Zadnja ureteralna valvula

Zadnja ureteralna valvula
Zadnja ureteralna valvula
	[уреди на Википодацима]

Zadnja ureteralna valvula ili valvula zadnje uretre (лат. valvula urethrae posterior) je najčešća opstruktivna anomalija donjeg dela urinarnog trakta kod dečaka. Nastaje kada opstruktivni nabor sluzokože uretre, koji se formira na njenom izlazu iz mokraćne bešike, sprečava normalno pražnjenje mokraće iz bešike.^[1]

Kasno otkrivanje može dovesti do komplikacija u bubrezima, što posle određenog broja godina može dovesti do hronične bubrežne bolesti. Dugoročnu, prognozu ove anomalije određuju stepen oštećenja bubrega i promene u gornjem delu uretre, kao i disfunkcija mokraćne bešike.^[1]

Leči se operativno, a sva deca nakon uklonjenog valvule zadnje uretre zahtijevaju redovno praćenje do adolescencije.

Epidemiologija

Javlja se kod jednog od 5.000 — 8.000 novorođenih dečaka.^[1]

Patoanatomija

U muškoj uretri normalno postoje strukture ili nabori kriste uretralis (лат. plicae coliculi) koje polaze sa distalnog pola verumontanuma, i pružaju se put dole i spolja i iščezavaju u bočnom zidu uretre blizu membranoznog segmenta.

Kod izmenjenih struktura one se šire, dublje i spajaju u prednjem delu uretre i deluju kao opstruktivni ventil, uzrokujući karakterističnu sekundarnu dilataciju prostatične uretre, izrazitu kontrakturu vrata mokraćne bešike i ozbiljnu trabekulaciju.^[2]

Etiologija

Lezija je kongenitalna, a uzrok je u pogrešnom embrionalnom razvoju mokraćne cevi. Zahvaljujući napretku dijagnostike (UZ) danas se češće otkriva prenatalno.^[3]^[4] Najčešći je tip I kod koga je valvula smeštena distalno od vermontanuma (90%).

Ovo je anomalija koja može dovesti do katastrofalnih posledica po celi urinarni trakt zbog opstrukcije koja se razvija pod povećanim pritiskom. Iako se danas puno bolje leči, ipak u 30% slučajeva dovodi do hronične bubrežne insuficijencije.^[5]

Klinička slika

Klinička slika je raznovrsna i zavisi od težine opstrukcije. Kod teške opstrukcije zastoj mokraće dovodi do širenja i produženja zadnje uretre, mokraćna bešika je hipertrofična, nastaju trabekulacije i divertikuli.

U kliničkoj slici dominira slika opstruktivne uropatije, slab mokraćni mlaz, uremija, sepsa, urinomi, ascites.

Dijagnoza

Karakterističan ultrasonografski nalaz je valvula sa zadebljanim zidom mokraćne bešike. U dijagnostici pomaže i MCUG koji otkriva i druge anomalije u prvom redu refluks ili ureterohidronefrozu.^[6]^[7]

Terapija

Hirurško lečenje uključuje endoskopsku elektroresekciju valvule nakon koje se postavlja urinarni kateter.^[8]

Jedan deo dece zahteva ponovnu elektroresekciju zbog zaostale valvule. Većina ove dece takođe zahteva doživotno urodinamsko praćenje zbog neurogene mokraćne bešike sa svim njenim posledicama.^[9]

Komplikacije

Najčešće komplikacije zadnje ureteralne valvule su:^[10]

Inkontinencija,
Infekcija urinarsnog trakta,
Insuficijencija bubrega,
Vezikoureteralna refluksna bolest,
Hronična kalkuloza bubrega.

