Zvučna knjiga
Zvučna knjiga, zvučna knjiga (knjiga knjižnog teksta Čitanje kompletnog teksta obično nosi oznaku »celovito« (»potpuno«, »kompletno«), a čitanje redukovane verzije označeno je kao »sažeto« (»skraćeno«, »koncizno«, »rezimirano«).
Govorne zvučne knjige dostupne su u školama i javnim bibliotekama i, u manjem opsegu, u muzičkim prodavnicama od 1930-ih. Mnogo albuma s govorenim rečima izrađeno je pre doba video kaseta, DVD-eva, kompaktnih diskova i zvučnih snimaka dostupnih za download, ali su oni često sadržali poeziju i drame, a knjige nešto ređe. Zvuk kao medij počeo je privlačiti prodavače knjiga tek 1980-ih, kada su se u knjižari počeli na policama za knjige izlagati zvučne knjige zajedno umesto da ih kao dotad izlažu zasebno.
Istorija
[уреди | уреди извор]Snimci govornih reči postale su prvi put dostupne nakon što je 1877. Thomas A. Edison izumeo fonograf.[1] »Fonografske knjige« bile su jedne od izvornih primena što ih je Edison zamislio, a mogle su »govoriti sliepima bez napora s njihove strane«[1]. Prve reči izgovorene u fonograf bile su Edisonov recital pesme Marija imala malo janje (Mary Had a Little Lamb), što je prvi slučaj snimljenog stiha. God. 1877. demonstracija na Royal Institutionu u Britaniji uključila je dečju pesmu Hey Diddle Diddle, the Cat and the Fiddle i deo Tennysonove poezije, uspostavivši tako na samim počecima ove tehnologije vezu s govornom književnošću.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Audiobooks, literature, and sound studies. Rubery, Matthew. New York: Routledge. 2011. ISBN 9780203818039. OCLC 730501939.
Izvori
[уреди | уреди извор]- Matthew Rubery, ur.. "Introduction". Audiobooks, Literature, and Sound Studies. Routledge. 2011. ISBN 978-0-415-88352-8. стр. 1–21..
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Assistive Media
- National Audio Theatre Festival
- pingshu
- Playaway
- pozajmljivanje glasa
- radiodrama
- sinteza govora