Zdravstveni informacioni sistem

Zdravstveni informacioni sistem (skraćeno ZIS) je „organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbedenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu.

Po svojoj suštini ZIS je informaciona slika zdravstvenog sistema, nastala kao proizvod brojnih funkcija integrisanih komunikacioni računarski sistem za razmenu informacija u procesu zdravstvene zaštite, ćiji su korisnici (svi) zdravstveni radnici i (svi) korisnici zdravstvene zaštite. U tom smislu zdravstvenim informacionim sistemima, je nastao sa ciljem da pomogne u rešavanju osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini uopšte, zasnovanih na prikupljanju, manipulisanju, obradi i korišćenju podataka koji se svakodnevno u velikim količinama gomilaju u obimnoj dokumentaciji zdravstvenih organizacija.

Definicija SZO

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije — „zdravstveni informacioni sistem (ZIS) je deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovodenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu".

Nivoi i tipovi ZIS

Nivoi

Zdravstveni informacioni sistem se javlja u više nivoa počev od globalnog do i lokalnom, i može biti:

• Internacionalni
• Nacionalni
• Regionalni
• Institucionalni.

Tipovi

• Strateški informacioni sistem
• Taktički informacioni sistem
• Operacionalni informacioni sistem.

Namena i zadaci

Namena zdravstveno-informatičke delatnosti (u zdravstvenoj i medicinskoj oblasti) je:

• organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način,
• poboljšanje kvaliteta medicinskog rada,
• obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i
• smanjenje troškova zdravstvene zaštite.

Zdravstveni informacioni sistem je funkcionalni entitet unutar zdravstvene službe kao celine, i zato on ne može da opstatiti sam za sebe već namenjen kao sredstvo u svakodnevnom radu, u istraživanjima i u upravljanju zdravstvenim ustanovama.

Komponente

Osnovne komponenle jednog zdravstvenog informacionog sistema su:

• kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadžeri, programeri, operateri, korisnici),
• tehnička baza (hardvar),
• programska podrška (softvare).

Uloga korisnika u ZIS

U sistemu se kreiraju različite uloge kako bi svaki korisnik u sistemu imao pristup tačno određenim funkcionalnostima, pristup tačno određenim podacima i dozvolu za obavljanje određenog tipa radnje u zavisnosti od radnih zadataka koje obavlja. Svakom korisniku u sistemu se dodeljuje bar jedna uloga u sistemu.

Dodelom uloga, svaki korisnik kad se najavi u sistem, ima personalizovan pogled i dozvoljen mu je pristup samo onim funkcionalnostima definisanim prema dodeljenim ulogama. Primeri uloga:

• Superadministrator
• Administrator zdravstvene ustanove
• Direktor zdravstvene ustanove
• Uloga specijaliste
• Uloga izabrani lekar
• Operator u ambulanti
• Operator u Call-centru
• Farmaceut

Vrste dokumentacija u zdravstvenom sistemu

Vrste dokumentacija u sistemu zdravstvene zaštite su:

Zdravstvena dokumentacija

Zdravstvenu dokumentaciju čine svi dokumenti koji sadrže medicinske podatke (istorija bolesti, zdravstveni karton i dr.) kao i dokumentacija medicinske literature.

Dokumentacija u zdravstvu

Ovu dokumentaciju čine svi ostali dokumenti opšteg tipa koji se odnose na administrativno-finansijske podalke, kadrove i slično.

Vrste zdravstvenih informacija

Zdravstvene informacije potiču iz različitih izvora sistema i prolaze kroz različite procedure obrade. One obuhvataju:

• informacije iz zdravstvene (medicinske) dokumentacije,
• izveštaja o zdravstvenom radu,
• demografske podatke i podatke o zdravstvenom stanju stanovništva,
• zdravstvenu statistiku,
• medicinskih istraživanja i
• druge izvore.

Tip informacija

Osnovni tipovi zdravstvenih informacija su:

Primarne zdravstvene informacije

One nastaju direktnim kontaktom pacijenta i lekara, pacijenta i medicinske sestre, pacijenta i službenika u zdravstvenom osiguranju i sl. i nastaju u toku svakodnevnog rada u zdravstvenoj zaštiti

Sekundarne zdravstvene informacije

One se izvode agregiranjem primarnih zdravstvenih informacija. One su neophodne zdravstvenim radnicima u njihovom svakodnevnom stručnom radu (npr informacije o urađenim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, za nadzor i evaluaciju programa zdravstvene zaštite od strane službenika u zdravstvenom osiguranju za potrebe finansiranja zdravstvene zaštite, za analizu zdravstvenog stanja stanovništva...

Naučne i stručne medicinske informacije

One nastaju od primarnih i sekundarnih informacija kao i od informacije iz drugih naučnih disciplina. Predslavljaju osnovu za dalji razvoj i unapređenje medicine i zdravstvcnc zaštite.

Primena

Primena informatike u zdravstvu posebnu, specifičnu namenu: u funkciji:

• Vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije — trajnt (doživotnt) elektronske kolekcija zdravstvenih informacija o individualnom korisniku – od rođnja do smrti, koju formiraju ovlašćeni zdravstveni radnici, a koja može biti distribuirana na brojnim odgovarajućim mestima u odrđenom obliku.
• Medicinskoj edukaciji.

Literatura

• Marinković J, Simić S, Božović Z, Dačić M, Kocev N. Mali rečnik informatike u medicini i zdravstvu. Srp Arh Celok Lek 1995; 123 Suppl 2: 42-49.

Spoljašnje veze

• Интегрисани здравствени информациони систем Републике Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2018)