Izvori

^ ^а ^б ^в Mohan K. Abraham, James O. Adeniran, Lukman Olajide Abdur-Rahman, Emmanuel Adoyi Ameh, Abdulrasheed A. Nasir. Posterior urethral valve, World J Pediatr, 2011. — Vol. 7, no. 3.
^ Young, H. H.; Frontz, W. A.; Baldwin, J. C. „Congenital obstruction of the posterior urethra”. J Urol. 3.
^ Joseph TP, Gopi VK, Babu PR, Satish Kumar KV (април 2017). „Outcome of Antenatally Presenting Posterior Urethral Valves (PUV) in Children”. Indian Pediatr. 54 (4): 295—297. .
^ Odeh R, Noone D, Bowlin PR, Braga LH, Lorenzo AJ (септембар 2016). „Predicting Risk of Chronic Kidney Disease in Infants and Young Children at Diagnosis of Posterior Urethral Valves: Initial Ultrasound Kidney Characteristics and Validation of Parenchymal Area as Forecasters of Renal Reserve”. J Urol. 196 (3): 862—8. .
^ Heikkilä J, Holmberg C, Kyllönen L, Rintala R, Taskinen S (децембар 2011). „Long-term risk of end stage renal disease in patients with posterior urethral valves”. J Urol. 186 (6): 2392—6. .
^ Soliman, S. M. (мај 2009). „Primary ablation of posterior urethral valves in low birth weight neonates by a visually guided fogarty embolectomy catheter”. J Urol. 181 (5): 2284—9. ; discussion 2289-90.
^ Horowitz M, Harel M, Combs A, Glassberg K (април 2009). „Surveillance cystoscopy in the management of posterior urethral valves”. J Urol. 181 (4): 172. .
^ Nanda, M.; Bawa, M.; Narasimhan, K. L. (фебруар 2012). „Mini-vesicostomy in the management of PUV after valve ablation”. J Pediatr Urol. 8 (1): 51—4.
^ Salam, M. A. (октобар 2006). „Posterior urethral valve: Outcome of antenatal intervention”. Int J Urol. 13 (10): 1317—22. .
^ Capitanucci, M. L.; Marciano A; Zaccara A; La Sala E, Mosiello G, De Gennaro M (септембар 2012). „Long-term bladder function followup in boys with posterior urethral valves: comparison of noninvasive vs invasive urodynamic studies”. J Urol. 188 (3): 953—7.

Literatura

Rosenblum, S.; Pal, A.; Reidy, K. (април 2017). „Renal development in the fetus and premature infant”. Semin Fetal Neonatal Med. 22 (2): 58—66.
Nedima ATIĆ, Izeta SOFTIĆ, Jasminka TVICA, Anomalije urinarnog trakta u djece Pedijatrija danas. 3 (2): 149—163. 2007. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health: Genes and Disease (језик: енглески)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[4.-1] а ^б ^в Mohan K. Abraham, James O. Adeniran, Lukman Olajide Abdur-Rahman, Emmanuel Adoyi Ameh, Abdulrasheed A. Nasir. Posterior urethral valve, World J Pediatr, 2011. — Vol. 7, no. 3.

[2] Young, H. H.; Frontz, W. A.; Baldwin, J. C. „Congenital obstruction of the posterior urethra”. J Urol. 3.

[3] Joseph TP, Gopi VK, Babu PR, Satish Kumar KV (април 2017). „Outcome of Antenatally Presenting Posterior Urethral Valves (PUV) in Children”. Indian Pediatr. 54 (4): 295—297. .

[4] Odeh R, Noone D, Bowlin PR, Braga LH, Lorenzo AJ (септембар 2016). „Predicting Risk of Chronic Kidney Disease in Infants and Young Children at Diagnosis of Posterior Urethral Valves: Initial Ultrasound Kidney Characteristics and Validation of Parenchymal Area as Forecasters of Renal Reserve”. J Urol. 196 (3): 862—8. .

[5] Heikkilä J, Holmberg C, Kyllönen L, Rintala R, Taskinen S (децембар 2011). „Long-term risk of end stage renal disease in patients with posterior urethral valves”. J Urol. 186 (6): 2392—6. .

[6] Soliman, S. M. (мај 2009). „Primary ablation of posterior urethral valves in low birth weight neonates by a visually guided fogarty embolectomy catheter”. J Urol. 181 (5): 2284—9. ; discussion 2289-90.

[7] Horowitz M, Harel M, Combs A, Glassberg K (април 2009). „Surveillance cystoscopy in the management of posterior urethral valves”. J Urol. 181 (4): 172. .

[8] Nanda, M.; Bawa, M.; Narasimhan, K. L. (фебруар 2012). „Mini-vesicostomy in the management of PUV after valve ablation”. J Pediatr Urol. 8 (1): 51—4.

[9] Salam, M. A. (октобар 2006). „Posterior urethral valve: Outcome of antenatal intervention”. Int J Urol. 13 (10): 1317—22. .

[10] Capitanucci, M. L.; Marciano A; Zaccara A; La Sala E, Mosiello G, De Gennaro M (септембар 2012). „Long-term bladder function followup in boys with posterior urethral valves: comparison of noninvasive vs invasive urodynamic studies”. J Urol. 188 (3): 953—7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]