеком (2009)
Милрам  Њемачка 2009—2010 2
Рејдиошек  Сједињене Државе 2010—2011 2

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Године 2019, трке Дубаи Тур и Абу Даби Тур су се спојиле, прије спајања, Абу Даби Тур је био дио UCI ворлд тура.[33][34]
  2. ^ Е3 Бинкбанк, под бившим називом, Е3 Прајс Фландерен—Харелбеке, постао је дио UCI ворлд тура 2012.[35]
  3. ^ Дридагсе Бриж—Де Пан (досл. три дана Де Пана) је од 2019. једнодневна трка, али је задржала назив три дана Де Пана.[36] У UCI ворлд тур додата је 2019.[37][38]
  4. ^ У марту 2022. недељу дана након почетка инвазије Русије на Украјину, Свјетска бициклистичка унија (UCI) забранила је такмичење тимовима из Русије и Бјелорусије, док је учешће на тркама руских и бјелоруских возача који возе за тимове који су регистровани у другим државама било дозвољено, али без истицања националних симбола.[39][40] У мају 2023. донесена је одлука да сви бициклисти из Русије и Бјелорусије могу да учествују на Свјетском првенству и осталим такмичењима предвиђеним за државе, као „неутрални индивидуални спортисти“, без националних симбола.[41]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „UCI listing of events and dates for the 2009 calendar”. Uci.ch. Приступљено 14. 11. 2020. 
  2. ^ „ProTour is dead, long live the World Tour”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 11. 2020. 
  3. ^ „Presse Release - Registration of UCI ProTeams for the 2011 season”. UCI. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2020. 
  4. ^ а б „The 17 UCI WorldTeams announced for 2015: OK for Astana, not for Europcar”. velowire.com. 11. 12. 2014. Приступљено 19. 2. 2025. 
  5. ^ UCI cycling regulations 2020, стр. 215.
  6. ^ а б Weislo, Laura (4. 2. 2025). „'Teams will pay to race' - Teams face extra costs after UCI WorldTour participation rule change”. cyclingnews.com. Приступљено 6. 2. 2025. 
  7. ^ „Katusha denied 2013 WorldTour licence”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 14. 11. 2020. 
  8. ^ „CAS orders WorldTour licence for Katusha”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 14. 11. 2020. 
  9. ^ „UCI confirms 19 WorldTour teams for 2013”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 14. 11. 2020. 
  10. ^ Brown, Gregor (9. 10. 2014). „WorldTour drops to 17 teams for 2015”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 11. 2020. 
  11. ^ а б „UCI to launch new rolling World Ranking system in 2016”. cyclingnews.com. 24. 12. 2015. Приступљено 14. 11. 2020. 
  12. ^ а б в „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  13. ^ „The UCI reveals expanded UCI WorldTour calendar for 2017”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 2. 8. 2016. Приступљено 6. 2. 2025. 
  14. ^ Rogers, Neal (26. 10. 2016). „WorldTour lite? Participation not mandatory for UCI WorldTeams at 10 new WorldTour events”. velo.outsideonline.com. Приступљено 6. 2. 2025. 
  15. ^ „Three Days of Bruges-De Panne: a three-in-one”. uci.org. 26. 3. 2019. Приступљено 22. 2. 2025. 
  16. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Abu Dhabi and Dubai Tours to merge in 2019.
  17. ^ „Publication of the 2020 UCI International Road Calendar”. UCI. Приступљено 14. 11. 2020. 
  18. ^ „Tour de France a week earlier in 2020, Turkey out of WorldTour”. 26. 6. 2019. Приступљено 14. 11. 2020. 
  19. ^ „The UCI postpones the UCI Classics Series”. uci.org. 11. 12. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  20. ^ а б „The Outer Line: UCI expands WorldTour teams sizes for 2021 and 2022”. velonews.com. 9. 12. 2020. Приступљено 10. 12. 2020. 
  21. ^ Marshall-Bell, Chris (7. 4. 2022). „WorldTour relegation battle angers and confuses teams: 'It doesn't make any sense'”. cyclingweekly.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  22. ^ Banqueri, Raúl (24. 12. 2022). „The New WorldTour Points System Explained”. lanternerouge.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  23. ^ Siegfried, Mortkowitz (19. 12. 2022). „It’s Official: The Final Relegation Status”. welovecycling.com. Приступљено 22. 2. 2025. 
  24. ^ Farrand, Stephen (31. 5. 2023). „"Looking back, we are still glad we didn't ride the Giro" - Lotto Dstny happy with decision to skip Giro d'Italia”. cyclinguptodate.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  25. ^ Siegfried, Mortkowitz (19. 12. 2022). „It’s Official: The Final Relegation Status”. welovecycling.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  26. ^ Raúl, Banqueri (24. 12. 2022). „The New WorldTour Points System Explained”. lanternerouge.com. Приступљено 20. 1. 2025. 
  27. ^ „Lotto Dstny opts to skip 2024 Giro d'Italia, as was the case this season”. cyclinguptodate.com. 20. 12. 2023. Приступљено 20. 1. 2025. 
  28. ^ а б „The UCI publishes the 2025 UCI Women’s WorldTour and UCI WorldTour calendars”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 14. 6. 2024. Приступљено 19. 2. 2025. 
  29. ^ а б Weislo, Laura (4. 10. 2024). „UCI rolls out 2025 road calendar with Copenhagen Sprint added to men's and women's WorldTour”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 2. 2025. 
  30. ^ Weislo, Laura (4. 5. 2022). „How does the UCI WorldTour points system work?”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 2. 2025. 
  31. ^ Weislo, Laura (25. 9. 2018). „New organisation of men's professional road cycling unanimously approved”. uci.org. Приступљено 19. 2. 2025. 
  32. ^ „UCI Rankings points scale”. Приступљено 14. 11. 2020. 
  33. ^ „UCI reveal WorldTour calendar for 2019”. Cycling News. Приступљено 14. 11. 2020. 
  34. ^ Wynn, Nigel (15. 3. 2018). „Abu Dhabi and Dubai Tours to merge in 2019”. cyclingweekly.com. Приступљено 14. 11. 2020. 
  35. ^ „E3 Harelbeke to be WorldTour race in 2012”. cyclingnews.com. 31. 8. 2011. Приступљено 14. 11. 2020. 
  36. ^ „Driedaagse De Panne wordt dit jaar een tweedaagse”. Sporza (на језику: холандски). Vlaamse Radio- en Televisieomroeporganisatie. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2020. 
  37. ^ „Salary cap still an option as part of 2020 WorldTour reforms”. Cyclingnews.com. Приступљено 14. 11. 2020. 
  38. ^ „UCI Cycling Regulations: Part 2 Road Races (version on 05.02.2019)” (PDF). uci.org. 5. 2. 2019. Приступљено 14. 11. 2020. 
  39. ^ Macmichael, Simon (1. 3. 2022). „UCI bans Russian and Belarusian national teams after invasion of Ukraine”. road.cc. Приступљено 31. 12. 2023. 
  40. ^ „The UCI takes strong measures in the face of the situation in Ukraine” (Саопштење). UCI. 1. 3. 2022. Приступљено 6. 1. 2024. 
  41. ^ Mallon, Ryan (3. 5. 2023). „Russian and Belarusian cyclists to be allowed to race at world championships and other UCI events as “neutrals””. road.cc. Приступљено 31. 12. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=UCI_ворлд_тур&oldid=29066583”