Пређи на садржај

Висбаден

Уреди везе
Координате: 50° 05′ 00″ С; 8° 15′ 00″ И / 50.083333° С; 8.25° И / 50.083333; 8.25
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Wiesbaden)
Висбаден
нем. Wiesbaden
Висбаден
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна држава Хесен
Становништво
Становништво‍
 — 30. сеп. 2005274.865 и око 12.000 америчких држављана
 — густина1.348 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 05′ 00″ С; 8° 15′ 00″ И / 50.083333° С; 8.25° И / 50.083333; 8.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 метара m
Површина203,90 km2
Висбаден на карти Немачке
Висбаден
Висбаден
Висбаден на карти Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникХелмут Милер (ХДУ)
Регистарска ознакаWI

Висбаден (нем. Wiesbaden) је главни град немачке савезне државе Хесен[1], и после Франкфурта на Мајни други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих бања у Европи са 26 извора вреле и једним извором хладне минералне воде.

Географија

[уреди | уреди извор]
Положај града у савезној држави Хесен

Овај град је највећи у регији Рајнгау. Лежи на десној обали реке Рајне. Са градом на другој обали Рајне, Мајнцом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 km². Северно је шумска зона (27,4% површине).

Висбаден је са севера заштићен планином Таунус и зато има једну од најтоплијих клима у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати.

Клима

[уреди | уреди извор]
Висбаден
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
43
 
 
3
−2
 
 
41
 
 
5
−2
 
 
42
 
 
10
1
 
 
40
 
 
14
4
 
 
60
 
 
19
8
 
 
51
 
 
22
11
 
 
68
 
 
24
13
 
 
60
 
 
24
12
 
 
51
 
 
20
9
 
 
54
 
 
14
5
 
 
47
 
 
8
2
 
 
50
 
 
4
−2
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: wetterdienst.de (температуре) и urlaubplanen.org(падавине)
Клима Висбадена
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,5
(61,7) 		19,0
(66,2) 		23,4
(74,1) 		30,0
(86) 		33,5
(92,3) 		37,5
(99,5) 		38,1
(100,6) 		39,0
(102,2) 		32,5
(90,5) 		26,9
(80,4) 		22,1
(71,8) 		16,5
(61,7) 		39,0
(102,2)
Средњи максимум, °C (°F) 3
(37) 		5
(41) 		10
(50) 		14
(57) 		19
(66) 		22
(72) 		24
(75) 		24
(75) 		20
(68) 		14
(57) 		8
(46) 		4
(39) 		13,92
(57,06)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9) 		1,5
(34,7) 		5,5
(41,9) 		9
(48) 		13,5
(56,3) 		16,5
(61,7) 		18,5
(65,3) 		18
(64) 		14,5
(58,1) 		9,5
(49,1) 		5
(41) 		1
(34) 		9,42
(48,96)
Средњи минимум, °C (°F) −2
(28) 		−2
(28) 		1
(34) 		4
(39) 		8
(46) 		11
(52) 		13
(55) 		12
(54) 		9
(48) 		5
(41) 		2
(36) 		−2
(28) 		4,91
(40,84)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,8
(1,8) 		−12,9
(8,8) 		−12,0
(10,4) 		−4,5
(23,9) 		−0,1
(31,8) 		4,1
(39,4) 		7,7
(45,9) 		5,0
(41) 		2,4
(36,3) 		−4,0
(24,8) 		−7,8
(18) 		−16,9
(1,6) 		−16,9
(1,6)
Количина падавина, mm (in) 43
(16,9) 		41
(16,1) 		42
(16,5) 		40
(15,7) 		60
(23,6) 		51
(20,1) 		68
(26,8) 		60
(23,6) 		51
(20,1) 		54
(21,3) 		47
(18,5) 		50
(19,7) 		607
(239)
Извор: urlaubplanen.org(за средње вредности температура),wetterdienst.de(остали подаци)

Историја

[уреди | уреди извор]

Још су Римљани знали за постојање извора топле воде у овом крају.[1] Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (Aquae Mattiacorum). Франци у време Хлодовеха су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.

Ајнхарт, биограф Карла Великог, први пут је поменуо име Висибада 828/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око 1170. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град 1232. Надбискуп оближњег Мајнца је 1242. заузео и спалио Висбаден. У Сељачком рату становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали 1525. Ове привилегије су им враћене 1566. По окончању Тридесетогодишњега рата 1648. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време Наполеона био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе Рајнске конфедерације.

Висбаден је постао престоница војводства Насау 1815. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до Првог светског рата. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: Јохан Гете, Фјодор Достојевски, Рихард Вагнер и Јоханес Брамс.[1] У овом граду је умро и немачки путописац Бернхард Шварц

Висбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у Другом светском рату. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Висбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу класицизма, историцизма и југендстила. Главним градским тргом, Дворским тргом (Schlossplatz), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Војводски дворац
    Војводски дворац
  • Извор воде „Кох“
    Извор воде „Кох“
  • Лујзенплац
    Лујзенплац
  • Пешачка зона
    Пешачка зона
  • Евангелистичка црква
    Евангелистичка црква

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 61. ISBN 86-331-2112-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висбаден&oldid=27922885”