Пређи на садржај

Viktor Lazić

С Википедије, слободне енциклопедије
Viktor Lazić
Viktor Lazić u Muzeju knjige i putovanja, 2011. godine
Datum rođenja(1985-01-24)24. januar 1985. (40 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija
 SFR Jugoslavija
ObrazovanjePravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjeknjiževnik, advokat, putopisac
OrganizacijaUdruženje „Adligat”
Nagrade„Đurin šešir”,
„Temišvarska povelja”,
„Rodoljub Nićiforović”

Viktor Lazić (Beograd, 24. januar 1985) srpski je književnik, advokat, filatelista i numizmatičar. Osnivač je i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, kao i Muzeja srpske književnosti, Muzeja knjige i putovanja i Biblioteke Lazić koje posluju u okviru Udruženja.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Rođen je 24. januara 1985. godine u Beogradu, od oca Branislava, mašinskog inženjera, i majke Gorice, advokata. Pohađao je osnovnu školu „Bora Stanković“ na Banjici, a potom Pravno-birotehničku školu „9. maj“ u kojoj je bio đak generacije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine.

Viktor je odrastao u porodici sa dugom tradicijom sakupljanja i čuvanja knjiga, čiji koreni dosežu do početka 18. veka.[1] Još u ranom detinjstvu pokazivao je interesovanje prema pisanoj reči i knjigama. Od bake, Danice Lazić, nasledio je porodičnu Biblioteku Lazić kada mu je bilo devet godina i time, kao deveta generacija, nastavio dvovekovnu tradiciju.[1]

Ubrzo je počeo da se interesuje za bibliotekarstvo, o čemu je učio i od srpskog bibliografa Miodraga Živanova.[2]

Tokom srednjoškolskih dana počeo je da putuje Evropom, a sa osamnaest godina objavljuje i svoju prvu knjigu Gete – poezija i istina (2003).

Član je organizacija i udruženja: Udruženje književnika Srbije, Udruženje novinara Srbije, Fondacija Ršum (član Upravnog odbora), Biblioteka „Milutin Bojic” (član Upravnog odbora), Udruženje turističkih vodiča Republike Srbije (počasni član), Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Republike Srbije, Udruženje srpsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantara”, Udruženje srpsko-kubanskog prijateljstva, Geteovo društvo, Udruženje za razvoj i unapređenje turizma Srbije, Srpsko bibliofilsko društvo (ambasador) i Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU (nekadašnji spoljni saradnik).

Putovanja i putopisi

[уреди | уреди извор]

Na svojim putovanjima Viktor je proveo ukupno dvanaest godina.[3] Obišao je više od 100 zemalja na šest kontinenata, Evropom, Azijom, Australijom, Afrikom, Južnom Amerikom i Severnom Amerikom. Sa putovanja je donosio razne predmete, knjige i kulturna dobra sa idejom da u Beogradu stvori muzejsku riznicu koja svedoči o različitim svetskim kulturama, ali i srpskoj kulturi u svetu.

Na jedno od najdužih putovanja na kojima je bio, pošao je 2009. godine svojom Lada Nivom. Tokom 421 dana, krenuvši sa Kosova i Metohije iz manastira Dečani, na putu do Vladivostoka obišao je veći deo Evrope, usput i najseverniju tačku Nordkap (Severni rt), potom više hiljada gradova, mesta i sela širom Rusije. Nakon Vladivostoka krenuo je putem Jugoistočne Azije, preko Filipina i ostrva Indonezije, sve do Australije. U povratku prolazi kroz Južnu i Jugozapadnu Aziju, gde iprelazi i čitavu pustinju Gobi svojim džipom. Tokom ovog putovanja, koje je opisao u knjizi Velika avantura (2010), štampanoj u 20.000 primeraka u izdanju Press-a, obišao je ukupno 32 države.

Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”

[уреди | уреди извор]
Viktor Lazić prilikom dodele počasne titule Zaslužnog građanina Voždovca 2019. godine.

Viktor Lazić osnovao je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat" 2012. godine, kada su kao kulturne institucije registrovane i Biblioteka Lazić, Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja.[4] Udruženje je, neke od danas mnogobrojnih legata, primilo i pre zvanične registracije, posebno od 2009. godine kada je Viktor ponovo otvorio Biblioteku Lazić za javnost. Danas broji oko dva miliona predmeta i preko milion knjiga, od čega više hiljada rariteta, kako iz Srbije tako i iz brojnih stranih zemalja.[5]

Lazić je u periodu od deset godina sačuvao 40 legata, u okviru kojih i arhivsku građu i predmete od prvorazrednog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda.[6]

Nagrade i priznanja

[уреди | уреди извор]

Zbog aktivnog rada na očuvanju srpske kulture, kao i brojnih poslovnih, kulturnih i društvenih aktivnosti, Viktor je dobitnik nekoliko nagrada i priznanja, među kojima su „Đurin šešir”, „Temišvarska povelja" i nagrade „Rodoljub Nićiforović”.[7][8]

  • 2019. — Počasna titula Zaslužnog građanina Voždovca.
  • 2021. — Nagrada „Dobročinitelj” Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Vlade Republike Srbije, za humane podvige koje su obeležili prethodnu 2020. godinu.[9][10]
  • 2024. — Zlatna medalje Aleksandra Dubčeka, za zasluge na polju kulture, unapređenja međunarodne saradnje i humanitarnih aktivnosti.[11]

Dela

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  2. ^ „Књижни детектив - Миодраг Живанов”. Србија међу књигама. Годишњак: 149—159. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  3. ^ Латиновић, Милијана (2019-11-16). „Виктор Лазић за “Глас Српске”: Друг са пиратима, побратим са Ескимима”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2020-08-07. 
  4. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  5. ^ „О Адлигату” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  6. ^ Из документа о кандидатури (списак кандидата) за Награду Града Београда, Градска управа Града Београда, 18.02.2020 — преко Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”.
  7. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Награда "Ђурин шешир" Ивану Лаловићу и Виктору Лазићу”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-07. 
  8. ^ вести, Кућа добрих. „Tемишварска повеља Адлигату - Кућа Добрих Вести”. dobrevesti.rs (на језику: пољски). Приступљено 2020-08-07. 
  9. ^ „Uručene nagrade „Dobročinitelj“ za 2020. godinu”. Danas. Приступљено 7. 2. 2021. 
  10. ^ Spasao milione knjiga i – uspomena („Politika”, 14. maj 2021)
  11. ^ Tanjug (2024-08-30). „Zlatna medalja Aleksandra Dubčeka Viktoru Laziću i Nebojši Kuzmanović”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-08-31. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viktor_Lazić&oldid=28526185”